Црногорске Владе у егзилу (1916—1922) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Royal government Bordeaux.jpg|мини|Зграда [[Министарски савјет (Црна Гора)|црногорске краљевске владе]] у егзилу у [[Бордо]]у, у [[Трећа француска република|Француској]], са [[Застава Краљевине Црне Горе|црногорском заставом]], [[Српска застава|Српском тробојком]] [[1916]].]]
[[Датотека:Royal government Bordeaux.jpg|мини|Зграда [[Министарски савјет (Црна Гора)|црногорске краљевске владе]] у егзилу у [[Бордо]]у, у [[Трећа француска република|Француској]], са [[Застава Краљевине Црне Горе|заставом]],[[1916]].]]
[[Датотека:Royal government Bordeaux.png|мини|175п|Њ. В. Краљ Никола са Министром Председником Мијушковићем у Бордоу]]
[[Датотека:Royal government Bordeaux.png|мини|175п|Њ. В. Краљ Никола са Министром Председником Мијушковићем у Бордоу]]
Када је почетком [[јануар]]а [[1916]]. године [[Никола I Петровић|краљ Никола]] напустио земљу, с њим је отишао и тадашњи [[Предсједник Владе Црне Горе|предсједник владе]] [[Лазар Мијушковић]]. У земљи су остала три министра и начелник Врховне команде, дивизијар [[Јанко Вукотић]].
Када је почетком [[јануар]]а [[1916]]. године [[Никола I Петровић|краљ Никола]] напустио земљу, с њим је отишао и тадашњи [[Предсједник Владе Црне Горе|предсједник владе]] [[Лазар Мијушковић]]. У земљи су остала три министра и начелник Врховне команде, дивизијар [[Јанко Вукотић]].

Верзија на датум 4. април 2017. у 14:04

Зграда црногорске краљевске владе у егзилу у Бордоу, у Француској, са заставом,1916.
Њ. В. Краљ Никола са Министром Председником Мијушковићем у Бордоу

Када је почетком јануара 1916. године краљ Никола напустио земљу, с њим је отишао и тадашњи предсједник владе Лазар Мијушковић. У земљи су остала три министра и начелник Врховне команде, дивизијар Јанко Вукотић.

У егзилу, у Француској, нову владу је формирао Андрија Радовић (29. IV 1916 - 4. I 1917). Због одбијања краља Николе да се одрекне престола, а Црну Гору припоји Србији, Андрија Радовић је поднео оставку.

Након краткотрајне владе генерала Мила Матановића (4. I 1917 - 29. V 1917), указом краља Николе од 29. V 1917. године формирана је влада на челу са Евгенијем Поповићем. Поповић је био бивши дугогодишњи црногорски генерални конзул у Риму, док су остали министри били мање значајни чиновници. Ова влада залагала се да Црна Гора очува своју државност, а да у случају југословенског уједињења у нову заједницу уђе као њен равноправни члан.

Поповића на месту предсједника владе замењује Јован Пламенац, којег је на место предсједника декретом поставио краљ Никола 4. (17) II 1919. године. Поред Пламенца, тадашњу владу сачињавали су и министри: Перо Вучковић, Милутин Вучинић, Мило Вујовић и Перо Шоћ. Крајем 1920. и почетком 1921. међународни положај ове владе се погоршао. Владе Француске, Велике Британије и САД-а прекинуле су односе са црногорском владом, а у марту 1921. умро је и краљ Никола.

Пламенчева влада је дала оставку 20. VI 1921. године. Указом краљице Милене од 28. VI 1921. године, за предсједника владе је постављен дивизијар Милутин Вучинић.

Када је Вучинић умро, августа 1922. године, Јован Пламенац се 16. септембра 1922. прогласио за предсједника владе одбивши да призна краљицу Милену за намјесника. Краљица је декретом од 23. септембра 1922. за предсједника владе поставила др Анта Гвозденовића и тако настају 2 сукобљене владе. Формално ове владе није нико признавао.

Види још

Спољашње везе