Мардарије Ускоковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свети Мардарије
Либертивилски
Mardarije Uskoković 1889-1935.jpg
Датум рођења (1889-11-02)2. новембар 1889.
Место рођења Корнет,
Књажевина Црна Гора Црна Гора
Датум смрти 12. децембар 1935.(1935-12-12) (46 год.)
Место смрти Ен Арбор,
Сједињене Америчке Државе САД
Канонизација 29. мај 2015, Храм Светог Саве у Београду
Празник 12. децембар

Свети Мардарије Либертивилски (световно Иван Ускоковић; Корнет, Књажевина Црна Гора, 22. децембар 1889Ен Арбор, САД, 12. децембар 1935) био је први владика америчко-канадски. Мардарије Ускоковић је новоканонизовани српски светитељ.[1]

Животопис[уреди]

Рођен је у подгоричком селу Корнет у Љешанској нахији од оца Петра и мајке Јелене. Она је била из познате куће Божовића. Отац му је био уважени начелник Љешанске области и племенски капетан. На крштењу у сеоској црквици св. Ђорђа је добио име Иван. Пошто је био из знамените породице, послан је на школовање. Основну школу је похађао у Ријеци Црнојевића а средњу школу (гимназију) на Цетињу. Рано је осјетио позив ка монашком животу. Са једанаест година је тражио од црногорског митрополита Митрофана Бана да га замонаши. Како за то није добио благослов одлази у Београд на даље школовање. У Котору се укрцао на брод за Ријеку одакле је возом стигао до Београда.

Митрополит Србије Димитрије му је услишио молбу да се замонаши. Пјешице одлази у Студеницу 1905. године гдје је замонашен 19. марта 1906. године. У Студеници је боравио годину и по дана, након чега се због даљег школовања упутио у Москву. Сљедећих дванаест година проводи у Русији. Првих осам мјесеци проводи у Српском подворју у Москви. Постаје познат у високим друштвеним круговима. У септембру 1907. је наставио школовање у Богословској школи у Житомиру у западној Украјини. Тада је имао 17 година. Након двије школеске године, на своју молбу 1908. одлази у Кишњевску духовну семинарију у главном граду Молдавије. 1908. постаје јеромонах а чин синђела је добио 1912. године. Семинарију завршава 1912. године са најбољим оцјенама.

О њему је снимљен филм Тихи кутак Христов.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]