Конрад Цузе

С Википедије, слободне енциклопедије

Конрад Цузе
Конрад Цузе 1992. године
Лични подаци
Датум рођења(1910-06-22)22. јун 1910.
Место рођењаБерлин,  Немачко царство
Датум смрти18. децембар 1995.(1995-12-18) (85 год.)
Место смртиХинфелд, Немачка
ОбразовањеТехнички универзитет у Берлину
Научни рад
ПољеИнформатика
ИнституцијаИнститут за аеродинамику
Познат поЗ3, З4, Plankalkül
НаградеПрстен Вернер фон Сименс 1964.

Меморијална награда Хари Х. Гуде 1965. (заједно са Џорџом Стибицом)
Медаља Вилхелм Екснер 1969.[1]
Орден за заслуге у Савезној Републици Немачкој 1972.

Музеј рачунарске историје Сарадничка награда 1999.
Потписpotpis_alt}}}

Конард Ернест Ото Цузе (нем. Konrad Ernst Otto Zuse * 22. јун 1910. - † 18. децембар 1995.) је био немачки грађевински инжењер, проналазач и рачунарски пионир. Његов највећи успех је био први програмабилан рачунар на свету; функционалан, контролисан помоћу програма, и Тјуринг-комплетан Z3 је постао оперативан у мају 1941. године. Захваљујући овој машини и њеним следбеницима, Цузе се често сматра изумитељем модерног рачунара.[2][3][4][5][6][7]

Цузе је такође заслужан за стварање С2 рачунарске машине, која се сматра првим рачунаром са контролисаним процесима. Оснивач је једног од најранијих рачунарских предузећа 1941. године, производио је Z4, који је постао Први светски комерцијални рачунар. Од 1943. године до 1945. године створио је први програмски језик високог нивоа, Планкалкул (нем. Plankalkül).[8][9] Године 1969. предлаже концепт универзума заснованог на рачунарима у својој књизи "Рачунање простора" (нем. Rechnender Raum).

Већи део његових раних радова финансиран је од стране његове породице и трговине, али након 1939. године добија средства од стране владе Нацистичке Немачке.[10][11] Због Другог светског рата Цузеов рад протицао је незапажено у Великој Британији и САД. Највероватније је његов први документовани утицај на Америчку компанију била IBM опција на његовим патентима 1946. године.

Постоји реплика рачунара Z3, као и оригиналног Z4, у Немачком музеју у Минхену. Технички музеј у Берлину поседује изложбу посвећену Цузеу, где је представљено 12 његових машина, укључујући и реплику Z1 и неколико Цузеових слика.

Рад пре Другог светског рата и Z1[уреди | уреди извор]

Реплика Цузеове машине Z1

Рођен је у Берлину, Немачка, 22. јуна 1910,[12] а са својом породицом се преселио, 1912, у Брањево, Источна Пруска, где је његов отац био поштански службеник. Цузе је ишао у Колегијум Хосијанум у Брањеву. Породица се преселила у Хојерсверда, 1923, где је положио матуру 1928, чиме се квалификовао за улазак на универзитет.

Уписао се у Технички факултет у Берлину и истраживао је како инжењеринг тако и архитектуру, али су му биле досадне. Цузе је онда уписао грађевинарство, на чему је и дипломирао 1935.[12] Једно време је радио за Форд Мотор компанију, користећи своје значајне уметничке вештине у дизајну реклама[13]. Он је почео да ради као пројектант у фабрици авиона "Хенчел" у Шенефелда у близини Берлина. То је захтевало рачунање многих перформанси ручно, што је њему било јако досадно, што га је навело да сања о машини која ће то обављати.

Почев од 1935. године експериментисао је у изградњи рачунара у стану његових родитеља у Wrangelstraße 38, па се са њима преселио у њихов нови стан на Methfesselstraße 10, улица која води до Креузберга, Берлин.[14] Рад у стану својих родитеља 1936. године, његов први покушај, назван је Z1, био бинарни механички калкулатор покретног зареза ограничене програмабилности, читајући упутства са избушеног филма од 35 мм.[13] Цузе је објавио два патента која су претходила фон Нојман архитектури, 1937. Завршио је Z1 1938. Z1 садржи око 30.000 металних делова и никада није добро радила због недовољне механичке прецизности. Дана 30. јануара 1944. године, Z1, и његови оригинални нацрти, је уништен у родитељском стану заједно са много околних зграда у британском бомбардовању Берлина у Другом светском рату.[15]

Између 1987. и 1989. године, Цузе је поново изградио Z1, али је претрпео срчани удар на пола пута кроз пројекат. То је коштало 800.000 марака, (око $500.000) и тражи четири особе (укључујући Цузеа) да се монтира. Средства за овај пројекат ретрорачунара доделио је Сименс и конзорцијум пет компанија.

