Пређи на садржај

Милан Миросављев

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Миросављев
Лични подаци
Пуно име Милан Миросављев[1]
Датум рођења (1995-04-24)24. април 1995.(29 год.)[2]
Место рођења Сомбор, СР Југославија[4]
Висина 1,88 m[3]
Маса 85 kg[3]
Позиција нападач[5]
Клупске информације
Тренутни клуб
Железничар Панчево
Број 28
Јуниорска каријера
2001—2005. Полет Сивац
2005—2013. Хајдук Кула
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2015. Хајдук Кула 8 (0)
2014. Долина Падина 9 (0)
2014—2015. Братство Пригревица 29 (10)
2015. Пролетер Нови Сад 15 (2)
2016. Будућност Подгорица 5 (0)
2016—2017. Пролетер Нови Сад 23 (9)
2017. Војводина 0 (0)
2017. Пролетер Нови Сад 14 (5)
2018—2021. Пролетер Нови Сад 95 (30)
2019. Иртиш Павлодар 11 (0)
2021. Лијепаја 11 (2)
2022. Партизани Тирана 8 (1)
2022. Младост Нови Сад 10 (2)
2022— Железничар Панчево 8 (2)
* Датум актуелизовања: 30. октобар 2022.

Милан Миросављев (Сомбор, 24. априла 1995) српски је фудбалер који тренутно наступа за Железничар из Панчева.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Миросављев је рођен 1995. године у Сомбору, а одрастао у Сивцу, селу које припада кулској општини, где је и почео да игра фудбал.[4] Са шест година старости је приступио локалном Полету где је тренирао наредне четири године, до преласка у кулски Хајдук.[6] Ту је прошао читаву омладинску школу, док је у Квалитетној лиги Војводине за кадете за сезону 2011/12. био најбољи стрелац са 30 постигнутих погодака. Недуго затим, лета 2012. потписао је трогодишњи стипендијски уговор са клубом.[7] У Суперлиги Србије дебитовао је током такмичарске 2012/13.[а] Миросављев је до истека важења стипендијског уговора био члан Хајдука, те је играо на позајмицама у Долини из Падине и Братству из Пригревице.[б] Као бонус играч у Српској лиги Војводине,[в] он је током такмичарске 2014/15. био стрелац 10 погодака на 29 одиграних утакмица.[22][23][3]

Миросављев је, затим, приступио новосадском Пролетеру, где се задржао до краја 2015,[24] после чега је отишао у подгоричку Будућност.[25] Након тога се вратио у Пролетер и ту провео читаву такмичарску 2016/17, а затим је потписао за Војводину.[26][27][28] За клуб је дебитовао у реванш сусрет првог кола квалификација са словачким представником Ружомбероком, после ког је Војводина елиминисана из даљег такмичења.[29] Недуго затим, средином августа поново се вратио се у Пролетер.[г] Са екипом Пролетера освојио је прво место на табели Прве лиге Србије за такмичарску 2017/18,[33] док је исте сезоне поделио место на челу листе стрелаца са Закаријом Сураком из врањског Динама.[34]

