Пређи на садржај

Кукуњевац

Координате: 45° 26′ 39″ С; 17° 05′ 57″ И / 45.444282° С; 17.099242° И / 45.444282; 17.099242
С Википедије, слободне енциклопедије
Кукуњевац
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаПожешко-славонска
ГрадЛипик
ОбластЗападна Славонија
Становништво
 — 2011.233
Географске карактеристике
Координате45° 26′ 39″ С; 17° 05′ 57″ И / 45.444282° С; 17.099242° И / 45.444282; 17.099242
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина146 m
Кукуњевац на карти Хрватске
Кукуњевац
Кукуњевац
Кукуњевац на карти Хрватске
Кукуњевац на карти Пожешко-славонске жупаније
Кукуњевац
Кукуњевац
Кукуњевац на карти Пожешко-славонске жупаније
Остали подаци
Поштански број34551 Кукуњевац
Позивни број+385 34
Регистарска ознакаDA

Кукуњевац је насељено место у саставу града Липика, у западној Славонији, Република Хрватска.

Историја

[уреди | уреди извор]

Кукуњевац спада у најстарија српска насеља - парохије у Пакрачкој дијецези. То место постоји од 1336. године[1], а населили су га Срби, њих 12 породица са 200 душа, у време српског цара Душана. Саградили су цркву у средини стародревног гробља; око цркве је одувек било сахрањивање. На месту те некадашње цркве остало је "црквиште", као свето место са великим каменом, на месту олтара. Народ је у 19. веку тај камен називао "часна трпеза", вероватно због раније намене. Нова црква је подигнута на другом месту 1740-1745. године, а у њу су унете вредне ствари из срушеног храма. Осветио ју је 20, октобра 1745. године епископ Пакрачки Софроније Јовановић у спомен Св. Преподобне Параскеве. Православно парохијско звање је основано а тада се и матрикуле воде од 1776. године. Завео их је при православној цркви Св.Петке (Параскеве) поп Сава Грубнић. Уз цркву је 1825. године подигнут дрвени торањ, какав је био и раније. Нови трећи по реду звоник је од чврстог материјала дограђен 1866. године.[1]

Православни пароси у месту су били, поред првог Грубнића (1776-1777), поп Сава Дедић (1777-1786), поп Петар Михоковић (1786-1787), поп Јован Марић (1787-1805), поп Јаков Миљатовић (1805), поп Јован Лазић (1805-1809), поп Ђорђе Вујић (1809-1812), прота Лука Марковић (дарувсрки) (1812-1830), поп администратор Филип Мијачевић (1830-1831), поп Антоније Марковић (1831-1833), поп Ђорђе Ратковић (1833-1834), поп Јован Станојчић (1834-1849), поп Лазар Грбић (1849-1879), поп Димитрије Бабић (1879-1882) и поп Станко Теодоровић (1882-1896)...

Године 1842. у Кукуњевцу је било 614 душа, 28 ученика. А 1896. године их је било: 1200 православаца и 78 ученика - учитељ је тада Ђура Јовановић. У месту је било и "иновераца" - 150 становника.[1] Било је то место 1885. године у Ново-градишком изборном срезу за црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је у то време записано 508 православних душа.[2]

До нове територијалне организације у Хрватској, налазио се у саставу бивше велике општине Пакрац.

Храм Свете Петке – Кукуњевац (Славонска епархија)

Парохијски храм Свете Петке подигнут је око 1782. године на темељу старије дрвене цркве. Иконостас храма је осликан 1896. године.

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

У току Другог светског рата храм је оштећен а у њему је тада страдало око 700 овдашњих Срба. У цркви у Кукуњевцу затворено је око 200 мештана. „Ту су их најпре свукли, оставили на њима само гаће и кошуљу, и када је пала ноћ све их поклали”.[3] Оштећен храм у поратном периоду у целини је обновљен, а у спомен геноцида је недалеко од њега подигнут меморијални центар.

У близини цркве после другог светског рата изграђен је споменик за преко 800 стрељаних мештана и интернираних Козарчана и Словенаца које су мучки убили припадници Лубурићеве Усташке бојне. Споменик је дело вајара Стевана Лукетића и израђен је од нерђајућег челика. Скулптура је у облику октаедра, са наглашеним вертикалама, која симболизује страдања и погибију становника Кукуњевца.[4]

Рат у Хрватској

[уреди | уреди извор]

За време рата у Хрватској, на православном гробљу у Кукуњевцу су хрватске паравојне снаге сахраниле 19 Срба који су убијени за време Масакра у Западној Славонији.[5]

Црква и Меморијални центар су минирани и потпуно уништени 9. октобра 1991. године. Мине су поставиле снаге МУП-а Хрватске.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Кукуњевац је имао 233 становника.[6]

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Кукуњевац је имало 1.082 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
832 76,89%
Хрвати
  
128 11,82%
Југословени
  
44 4,06%
Словаци
  
22 2,03%
Чеси
  
20 1,84%
Мађари
  
6 0,55%
Муслимани
  
4 0,36%
Италијани
  
1 0,09%
Македонци
  
1 0,09%
неопредељени
  
11 1,01%
регион. опр.
  
1 0,09%
непознато
  
12 1,10%
укупно: 1.082

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в "Застава", Нови Сад, 9. јануар 1896. године
  2. ^ "Застава", Нови Сад, 1885. године
  3. ^ Страњаковић 1991, стр. 240.
  4. ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 341. 
  5. ^ „Skrivana tela 19 Srba pobijenih u Pakračkoj poljani”. blic.rs. Tanjug. Приступљено 5. 1. 2019. 
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 6. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/347337/Komemoracija-zrtvama-ustaskog-terora-u-Kukunjevcu