Манастир Светог Саве у Либертивилу — разлика између измена
м ciscenje |
м Разне исправке |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
| јурисдикција = [[Митрополија либертивилско-чикашка]] |
| јурисдикција = [[Митрополија либертивилско-чикашка]] |
||
}} |
}} |
||
'''Српски православни манастир Светог Саве''' је манастир [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у [[Либертивил (Илиноис)|Либертивилу]] ([[Илиноис]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]). Посвећен је [[Свети Сава|Светом Сави]]. Манастир је током 20. вијека био сједиште [[Епархија за Америку и Канаду|Епархије америчко-канадске]] (1927—1963), [[Митрополија средњозападноамеричка|Митрополије средњезападноамеричке]] (1963—1991), [[Митрополија либертивилско-чикашка|Митрополије либертивилско-чикашке]] (2009—2011).<ref name="Стаза Православља, јуни 2009.">{{cite web |url=http://serborth.org/files/june09Path.pdf |title=Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, |
'''Српски православни манастир Светог Саве''' је манастир [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у [[Либертивил (Илиноис)|Либертивилу]] ([[Илиноис]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]). Посвећен је [[Свети Сава|Светом Сави]]. Манастир је током 20. вијека био сједиште [[Епархија за Америку и Канаду|Епархије америчко-канадске]] (1927—1963), [[Митрополија средњозападноамеричка|Митрополије средњезападноамеричке]] (1963—1991), [[Митрополија либертивилско-чикашка|Митрополије либертивилско-чикашке]] (2009—2011).<ref name="Стаза Православља, јуни 2009.">{{cite web |url=http://serborth.org/files/june09Path.pdf |title=Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, pp. 8 |author= |authorlink= |coauthors= |date=6. 2009. |format= |work= |publisher=Стаза Православља |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 3. 2012 }}</ref> Одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] Српске православне цркве од маја 2011, манастир је због свог духовног, историјског и културног значаја добио статус ставропигијалног манастира (под директном управом патријарха српског).<ref name="Патријарх српски Иринеј у посети Сједињеним Америчким Државама">{{cite web |url=http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_u_poseti_sjedinjenim_americhkim_drzhavama |title=Патријарх српски Иринеј у посети Сједињеним Америчким Државама |author= |authorlink= |coauthors= |date=28. 11. 2011 |format= |work= |publisher=Српска православна црква |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012 }}</ref> |
||
== Историја == |
== Историја == |
||
Манастир је саградио први српски епископ у Америци [[Мардарије Ускоковић]].<ref name="Стаза Православља, јуни 2010.">{{cite web |url=http://www.serborth.org/files/June2010Path.pdf |title=Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, |
Манастир је саградио први српски епископ у Америци [[Мардарије Ускоковић]].<ref name="Стаза Православља, јуни 2010.">{{cite web |url=http://www.serborth.org/files/June2010Path.pdf |title=Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, pp. 12 |author= |authorlink= |coauthors= |date=6. 2010. |format= |work= |publisher=Стаза Православља |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 3. 2012 }}</ref> Саграђен је у доба велике депресије крајем 20-их и почетком 30-их година 20. вијека.<ref name="Стаза Православља, јуни 2010."/> Епископ Мардарије је правио велика одрицања те је у то доба настала изрека „''Цркву гради умире од глади''“.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> Изградњу је новчано помогао и [[Михајло Пупин]].<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> У вријеме када је саграђен, манастир је био сједиште тек основане [[Епархија за Америку и Канаду|Епархије америчко-канадске]].<ref name="Историја Српске православне цркве III">''Историја Српске православне цркве III (За време Другог светског рата и после њега)'', Ђоко Слијепчевић, Минхен-Келн 1962—1986 (Београд 1991, 2002) {{ср}}</ref> Земљиште на коме је манастир саграђен купио је епископ Мардарије Ускоковић. Епископ [[Дионисије Миливојевић]] је 1942. купио осам и 1943. пет хектара земље који су припали манастиру.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> Први Српски црквено-народни сабор у манастиру одржан је од 1. до 5. септембра 1927.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> У Либертивилу је 1935. одржана конвенција СНС (Српски народни савез), на којој је један делегат у духу тадашње политике и у вези са промјеном назива Краљевине СХС у Краљевина Југославија, предложио: „да се српски манастир у Либертивилу претвори у југословенски, а на њему истакне место српске југословенска застава“.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> |
||
== Сахрањени у манастирској цркви == |
== Сахрањени у манастирској цркви == |
||