Током првог дела календарске 2019. наступао је за Иртиш из Павлодара.[35][36][37] Наступајући за Пролетер у Суперлиги Србије, Миросављев је последњег дана октобра 2018, против Динама у Врању, постигао 7000. погодак у Суперлиги Србије од оснивања тог такмичења.[4] У јуну 2021. Миросављев је потписао за Лијепају.[38] После неколико месеци које је провео у Албанији као члан Партизанија из Тиране, потписао је за Младост из Новог Сада.[39] Уписао је по гол и асистенцију у победи на гостовању Раднику у Сурдулици, те је уврштен у тим 1. кола Суперлиге Србије за сезону 2022/23.[40] На крају летњег прелазног рока 2022. Миросављев је прешао у састав Железничара из Панчева.[41]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 30. октобра 2022.[42]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Хајдук Кула 2012/13.[43] Суперлига Србије 8 0 0[д] 0 8 0
Долина Падина (позајмица) 2013/14.[47] Прва лига Србије 9 0 9 0
Братство Пригревица (позајмица) 2014/15.[3] Српска лига Војводина 29 10 29 10
Пролетер Нови Сад 2015/16.[48] Прва лига Србије 15 2 1 0 16 2
Будућност Подгорица 2015/16.[49] Прва лига Црне Горе 5 0 5 0
Пролетер Нови Сад 2016/17.[50] Прва лига Србије 23 9 0 0 23 9
Војводина 2017/18.[51] Суперлига Србије 0 0 1[ђ] 0 1 0
Пролетер Нови Сад 2017/18.[1] Прва лига Србије 28[г] 16 0 0 28 16
2018/19.[52] Суперлига Србије 18 5 0 0 18 5
Иртиш Павлодар (позајмица) 2019.[53] Премијер лига Казахстана 11 0 0 0 11 0
Пролетер Нови Сад 2019/20.[54] Суперлига Србије 27 6 2 0 29 6
2020/21.[55] 36 8 0 0 38 8
Укупно[е] 147 46 3 0 150 46
Лијепаја 2021.[56] Прва лига Летоније 11 2 4 1 4 0 19 3
Партизани Тирана 2021/22.[57] Суперлига Албаније 8 1 2 0 10 1
Младост Нови Сад 2022/23.[58] Суперлига Србије 10 2 10 2
Железничар Панчево 2022/23.[59] Прва лига Србије 8 2 1 0 9 2
Каријера 246 63 10 1 5 0 261 64