1939–1945[уреди | уреди извор]

Године 1939, Цузе је позван у војну службу, где су му дати ресурси да коначно направи Z2.[10] У септембру 1940, Цузе је представио Z2, који је заузимао неколико соба у родитељском стану, стручњацима Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt (DVL; Немачки истраживачки институт за авијацију).[16] Z2 је била ревидирана верзија Z1 користећи телефонске релеје.

Немачка влада је 1940. године почела да финансира њега и његову компанију преко Aerodynamische Versuchsanstalt (AVA, Аеродинамички истраживачки институт, претеча DLR),[17] који је користио његов рад за производњу једрећих бомби. Цузе је направио рачунарске машине S1 и S2, које су биле уређаји посебне намене који су израчунавали аеродинамичке корекције на крилима радио-контролисаних летећих бомби. S2 је имао интегрисани аналогно-дигитални конвертор под програмском контролом, што га је чинило првим процесом контролисаним рачунаром.[18]

Године 1941, Цузе је покренуо компанију Zuse Apparatebau (Цузе конструкција апарата) за производњу својих машина,[19] изнајмивши радионицу на супротној страни у Methfesselstraße 7 и протежући се кроз блок до Belle-Alliance Straße 29 (преименоване и пренумериране у Мехрингдам 84 у 1947).[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Editor, ÖGV. (2015). Wilhelm Exner Medal. Austrian Trade Association. ÖGV. Austria.
  2. ^ PDF Raúl Rojas: Konrad Zuse’s Legacy: The Architecture of the Z1 and Z3
  3. ^ [1] „Raúl Rojas: How to make Zuse's Z3 a universal computer”. 
  4. ^ RTD Net |url=http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download;?doi=10.1.1.37.665&rep=rep1&type=pdf: "From various sides Konrad Zuse was awarded with the title "Inventor of the computer"."
  5. ^ GermanWay Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2013): "(...)German inventor of the computer"
  6. ^ Monsters & Critics Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2013): "he [Zuse] built the world's first computer in Berlin"
  7. ^ About.com Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2020): "Konrad Zuse earned the semiofficial title of 'inventor of the modern computer'"
  8. ^ Inception of a universal theory of computation with special consideration of the propositional calculus and its application to relay circuits (Zuse, Konrad, (1943) "Ansätze einer Theorie des allgemeinen Rechnens unter besonderer Berücksichtigung des Aussagenkalküls und dessen Anwendung auf Relaisschaltungen"), unpublished manuscript, Zuse Papers 045/018.
  9. ^ A book on the subject: (full text of the 1945 manuscript) Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2012)
  10. ^ а б & Hambling 2006, стр. 82
  11. ^ Hambling 2006, стр. 82.
  12. ^ а б Schofield, Jack (20. 12. 1995). „Konrad Zuse: First on the digital track”. The Guardian. стр. 13. 
  13. ^ а б Говор Хорст Цузеа у Рачунарском конзервативном друштву у Музеју науке у Лондону 18. новембра 2010
  14. ^ Hasso Spode, „Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6“, in: Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse: 5 vols., Helmut Engel, Stefi Jersch-Wenzel, Wilhelm Treue (eds.), vol. 5: 'Kreuzberg', Berlin: Nicolai, (1994). стр. 418–429, here. . 1994. стр. 418. ISBN 978-3-87584-474-0.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  15. ^ Hasso Spode, „Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6“, in: Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse: 5 vols., Helmut Engel, Stefi Jersch-Wenzel, Wilhelm Treue (eds.), vol. 5: 'Kreuzberg'. . Berlin: Nicolai. 1994. pp. 426. ISBN 978-3-87584-474-0. 
  16. ^ а б Spode, Hasso (1994). Engel, Helmut; Jersch-Wenzel, Stefi; Treue, Wilhelm, ур. Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6. Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse (5 volumes) (на језику: немачки). 5: Kreuzberg. Berlin, Germany: Nicolai. стр. 418—429. ISBN 3-87584-474-2. 
  17. ^ "Mathematicians during the Third Reich and World War II", Technical University of Munich. Retrieved 14 March 2010.