[[Датотека:Grave of King Peter II at the St. Sava Monastery Church at Libertyville, 1987.JPG|мини|десно|200п|Бивше гробно место краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]] у манастирској цркви Светог Саве у Либертивилу]] |
[[Датотека:Grave of King Peter II at the St. Sava Monastery Church at Libertyville, 1987.JPG|мини|десно|200п|Бивше гробно место краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]] у манастирској цркви Светог Саве у Либертивилу]] |
||
Тијело епископа [[Мардарије Ускоковић|Мардарија Ускоковића]] сахрањено је 18. децембра 1935. у манастирској цркви.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> На сахрани епископа Мардарија присуствовало је 200 лица, 40 православних свештеника, од чега 12 српских, а његово тијело је обношено око цркве.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> Посмртни остаци [[Јован Дучић|Јована Дучића]] су након његове смрти 1943. исте године пренесени у манастирску цркву. Дучићево тијело је ексхумирано 2000. и пренесено у [[Требиње]].<ref name="Неиспуњена жеља Јована Дучића">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Neispunjena-zelja-Jovana-Ducica.sr.html |title=Неиспуњена жеља Јована Дучића |author= |authorlink= |coauthors= |date=10. 4. 2011 |
Тијело епископа [[Мардарије Ускоковић|Мардарија Ускоковића]] сахрањено је 18. децембра 1935. у манастирској цркви.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> На сахрани епископа Мардарија присуствовало је 200 лица, 40 православних свештеника, од чега 12 српских, а његово тијело је обношено око цркве.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> Посмртни остаци [[Јован Дучић|Јована Дучића]] су након његове смрти 1943. исте године пренесени у манастирску цркву. Дучићево тијело је ексхумирано 2000. и пренесено у [[Требиње]].<ref name="Неиспуњена жеља Јована Дучића">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Neispunjena-zelja-Jovana-Ducica.sr.html |title=Неиспуњена жеља Јована Дучића |author= |authorlink= |coauthors= |date=10. 4. 2011 |format= |work= |publisher=Политика |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012 }}</ref> У цркви Светог Саве је 14. новембра 1970. сахрањен и краљ [[Петар II Карађорђевић]], на чијој сахрани је присуствовало преко 25.000 Срба, више од 400 америчких пилота и представници САД.<ref name="Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t21859.sr.html |title=Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу |author= |authorlink= |coauthors= |date=10. 3. 2007 |format= |work= |publisher=Политика |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012 }}</ref> Његово тело је јануара 2013 ексхумирано и пренесено у Србију. [[Митрополија либертивилско-чикашка|Митрополит либертивилско-чикашки]] [[Христофор Ковачевић]] сахрањен је 24. августа 2010. у овом манастиру. У манастирској цркви су сахрањени и епископи [[Фирмилијан Оцокољић]] и [[Дионисије Миливојевић]].<ref name="Живот Срба у Америци">{{cite web |url=http://pravoslavlje.spc.rs/broj/911/tekst/zivot-srba-u-americi/ |title=Живот Срба у Америци (Православље бр. 911) |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Православље (новине српске патријаршије) |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 3. 2012 }}</ref> |
||
== Гробље Светог Саве == |
== Гробље Светог Саве == |
||
Поред манастира је основано гробље на коме је прва сахрана одржана 1932.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> На манастирском гробљу се налази око 2.000 гробова.<ref name="Живот Срба у Америци"/> У њему је сахрањено пола српских чланова и велики број министара [[Министарски савет Краљевине Југославије|Владе Краљевине Југославије]].<ref name="Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу"/> На гробљу се налази и споменик генералу [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]] који је подигла ОС „Равна Гора“.<ref name="Живот Срба у Америци"/> Поред споменика Драгољубу Михаиловићу, налазе се и споменици војводи [[Момчило Ђујић|Момчилу Ђујићу]] и [[Павле Ђуришић|Павлу Ђуришићу]].<ref name="На гробу краља Петра">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t22115.sr.html |title=На гробу краља Петра |author= |authorlink= |coauthors= |date=13. 3. 2007 |
