Обичај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
⚫ | '''Обичај''' је правило настало дуготрајним понављањем у друштву. To је [[традиција|традицијом]] установљен начин [[понашање|понашања]] који је карактеристичан за све припаднике једне [[етничка група|етничке заједнице]] или [[култура|културе]]. Његова снага и постојаност почивају на поштовању [[традиција|традиције]]. Представља моћан регулатор [[друштвеност|друштвеног]] понашања људи. Свака култура има свој систем обичаја, а одступање од њих или њихово кршење често се строго кажњава. |
||
{{Српска култура}} |
|||
[[Датотека:Sveti Jovan.jpg|right|мини|Славски обичај]] |
|||
⚫ | '''Обичај''' је правило настало дуготрајним понављањем у друштву. To је [[традиција|традицијом]] установљен начин [[понашање|понашања]] који је карактеристичан за све припаднике једне [[етничка група|етничке заједнице]] или [[култура|културе]]. Његова снага и постојаност почивају на поштовању [[традиција|традиције]]. Представља моћан регулатор [[друштвеност|друштвеног]] понашања људи. Свака култура има свој систем обичаја, а одступање од њих или њихово кршење често се строго кажњава. |
||
Нема [[народ]]а без обичаја, без обзира где тај народ живи. Неки обичаји припадају само ужем крају, неки захватају читаве области једне земље, а неки су истоветни код различитих народа. На преношење обичаја и њихово мешање су кроз историју утицале [[велика сеоба народа|велике сеобе народа]], освајачки походи, [[рат]]ови и [[ропство|ропства]], што је довело до како вољног тако и невољног мешања крви.<ref>[http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=1108&lang=srl/ Српска православна црква], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> |
|||
== Обичаји српског народа == |
|||
[[Срби]] су народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са рођењем, [[крштење]]м, [[венчање]]м, одлазаком у [[војска|војску]], [[смрт|смрћу]] итд. Колико је чување обичаја било значајно за [[заједница|заједницу]] говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.<ref>[http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1799/ Корени], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> |
|||
=== Славски обичаји === |
|||
За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављење [[слава|славе]]. Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз посебне [[обред]]е и гозбу, прославља [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] заштитник и давалац. Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети, свето и благ дан. Пре славе обично се [[освештавају]] просторије у којима ће се обедовати и боравити у време славе. Обичај је да се уочи славе припреми [[славски колач]] који свештеник сече и полива [[вино]]м. Стари обичај везан за Славу који се понегде још задржао је такозвано „дворење славе“. Ради се о томе да [[домаћин]] и укућани који тога дана прослављају своје Крсно име уопште не седају, у знак поштовања према своме Светитељу, већ послужују госте и са њима разговарају стојећи.<ref>[http://www.novine.ca/slave/ Крсна слава], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> |
|||
=== Празнични обичаји === |
|||
У [[Србија|Србији]] су, поред Крсних слава, највећи празници [[Божић]] и [[Ускрс]]. |
|||
'''Божић''' је најрадоснији празник међу свим празницима код Срба. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек [[7. јануар]]а по старом [[календар]]у односно [[25. децембар|25. децембра]] по новом календару. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним [[храм]]овима, пуца се из [[пушка|пушака]] и [[прангија]] и објављује долазак Божића и Божићног славља. |
|||
Обичај је да домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрању и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!" и отпоздраваљају: „Ваистину се роди!". |
|||
'''Ускрс''' је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ [[исус|Исус Христос]] [[васкрсење|васкрсао]] из мртвих, победио смрт и свима људима од [[Адам и Ева|Адама и Еве]] до последњег човека на земљи даровао вечни живот. За Ускрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што [[бадњак]] горећи на [[огњиште|огњишту]] даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају. Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на [[Велики петак]]. По старом обичају на столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“.<ref>[http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/index.php/ Православац], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> |
|||
=== Посебни обичаји === |
|||
* Обичаји везани за '''свадбу'''<ref>[http://odssbarajevo.bigforumpro.com/t272-srpski-obicaji/ Српски обичаји], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>: |
|||
** [[Бидермајер]] - Када се заврши [[церемонија]] венчања, млада баца бидермајер. Девојка која га ухвати је по веровањима следећа за удају. |
|||
** [[Јабука]] - Када [[младожења]] иде по младу, обичај је да таст постави јабуку на највише дрво у младином дворишту. Младожења не може да одведе младу све док пушком не погоди јабуку на дрвету. |
|||
* Обичаји везани за '''сахране'''<ref>[http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=1117&lang=srl/ Српска православна црква 2], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>: |
|||
** Припрема за [[сахрана|сахрану]] |
|||
** [http://pravoslavac.byethost24.com/?p=227 Опело] |
|||
** Освећење водице |
|||
* Обичаји везани за '''рођење детета''': |
|||
** Стављање црвеног конца беби на руку - против [[урок]]а |
|||
** Даривање детета - најчешће златом |
|||
** Цепање кошуље |
|||
* Обичаји везани за '''рођендан''': |
|||
** Извлачење (чупање) ушију |
|||
** Гашење свећица |
|||
** Даривање слављеника |
|||
== Галерија == |
|||
<gallery> |
|||
File:Sveti Jovan.jpg|Крсна слава |
|||
File:Slavska sveca i zito.jpg|Славска свећа |
|||
File:Slavska vecera.jpg|Слава |
|||
File:Easter eggs - straw decoration.jpg|Ускршња јаја |
|||
File:Wedding pomander.jpg|Бидермајер |
|||
</gallery> |
|||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{РСР}} |
* {{РСР}} |
||
* {{cite journal |last1=Барјактаровић |first1=Мирко |year=2003-2004 |title=Обичаји и њихов значај у прошлости Срба - и почетак њиховог систематског проучавања |journal=Гласник етнографског музеја у Београду |publisher=Етнографски музеј |issue=67-68 |pages=35-71 |url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0322/2004/0350-03220468177B.pdf }} |
|||
{{етничност}} |
{{етничност}} |
Верзија на датум 11. март 2017. у 21:29
Обичај је правило настало дуготрајним понављањем у друштву. To је традицијом установљен начин понашања који је карактеристичан за све припаднике једне етничке заједнице или културе. Његова снага и постојаност почивају на поштовању традиције. Представља моћан регулатор друштвеног понашања људи. Свака култура има свој систем обичаја, а одступање од њих или њихово кршење често се строго кажњава.
Литература
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.