Неболчи
| Неболчи Неболчи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Новгородска област |
| Рејон | Љубитински рејон |
| Основан | први помен 1564. |
| Варошица од | 1962. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 2.056 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 07′ 00″ С; 33° 21′ 00″ И / 59.116667° С; 33.35° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Неболчи Неболчи на карти Русије | |
 Неболчи Неболчи на карти Новгородске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 174755 |
| Позивни број | +7 81668 |
| Регистарска ознака | 53 |
| ОКАТО код | 49 216 564 |
| ОКТМО код | 49 616 431 051 |
Неболчи (рус. Неболчи) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северном делу Новгородске области и административно припада Љубитинском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 2.056 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица Неболчи налази се у северном делу Новгородске области, на западним обронцима Валдајског побрђа. Кроз варош протиче река Мда, десна притока Мсте. Налази се на око 215 километара североисточно од административног центра области града Великог Новгорода.
Историја
[уреди | уреди извор]У писаним изворима насеље се први пут помиње 1564. као погост Јегорјевских.
До значајнијег развоја насеља долази тек у првој половини XX века након градње железнице на око 5 километара северније. Неболчи постаје рејонским центром након оснивања Дрегељског рејона 1938. година. Године 1962. добија статус урбаног насеља у рангу варошице, а већ наредне године постаје делом Хвојњанског рејона. У границама Љубитинског рејона је од 1964. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.070 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 2.056 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1,961 | 3,142 | 2,783 | 2,567 | 2,393[2] | 2,249[3] | 2,070[4] | 2,056 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градови обласне субординације (3) |  | |
|---|---|---|
| Градови рејонске субординације (7) | ||
| Варошице (11) | ||
| Сеоски рејонски центри (5) | ||