Поред манастира је основано гробље на коме је прва сахрана одржана 1932.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> На манастирском гробљу се налази око 2.000 гробова.<ref name="Живот Срба у Америци"/> У њему је сахрањено пола српских чланова и велики број министара [[Министарски савет Краљевине Југославије|Владе Краљевине Југославије]].<ref name="Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу"/> На гробљу се налази и споменик генералу [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]] који је подигла ОС „Равна Гора“.<ref name="Живот Срба у Америци"/> Поред споменика Драгољубу Михаиловићу, налазе се и споменици војводи [[Момчило Ђујић|Момчилу Ђујићу]] и [[Павле Ђуришић|Павлу Ђуришићу]].<ref name="На гробу краља Петра">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t22115.sr.html |title=На гробу краља Петра |author= |authorlink= |coauthors= |date=13. 3. 2007 |format= |work= |publisher=Политика |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012 }}</ref> Споменик Павлу Ђуришићу је уз одобрење његове породице премјештен 2007. са другог дијела гробља у новоосновану „Алеју српских великана“ (Спомен парк српских великана) поред споменика Драгољубу Михаиловићу, а затим је поред постављен споменик Момчилу Ђујићу.<ref name="Стаза Православља, јуни 2007.">{{cite web |url=http://www.serborth.org/files/Pathjune07.pdf |title=Велика национална манифестација у манастиру Св. Саве у Либертивилу: Отворен и освећен Спомен парк српских великана, pp. 8 |author= |authorlink= |coauthors= |date=6. 2007. |format= |work= |publisher=Стаза Православља |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012 }}</ref> Алеја српских великана је заједно са сва три споменика освештана 20. маја 2007. у присуству чланова српских националних организација и црквених старјешина.<ref name="Стаза Православља, јуни 2007."/> |
||
=== Сахрањени на манастирском гробљу === |
=== Сахрањени на манастирском гробљу === |
Верзија на датум 13. јануар 2016. у 23:58
Манастир Светог Саве у Либертивилу | |
---|---|
Основни подаци | |
Јурисдикција | Митрополија либертивилско-чикашка |
Оснивање | 1927. |
Место | Либертивил (Илиноис) |
Држава | САД |
Српски православни манастир Светог Саве је манастир Српске православне цркве који се налази у Либертивилу (Илиноис, САД). Посвећен је Светом Сави. Манастир је током 20. вијека био сједиште Епархије америчко-канадске (1927—1963), Митрополије средњезападноамеричке (1963—1991), Митрополије либертивилско-чикашке (2009—2011).[1] Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од маја 2011, манастир је због свог духовног, историјског и културног значаја добио статус ставропигијалног манастира (под директном управом патријарха српског).[2]
Историја
Манастир је саградио први српски епископ у Америци Мардарије Ускоковић.[3] Саграђен је у доба велике депресије крајем 20-их и почетком 30-их година 20. вијека.[3] Епископ Мардарије је правио велика одрицања те је у то доба настала изрека „Цркву гради умире од глади“.[4] Изградњу је новчано помогао и Михајло Пупин.[4] У вријеме када је саграђен, манастир је био сједиште тек основане Епархије америчко-канадске.[4] Земљиште на коме је манастир саграђен купио је епископ Мардарије Ускоковић. Епископ Дионисије Миливојевић је 1942. купио осам и 1943. пет хектара земље који су припали манастиру.[4] Први Српски црквено-народни сабор у манастиру одржан је од 1. до 5. септембра 1927.[4] У Либертивилу је 1935. одржана конвенција СНС (Српски народни савез), на којој је један делегат у духу тадашње политике и у вези са промјеном назива Краљевине СХС у Краљевина Југославија, предложио: „да се српски манастир у Либертивилу претвори у југословенски, а на њему истакне место српске југословенска застава“.[4]
Сахрањени у манастирској цркви
Тијело епископа Мардарија Ускоковића сахрањено је 18. децембра 1935. у манастирској цркви.[4] На сахрани епископа Мардарија присуствовало је 200 лица, 40 православних свештеника, од чега 12 српских, а његово тијело је обношено око цркве.[4] Посмртни остаци Јована Дучића су након његове смрти 1943. исте године пренесени у манастирску цркву. Дучићево тијело је ексхумирано 2000. и пренесено у Требиње.[5] У цркви Светог Саве је 14. новембра 1970. сахрањен и краљ Петар II Карађорђевић, на чијој сахрани је присуствовало преко 25.000 Срба, више од 400 америчких пилота и представници САД.[6] Његово тело је јануара 2013 ексхумирано и пренесено у Србију. Митрополит либертивилско-чикашки Христофор Ковачевић сахрањен је 24. августа 2010. у овом манастиру. У манастирској цркви су сахрањени и епископи Фирмилијан Оцокољић и Дионисије Миливојевић.[7]
Гробље Светог Саве
Поред манастира је основано гробље на коме је прва сахрана одржана 1932.[4] На манастирском гробљу се налази око 2.000 гробова.[7] У њему је сахрањено пола српских чланова и велики број министара Владе Краљевине Југославије.[6] На гробљу се налази и споменик генералу Драгољубу Михаиловићу који је подигла ОС „Равна Гора“.[7] Поред споменика Драгољубу Михаиловићу, налазе се и споменици војводи Момчилу Ђујићу и Павлу Ђуришићу.[8] Споменик Павлу Ђуришићу је уз одобрење његове породице премјештен 2007. са другог дијела гробља у новоосновану „Алеју српских великана“ (Спомен парк српских великана) поред споменика Драгољубу Михаиловићу, а затим је поред постављен споменик Момчилу Ђујићу.[9] Алеја српских великана је заједно са сва три споменика освештана 20. маја 2007. у присуству чланова српских националних организација и црквених старјешина.[9]
Сахрањени на манастирском гробљу
- Николај Велимировић је 27. марта 1956. сахрањен у манастирском гробљу.
