Односи Црне Горе и Француске

Односи Црне Горе и Француске су инострани односи Црне Горе и Француске Републике.

Историја односа[уреди | уреди извор]

У време Наполенонских ратова[уреди | уреди извор]

Опсаднди новац француске војске, кован у Котору, 1813.

Црногорци, помогнути Русима, спречили су Наполеоновој војсци да поседне Боку Которску, коју је добио пожунским миром, па су је они окупирали и држали. Они су водили борбу против Француза у споразуму с руским изаслаником бригадиром Стеваном Санковским и с адмиралом руске флоте на Јонским острвима Сењавином. Бока је постала важна база за акцију руске флоте против Француза у Јадранском Мору.

Односи Књажевине Црне Горе и Француске[уреди | уреди извор]

Црна Гора и Република Француска имају традиционално пријатељске односе, који су успостављени у вријеме Књажевине Црне Горе. Француска је своје дипломатско представништво у Црној Гори имала од краја 1878. године, а први француски дипломатски представник у Црној Гори, био је Сен Кантен.^[1]

Први свјетски рат и после[уреди | уреди извор]


Њ. В. Краљ Никола и Премијер Мијушковић у Бордоу (у егзилу)	Краљ Никола у избјеглиштву у Француској 1916.

Влада Андрије Радовића успијева да издејствује краљев пријем код предсједника Француске Поенкареа 27. јула 1916. Као посљедица ове посјете јавља се и краљева идеја да посјети фронт у Француској, и то је обављено 3. августа на фронту у Амијену у Шампањи.^[2]

Дипломатске односе са црногорским двором и његовом владом, Француска је прекинула тек у децембру 1920. године послије парламентарних избора у КСХС одржаним 28. новембра исте године.^[3]

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Република Француска је званично признала Црну Гору 13. јуна 2006. године, када су и успостављени дипломатски односи између двије државе.^[1]

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Паризу[уреди | уреди извор]

Амбасадор Црне Горе у Републици Француској на нерезидентној основи покрива Андору и Монако.

Ирена Радовић, амбасадор, 2010. -
Милица Пејановић-Ђуришић, амбасадор, 2007. - 2010.^[1]

У Подгорици[уреди | уреди извор]

Вероник Бримо, амбасадор, 2013. -
Доминик Газуи, амбасадор, 2010. -
Бернар Гаранше, амбасадор, 2007. - 2009.

Дипломатска канцеларија Републике Француске у Подгорици основана је јуна 2003. године, а у јулу 2006. године трансформисана је у Амбасаду.^[1]

Код црногорске владе у егзилу[уреди | уреди извор]

Орас Деларош Верне, 1916. - 20. децембар 1920.^[4]

На Цетињу[уреди | уреди извор]

Орас Деларош Верне, 1913. - 1916.
Raymond Aynard, - 1913.
Etjene Gaunderax (Гандракс), 1911. - 1912.
....
Salvador Patrimonio, министар резидент
Жил Шефер, министар резидент, 1884. - 1886.
D`Avril, отправник послова, 1883. - 1884.
baron de Montgascon, отправник послова
Сен Кентен, отправник послова, 1880.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г Билатерални односи > Француска Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2016), Министарство иностраних послова и европских интеграција
^ „ПОЛИТИЧКА И ДРЖАВНИЧКА АКТИВНОСТ АНДРИЈЕ РАДОВИЋА (1916-1918)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2017. г. Приступљено 25. 03. 2017.
^ Montenegro Crna Gora Montenegro
^ ^а ^б Дипломатска посланства у Краљевини и Књажевини Црној Гори

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Краљ Црне Горе у Француској, филм (језик: енглески)
Краљ Никола од Црне Горе у Француској фабрици муниције, филм (језик: енглески)
СУСРЕТ ФРАНЦУСКЕ И ЦРНОГОРСКЕ КУЛТУРЕ НА ДВОРУ ПЕТРА II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША И КЊАЗА ДАНИЛА

Овај чланак везан за Црну Гору је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Овај чланак везан за Француску је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[ЦГФра-1] а ^б ^в ^г Билатерални односи > Француска Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2016), Министарство иностраних послова и европских интеграција

[2] „ПОЛИТИЧКА И ДРЖАВНИЧКА АКТИВНОСТ АНДРИЈЕ РАДОВИЋА (1916-1918)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2017. г. Приступљено 25. 03. 2017.