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]
Пролетер Нови Сад

Појединачно

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Хајдук из Куле је одустао од такмичења у највишем рангу српског фудбала, те је лета 2013. престао да постоји под тим именом.[8] У граду је исте године основан ОФК Хајдук, али се наредне сезоне није такмичио у сениорској конкуренцији.[9][10][11] Администрација бившег Хајдука наставила је да води новоосновани клуб чије су се млађе категорије надаље такмичиле у војвођанским лигама.[12] Седиште тог клуба је лета 2015. премештено у Нови Сад, те су се млађе селекције у наредном периоду такмичиле под окриљем тог градског савеза.[13]
  2. ^ Екипа Братства је освојила прво место на табели Војвођанске лиге Запад за такмичарску 2013/14. и пласирала се у Српску лигу Војводине.[14][15][16][17][3] У неким изворима се име екипе наводи и као ПИК, под којим је раније наступала.[18]
  3. ^ Клубови који се такмиче у некој од група српске лиге у обавези су да утакмицу започну са два фудбалера млађа од 20 година на терену, док клубови из зонских такмичења имају обавезу да користе једног таквог играча. Ти играчи називају се бонусима.[19] Допуном пропозиција такмичења, такво правило је уведено и у Првој лиги Србије, пред почетак сезоне 2019/20, а односи се на фудбалере до 21 године старости. Истовремено је усвојена одлука да се такво правило примени на Суперлигу Србије, од такмичарске 2020/21.[20] Одлука је потврђена крајем маја 2020. године, уз додатак да бонус играчи морају бити држављани Републике Србије.[21]
  4. ^ а б Миросављев је током лета 2017. године раскинуо дотадашњи стипендијски уговор са Пролетером, а затим прешао у редове Војводине.[30] Пред почетак нове такмичарске сезоне у Првој лиги Србије уступљен је бившем клубу до краја календарске године,[31] док је током зиме поново трајно приступио Пролетеру по члану 30/2.[32]
  5. ^ Хајдук се у шеснаестини финала Купа Србије састао са екипом Ковачевца, док је у наредној фази елиминисан од Црвене звезде на стадиону у Стадиону у Кули. Миросављев није наступао у том такмичењу.[44][45][46]
  6. ^ Односи се на реванш сусрет првог кола квалификација са словачким представником Ружомбероком, после ког је Војводина елиминисана из даљег такмичења.[29]
  7. ^ Урачунати су сви периоди током којих је наступао за клуб.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Mirosavljev, Milan — sezona 2017/18.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 28. 11. 2020. 
  2. ^ „Mirosavljev, Milan”. Utakmica.rs. Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  3. ^ а б в г д ђ „Миросављев, Милан”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 01. 12. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  4. ^ а б в Бајић, С. (2. 11. 2018). „Овај гол ми је најдражи: Миросављев стрелац јубиларног 7000. поготка у Суперлиги Србије”. Вечерње новости. Приступљено 28. 11. 2020. 
  5. ^ „Prvi tim”. ФК Хајдук Кула, званична презентација. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  6. ^ „Takmicarske selekcije FK "Polet" Sivac”. sivac.net. Приступљено 28. 11. 2020. 
  7. ^ Mitrović, Darko (27. 6. 2012). „Kuljani prešli sa reči na dela. sportske.net. Архивирано из оригинала 24. 08. 2014. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  8. ^ „Ugašen Hajduk iz Kule!”. mondo.rs. 30. 7. 2013. Приступљено 28. 11. 2020. 
  9. ^ Marković, Miloš (19. 8. 2013). „Kuljani se ne predaju – Osnovan OFK Hajduk!”. sportske.net. Архивирано из оригинала 30. 08. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  10. ^ N, M. (20. 8. 2013). „Kula dobila novi Hajduk”. Б92. Приступљено 28. 11. 2020. 
  11. ^ „Кула: Основан нови ОФК Хајдук”. Вечерње новости. 20. 8. 2013. Приступљено 28. 11. 2020. 
  12. ^ „Legitimni naslednik Hajduka iz Kule je OFK Hajduk”. sportal.rs. 3. 10. 2013. Архивирано из оригинала 07. 10. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  13. ^ Фудбал 32 2015, стр. 3007.
  14. ^ „ФК Пик Пригревица - сезоне 2013/14.”. srbijasport.net. Приступљено 28. 11. 2020. 
  15. ^ Bošković, Rajko (30. 11. 2013). „Iz Prigrevice se vidi Srpska liga”. 025info.rs. Приступљено 28. 11. 2020. [мртва веза]
  16. ^ „Pobeda Radničkog u Prigrevici za kup”. ozon.rs. 12. 6. 2014. Приступљено 28. 11. 2020. 
  17. ^ „Rezime fudbalske jeseni u Srbiji: Ko je lider u Srpskoj ligi Beograd? Gde se nalazi Prigrevica? Ko vlada na istoku i da li se to Kragujevac oporavlja?”. mozzartsport.com. 22. 11. 2016. Приступљено 28. 11. 2020. 
  18. ^ „Borba za prestiž i čast”. 025info.rs. Апатин. 20. 5. 2010. Приступљено 18. 9. 2020. [мртва веза]
  19. ^ Пропозиције 2020, стр. 85.
