Пређи на садржај

Епископ темишварски Пантелејмон

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пантелејмон Живковић)
Пантелејмон Живковић
Платон Атанацковић
Лични подаци
Датум рођења(1795-10-01)1. октобар 1795.
Место рођењаСремски Карловци, Хабзбуршко царство
Датум смрти10. март 1851.(1851-03-10) (55 год.)
Место смртиБеч, Хабзбуршко царство

Пантелејмон (Пантелејмон Живковић, Сремски Карловци, 1. октобар 1795 — Беч, 10. март 1851) био је епископ Српске православне цркве, на престолу владика далматинских, будимских и темишварских.

Живот

[уреди | уреди извор]

Епископ Пантелејмон рођен је у Карловцима 1. октобра 1795. године.[1] Гимназију је учио у Карловцима, филозофију у Пожуну, а богословију у Карловцима. Био је школски друг из гимазије и пријатељ словачког песника Јана Колара; њих двојица су били најбољи ученици. Течно је говорио јеврејски, латински и грчки језик.

Од 1824/5. до 1830. године заузимао је положај професора богословије у Карловцима. Извесно време био је приватни учитељ деце Петра Чарнојевића, а потом је студирао права у Бечу.

На позив митрополита Стефана (Стратимировића) примио је монашки чин у манастиру Раковцу[2] и постављен је за бележника архидијецезалне конзисторије у Карловцима.

На предлог митрополита Стефана (Стратимировића) бечки цар је 5. априла 1835. године именовао архимандрита раковачког Пантелејмона, за епископа далматинског. У то време веома је био жив рад на унијаћењу православних Срба у Далмацији. Даровити и учени епископ Пантелејмон морао је напустити Далмацију[3] као и његов претходник епископ Јосиф (Рајачић). Свети архијерејски синод изабрао је епископа Пантелејмона 1836. године за епископа будимског. На овом положају у Сентандреји остао је до 1839. године, а тада је премештен за епископа темишварског. За време Мађарске буне 1848. године владика Живковић је судећи по посланицама које је упућивао Србима и Румунима, био на линији мађарске политике.[4]

Умро је у Бечу 10. марта 1851, а сахрањен у храму манастира Раковца.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Глас српске академије наука", Београд 1946.
  2. ^ Бранка Кулић: "Манастир Раковац", Београд 1999.
  3. ^ "Сентандрејски зборник", Нови Сад 1987.
  4. ^ "Срби и Мађари у револуцији 1848-1849. године", Београд 1983.

Литература

[уреди | уреди извор]


Епископ далматински 1835 — 1836.
Епископ будимски 1836 — 1839.
Епископ темишварски 1839 — 1851.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епископ_темишварски_Пантелејмон&oldid=28615688”