[3] Montenegro Crna Gora Montenegro

[ДипЦГ-4] а ^б Дипломатска посланства у Краљевини и Књажевини Црној Гори

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Спољни односи Црне Горе
Азија	Авганистан Јапан Кина Русија¹ Сирија Турска¹ Уједињени Арапски Емирати
Америка	Аргентина Канада Сједињене Америчке Државе Чиле
Европа	Азербејџан Албанија Аустрија Белгија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грчка Италија Мађарска Њемачка Пољска Румунија Русија¹ Сјеверна Македонија Словачка Словенија Србија Република Косово² Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Чешка Швајцарска Шведска Шпанија
Међународне организације	Уједињене нације ОЕБС Савјет Европе НАТО пакт СТО Интерпол Енергетска заједница Унија за Медитеран ИПУ Парламентарна скупштина Медитерана Интерпарламентарна скупштина православља Посебан вид сарадње: Европска унија (кандидат) Посматрач: Покрет несврстаних Франкофонија Регионалне иницијативе: ПСуЈИЕ ЦЕИ ЈЈИ ЦЕФТА Берлински процес
Министарство вањских послова Црне Горе Министар Министарство европских послова Црне Горе Министар
¹Државе делимично у Европи и Азији. ²Црна Гора је успоставила званичне дипломатске односе са једнострано проглашеном Републиком Косово.

п р у Спољни односи Француске
Азија	Авганистан Азербејџан¹ Бангладеш Бахреин Брунеј Бутан Вијетнам Грузија¹ Египат¹ Израел Индија Индонезија Ирак Иран Источни Тимор Јапан Јемен Јерменија¹ Јордан Јужна Кореја Казахстан¹ Камбоџа Катар Кина Кипар¹ Киргистан Кувајт Лаос Либан Малдиви Малезија Мјанмар Монголија Непал Оман Пакистан Палестина Русија¹ Саудијска Арабија Северна Кореја Сингапур Сирија Тајланд Таџикистан Туркменистан Турска¹ Узбекистан Уједињени Арапски Емирати Филипини Шри Ланка
Америка	Антигва и Барбуда Аргентина Бахами Барбадос Белизе Боливија Бразил Венецуела Гвајана Гватемала Гренада Доминика Доминиканска Република Еквадор Јамајка Канада Колумбија Костарика Куба Мексико Никарагва Панама Парагвај Перу Салвадор Света Луција Сент Винсент и Гренадини Сент Китс и Невис Сједињене Америчке Државе Суринам Тринидад и Тобаго Уругвај Хаити Хондурас Чиле
Африка	Алжир Ангола Бенин Боцвана Буркина Фасо Бурунди Габон Гамбија Гана Гвинеја Гвинеја Бисао Египат¹ Екваторијална Гвинеја Еритреја Етиопија Замбија Зеленортска Острва Зимбабве Јужни Судан Јужноафричка Република Камерун Кенија Комори Демократска Република Конго Република Конго Лесото Либерија Либија Мадагаскар Малави Мали Мароко Мауританија Маурицијус Мозамбик Намибија Нигер Нигерија Обала Слоноваче Руанда Сао Томе и Принципе Свазиленд Сејшели Сенегал Сијера Леоне Сомалија Судан Танзанија Того Тунис Уганда Централноафричка Република Чад Џибути
Европа	Азербејџан¹ Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грузија¹ Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Јерменија¹ Казахстан¹ Кипар¹ Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија¹ Сан Марино Северна Македонија Словачка Словенија Србија Република Косово² Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Финска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија Бивши односи: Дубровничка република
Океанија	Аустралија Ванату Нови Зеланд Папуа Нова Гвинеја Самоа Соломонска Острва Тонга Фиџи
Међународне организације	Уједињене нације НАТО пакт Савет Европе Европска унија ОЕБС ИПУ Франкофонија ОЕЦД Г20 Унија за Медитеран Парламентарна скупштина Медитерана СТО (такође заступљени кроз ЕУ) Регионалне иницијативе: Берлински процес Бивши односи: Друштво народа Латинска унија
¹Државе делимично или потпуно у Азији, у зависности дефиниције границе Европе и Азије. ²Француска је успоставила званичне дипломатске односе са једнострано проглашеном Републиком Косово.