  20. ^ Фудбал, ванредни 10 2019, стр. 4—6.
  21. ^ „Promenjeno pravilo o "bonus igračima" za sledeću sezonu!”. mondo.rs. 29. 5. 2020. Приступљено 28. 11. 2020. 
  22. ^ „Milan Mirosavljev blista u Prigrevici protiv Tekstilca”. nasemesto.rs. 27. 10. 2014. Приступљено 4. 12. 2015. [мртва веза]
  23. ^ Smuđa, Stefan (24. 5. 2015). „"Brzi voz" bez sreće i bodova protiv "PIK Prigrevice". poluvreme.rs. Приступљено 28. 11. 2020. 
  24. ^ „Voša 2: Da igrači pokažu da su sposobni da se vrate u Vojvodinu”. Дневник холдинг. novisadinfo.info. 2015. Приступљено 28. 11. 2020. [мртва веза]
  25. ^ „Budućnost dovela vezistu iz Proletera”. cdm.me. 8. 2. 2016. Приступљено 28. 11. 2020. 
  26. ^ „Миросављев: Лепо је бити члан Војводине”. ФК Војводина, званична презентација. 15. 6. 2017. Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  27. ^ „Počinje Superliga Srbije: Zvezda napada crno-beli tron”. Вечерње новости. Спорт. 2017. Приступљено 28. 11. 2020. 
  28. ^ „Bivši napadač Budućnosti pojačao Proleter”. cg-fudbal.com. 16. 2. 2018. Приступљено 28. 11. 2020. 
  29. ^ а б „AUTOGOL U SLOVAČKOJ Vojvodina sama sebe izbacila iz Evrope”. Блиц. 6. 7. 2017. Приступљено 28. 11. 2020. 
  30. ^ Фудбал, ванредни 4 2017, стр. 16.
  31. ^ Фудбал 33 2017, стр. 1416.
  32. ^ Фудбал 7 2018, стр. 406.
  33. ^ а б „Пролетер освојио Прву лигу, Врањанцима бод довољан за елиту!”. Спортски журнал. 26. 5. 2018. Приступљено 28. 11. 2020. 
  34. ^ а б „Tabela: Prva Liga Srbije 2017 / 2018.”. srpskistadioni.in.rs. 16. 7. 2018. Приступљено 28. 11. 2020. 
  35. ^ Zheksenbekov, Almas (21. 2. 2019). „Serbian goal machine to play for FC Ertis” [Иртиш довео српску гол-машину] (на језику: енглески). inform.kz. Приступљено 28. 11. 2020. 
  36. ^ „Официально: Каньяс, Миросавлев и Дубра покинули ФК «Ertis» Званично: Кањас, Миросављев и Дубра напустили су ФК „Иртиш. ФК Иртиш Павлодар, званична презентација (на језику: руски). 28. 11. 2020. Приступљено 3. 7. 2019. 
  37. ^ Поповић, М. (17. 7. 2019). „Пролетер довео још двојицу новајлија: Миросављев за ефикаснији напад”. Дневник холдинг. Приступљено 28. 11. 2020. 
  38. ^ Cvetković, Vukašin (20. 6. 2021). „Novi Sad menja Letonijom: Iskusni napadač govorio je za HotSport!”. hotsport.rs. Приступљено 31. 7. 2021. 
  39. ^ Đukanović, Dušan (8. 7. 2022). „Fudbal se vratio – počinje "rat" Zvezde i Partizana za LŠ”. Б92. Приступљено 28. 7. 2022. 
  40. ^ Stanković, Dejan (12. 7. 2022). „Milan Mirosavljev: Potcenili su Mladost, a mi hoćemo da se nadigravamo sa svakim”. mozzartsport.com. Приступљено 28. 7. 2022. 
  41. ^ Milošević, Aleksandar (18. 9. 2022). „Zvanično: Milan Mirosavljev iz Mladosti GAT u Železničar iz Pančeva”. mozzartsport.com. Приступљено 21. 9. 2022. 
  42. ^ „M. Mirosavljev” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 29. 10. 2022. 
  43. ^ „Hajduk Kula 2012-2013”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2020. 
  44. ^ „Звезда славила у Нишу”. Радио-телевизија Србије. 26. 9. 2012. Приступљено 28. 11. 2020. 
  45. ^ „Лав Куп 2012/2013 Ковачевац 2:4 Хајдук Кула”. Јутјуб. 26. 9. 2012. Приступљено 6. 10. 2012. 
  46. ^ „Zvezda rutinski i sa desetoricom”. Б92. 24. 10. 2012. Приступљено 28. 11. 2020. 
  47. ^ „Milan Mirosavljev”. mackolik.com (на језику: турски). Приступљено 28. 7. 2022. 
  48. ^ „Milan Mirosavljev”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 28. 11. 2020. 
  49. ^ „Milan Mirosavljev”. Фудбалски савез Црне Горе. Архивирано из оригинала 11. 8. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  50. ^ „Mirosavljev, Milan — sezona 2016/17.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  51. ^ „Mirosavljev, Milan — sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 28. 11. 2020. [мртва веза]
  52. ^ „Mirosavljev, Milan — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 28. 11. 2020. [мртва веза]
  53. ^ „Мирославлев, Милан”. footballfacts.ru (на језику: руски). Приступљено 28. 11. 2020. 
  54. ^ „Mirosavljev, Milan — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 28. 11. 2020. [мртва веза]
  55. ^ „Mirosavljev, Milan — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 28. 11. 2020. [мртва веза]
  56. ^ „FK Liepāja | Sastāvs”. Фудбалски савез Летоније (на језику: летонски). Приступљено 7. 10. 2021. 
  57. ^ „Milan Mirosavljev”. diretta.it (на језику: италијански). Приступљено 28. 7. 2022. 
  58. ^ „Mirosavljev, Milan — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 28. 7. 2022. [мртва веза]
  59. ^ „Mirosavljev, Milan — sezona 2022/23.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 21. 9. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]