- Сергије Живановић (1909—1966), пуковник
- Драгиша Кашиковић (1932—1977)
- Димитрије Најдановић (1897—1986), протојереј и професор (сахрањен 28. марта 1986)[7]
- Илија Брашић, генерал, командант Армије нишке области[7]
- Захарије Милекић (Здравко Милекић), игуман манастира Рача[7]
- Гвозден Петровић, протојереј из Мрчајеваца[7]
- Милан Шијачки (1903—1985)
- Константин Фотић
- Милан Гавриловић
- Живан Кнежевић (1906—1984)
- Жарко Мирковић (— 2011), протојереј ставрофор
- Недељко Гргуревић (Фоча, 1934 — САД, 23. јули 2009), протојереј ставрофор, декан и професор Богословског факултета Свети Сава и замјеник епископа Епархије источноамеричке
Знамените личности
Особе које су везане за манастир и богословију:
- Николај Велимировић (1881—1956), предавао у Богословији Светог Саве и сахрањен у цркви
- Иринеј Ђорђевић (1894—1952), епископ америчко-канадски (1935—1938) и професор Богословије Светог Саве
- Мардарије Ускоковић (1889–1935), оснивач манастира и први српски епископ у Америци
- Дионисије Миливојевић (1898—1979), епископ америчко-канадски (1939—1964)
- Славко Стоковић (1909—2002), финансијски секретар епархије
- Димитрије Балаћ (1913—1979), управник манастира (1940)
- Данило Крстић (1927—2002), монах у манастиру
- Христофор Ковачевић (1928—2010), ученик богословије а касније професор Богословског факултета
- Митрофан Кодић (1951), професор Богословског факултета
- Милутин Кнежевић (1949), ученик Богословског факултета
Референце
- ^ „Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, pp. 8” (PDF). Стаза Православља. јун 2009. Приступљено 22. 3. 2012.
- ^ „Патријарх српски Иринеј у посети Сједињеним Америчким Државама”. Српска православна црква. 28. 11. 2011. Приступљено 23. 3. 2012.
- ^ а б „Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, pp. 12” (PDF). Стаза Православља. јун 2010. Приступљено 22. 3. 2012.
- ^ а б в г д ђ е ж з Историја Српске православне цркве III (За време Другог светског рата и после њега), Ђоко Слијепчевић, Минхен-Келн 1962—1986 (Београд 1991, 2002) (језик: српски)
- ^ „Неиспуњена жеља Јована Дучића”. Политика. 10. 4. 2011. Приступљено 23. 3. 2012.
- ^ а б „Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу”. Политика. 10. 3. 2007. Приступљено 23. 3. 2012.
- ^ а б в г д ђ е „Живот Срба у Америци (Православље бр. 911)”. Православље (новине српске патријаршије). Приступљено 22. 3. 2012.
- ^ „На гробу краља Петра”. Политика. 13. 3. 2007. Приступљено 23. 3. 2012.
- ^ а б „Велика национална манифестација у манастиру Св. Саве у Либертивилу: Отворен и освећен Спомен парк српских великана, pp. 8” (PDF). Стаза Православља. јун 2007. Приступљено 23. 3. 2012.
Литература
- Историја Српске православне цркве III (За време Другог светског рата и после њега), Ђоко Слијепчевић, Минхен-Келн 1962—1986 (Београд 1991, 2002) (језик: српски)
- Црквено законодавство СПЦ, књ. I, Београд (1926)
Спољашње везе
- Спомен плоча у манастирској цркви (језик: српски)
- Orthphoto: Манастир Светог Саве у Либертвилу (језик: српски)