  18. ^ Zuse, Konrad (1993). Wössner, Hans, ур. The Computer, My Life. Berlin/Heidelberg, Germany: Springer-Verlag. стр. 12—13, 75. ISBN 978-3-540-56453-9. „The only problem was that the progressive spirit at our school did not always correspond to my parents' ideas. This was particularly true for religious instruction, which now and again seemed even to us pupils to be rather too enlightened. After the 'Abitur' my parents wanted to go to communion with me; it was a terrible disappointment to them when I wouldn't go. They had lived under the illusion that I was a good student when it came to religion, too, which wasn't the case. […] I remember a poem presented by a student, which made a great impression on me. The essence of the poem read, "Basically, you are always alone". I have forgotten the name of the poet, but have often experienced the truth of these words in later life.” 
  19. ^ Lippe, Wolfram-M. „Kapitel 14: Die ersten programmierbaren Rechner” [Chapter 14: The First Programmable Computer]. Die Geschichte der Rechenautomaten [The History of Computing Machines]. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 5. 2008. г. Приступљено 21. 6. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Spode, Hasso (1994). Engel, Helmut; Jersch-Wenzel, Stefi; Treue, Wilhelm, ур. Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6. Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse (5 volumes) (на језику: немачки). 5: Kreuzberg. Berlin, Germany: Nicolai. стр. 418—429. ISBN 3-87584-474-2. 
  • Hambling, David (2006). Weapons Grade: How Modern Warfare Gave Birth to Our High-Tech World. Basic Books. стр. 82. ISBN 978-0-7867-1769-9. 
  • Zuse, Konrad (28. 9. 1993). The Computer - My Life. Springer. ISBN 978-3-540-56453-9. .
  • Jürgen Alex, Hermann Flessner, Wilhelm Mons, Horst Zuse: Konrad Zuse: Der Vater des Computers. Parzeller, Fulda. Konrad Zuse: Der Vater des Computers. Parzeller. 2000. ISBN 978-3-7900-0317-8. 
  • Raul Rojas (eds.): Die Rechenmaschinen von Konrad Zuse. Springer, Berlin. Rojas, R. (1998). Die Rechenmaschinen von Konrad Zuse. Springer. ISBN 978-3-540-63461-4. .
  • Wilhelm Füßl (Ed.): 100 Jahre Konrad Zuse. Einblicke in den Nachlass, München. Füßl, Wilhelm (2010). 100 Jahre Konrad Zuse: Einblicke in den Nachlass. Dt. Museum. ISBN 978-3-940396-14-3. .
  • Jürgen Alex: Wege und Irrwege des Konrad Zuse. In: Spektrum der Wissenschaft (dt. Ausgabe von Scientific American) 1/1997, ISSN 0170-2971.
  • Hadwig Dorsch: Der erste Computer. Konrad Zuses Z1 – Berlin 1936. Beginn und Entwicklung einer technischen Revolution. Mit Beiträgen von Konrad Zuse und Otto Lührs. Museum für Verkehr und Technik, Berlin 1989.
  • Clemens Kieser: „Ich bin zu faul zum Rechnen“ – Konrad Zuses Computer Z22 im Zentrum für Kunst und Medientechnologie Karlsruhe. In: Denkmalpflege in Baden-Württemberg, 4/34/2005, Esslingen am Neckar, S. 180–184, ISSN 0342-0027.
  • Mario G. Losano (ed.), Zuse. L'elaboratore nasce in Europa. Un secolo di calcolo automatico, Etas Libri, Milano 1975, pp. XVIII-184.
  • Arno Peters: Was ist und wie verwirklicht sich Computer-Sozialismus: Gespräche mit Konrad Zuse. Verlag Neues Leben, Berlin. Peters, Arno (2000). Was ist und wie verwirklicht sich: Computer-Sozialismus: Gespräche mit Konrad Zuse. Neues Leben. ISBN 978-3-355-01510-3. .
  • Paul Janositz: Informatik und Konrad Zuse: Der Pionier des Computerbaus in Europa – Das verkannte Genie aus Adlershof. In: Der Tagesspiegel Nr. 19127, Berlin, 9. März 2006, Beilage Seite B3.
  • Jürgen Alex: Zum Einfluß elementarer Sätze der mathematischen Logik bei Alfred Tarski auf die drei Computerkonzepte des Konrad Zuse. TU Chemnitz 2006.
  • Jürgen Alex: Zur Entstehung des Computers – von Alfred Tarski zu Konrad Zuse. VDI-Verlag, Düsseldorf. Alex, Jürgen (2007). Zur Entstehung des Computers: Von Alfred Tarski zu Konrad Zuse: Zum Einfluss elementarer Sätze der mathematischen Logik bei Alfred Tarski auf die Entstehung der drei Computerkonzepte des Konrad Zuse: Tertium non datur. VDI Verlag. ISBN 978-3-18-150051-4. , ISSN 0082-2361.
  • Herbert Bruderer: Konrad Zuse und die Schweiz. Wer hat den Computer erfunden? Charles Babbage, Alan Turing und John von Neumann Oldenbourg Verlag, München 2012, XXVI, 224 Seiten. Bruderer, Herbert (21. 3. 2012). Konrad Zuse und die Schweiz: Wer hat den Computer erfunden?. Oldenbourg Wissenschaftsverlag. ISBN 978-3-486-71366-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Конрад Цузе на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конрад_Цузе&oldid=27672917”