Мишићево

Мишићево
Мишићево;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Град	Суботица
Становништво
— 2011.	377
— густина	68*/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 59′ 17″ С; 19° 29′ 03″ И / 45.988° С; 19.484166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	137 m
Површина	133,7* km2
	Мишићево Мишићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24211
Позивни број	024
Регистарска ознака	SU

Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.^[1] Према попису из 2022. било је 266 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Село је настало 1925. године и добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту. Ратна страдања су погодила становништво овога села и њих су мађарске окупационе власти почетком Другог светског рата интернирале у концентрационе логоре. На њихово место насељени су Чанго Мађари из Буковине. Пред крај рата они су се повукли у западне делове Мађарске, преживели колонисти су се вратили, а уз њих и нови аграрни интересенти из даље и ближе околине. Седамдесетих година двадесетога века ово насеље добило је статус самосталог административног насеља. После рата у њему је живело 601 особа (1948).

Овде се налази Хумка Капоња.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 509 становника).

У насељу Мишићево живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	601
1953.	582
1961.	597
1971.	554
1981.	517
1991.	509	504
2002.	446	448
2011.	377

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	208	46,63%
Буњевци	150	33,63%
Хрвати	35	7,84%
Мађари	18	4,03%
Југословени	15	3,36%
Црногорци	1	0,22%
Муслимани	1	0,22%
непознато	1	0,22%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	3	2
75—79	7	13
70—74	13	25
65—69	12	17
60—64	15	16
55—59	9	9
50—54	14	16
45—49	21	17
40—44	19	14
35—39	12	18
30—34	10	14
25—29	14	15
20—24	18	10
15—19	16	8
10—14	11	12
5—9	8	13
0—4	15	10
Просек :	39,8	44,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	155	156	170	163	159	192	161

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	38	47	23	34	10	6	1	2	0	0	2,77

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	183	56	116	7	4
Женски	194	26	118	41	9
УКУПНО	377	82	234	48	13

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	98	47	0	0	25
Женски	69	27	0	0	23
УКУПНО	167	74	0	0	48
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	3	7	0	4
Женски	0	0	8	1	2
УКУПНО	1	3	15	1	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	4	1
Женски	0	0	1	4	3
УКУПНО	0	1	4	8	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	0

Напомене[уреди | уреди извор]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка