Екосистеми мора — разлика између измена
Сређивање чланка |
+ |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
У морским екосистемема разликују се два типа станишта: |
У '''морским екосистемема''' разликују се два типа станишта: |
||
* |
* ''морско дно'' и |
||
* |
* ''слободна вода''. |
||
Њих насељавају различити организми који изграђују ''животну заједницу морског дна'' и ''животну заједницу слободне воде''. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу ([[бентос]]) или се могу слободно кретати по морском дну ([[планктон]] - лебде у води ношени воденим струјама и [[нектон]] — активни пливачи). |
|||
== Географски положај мора == |
== Географски положај мора == |
||
[[Географски положај]] мора, дубина морске воде и [[природа]] морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]]. Тако се разликују животне заједнице: |
[[Географски положај]] мора, дубина морске воде и [[природа]] морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]]. Тако се разликују животне заједнице: |
||
* |
* ''тропских, умерених и поларних мора'', |
||
* |
* ''плиме и осеке'', |
||
* |
* ''сталног ударања таласа о обалу'', |
||
* |
* ''плитководних'', |
||
* |
* ''дубинских и најдубљих делова мора''. |
||
== Екосистем мора == |
== Екосистем мора == |
||
За разлику од [[Континент|континената]], од којих је већина потпуно раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 70 |
За разлику од [[Континент|континената]], од којих је већина потпуно раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 70% Земљине површине. |
||
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]], разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора. |
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]], разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора. |
||
== Зона сталног ударања таласа о обалу == |
== Зона сталног ударања таласа о обалу == |
||
Граница између [[море|морске]] и [[копно|копнене]] животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне [[стене]] морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот [[организам|организмима]]. |
Граница између [[море|морске]] и [[копно|копнене]] животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне [[стене]] морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот [[организам|организмима]]. |
||
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима [[вода|водене]] средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових [[станиште|станишта]] да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора. |
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима [[вода|водене]] средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових [[станиште|станишта]] да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
У овој зони живе многобројне |
У овој зони живе многобројне ''[[алге|слузаве модрозелене алге]], [[пужеви]] литорине'', као и ''[[ракови]] витичари'' и ''мокрице''. |
||
== Зона плиме и осеке == |
== Зона плиме и осеке == |
||
[[Датотека:Dakuma.jpg|200п|десно|слика]] |
[[Датотека:Dakuma.jpg|200п|десно|слика]] |
||
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим [[станиште|стаништима]] је ритмично повлачење [[море|морске воде]] и потпуно исушивање [[обала|обале]], која је у периоду осеке изложена јакој [[Сунце|Сунчевој]] [[светлост]] и високој [[температура|температури]]. |
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим [[станиште|стаништима]] је ритмично повлачење [[море|морске воде]] и потпуно исушивање [[обала|обале]], која је у периоду осеке изложена јакој [[Сунце|Сунчевој]] [[светлост]] и високој [[температура|температури]]. |
||
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. |
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. |
||
У ову зону [[плима и осека|плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаје|јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале. |
У ову зону [[плима и осека|плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаје|јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале. |
||
У зони плиме и осеке живе многобројне |
У зони плиме и осеке живе многобројне ''[[алге|мрке и зелене алге]]'', ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[пужеви]]'', ''[[шкољке]]'' и ''[[Ракови|ракови]]''. |
||
== Зона морског дна == |
== Зона морског дна == |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[станиште|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50m најбујнија и најразноврснија. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[станиште|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до |
||
⚫ | На морском дну живе многобројне врсте |
||
== Животна заједница слободне воде == |
== Животна заједница слободне воде == |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања. |
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања. |
||
У овој зони живе многобројне |
У овој зони живе многобројне ''[[планктон|једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама]]''. Планктон чине ''[[алге]]'', које формирају ''[[фитопланктон]]'' и животиње, које формирају ''[[зоопланктон]]''. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста ''[[медуза]]'', ''[[главоношци|главоножаца]]'', ''[[рибе|риба]]'' и ''[[сисари|сисара]]'', који активно пливају. |
||
== Зона дубинских делова мора == |
== Зона дубинских делова мора == |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге [[Еволуција (биологија)|еволуције]] пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима. |
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге [[Еволуција (биологија)|еволуције]] пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима. |
||
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте |
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте ''[[бескичмењаци|бескичмењака]]'', као што су ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[морски црв]]и'', ''[[ракови]]'' и ''[[морски краставац|морски краставци]]'', али и најнеобичније врсте ''[[рибе|риба]]''. |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Биологија]] |
[[Категорија:Биологија]] |
Верзија на датум 28. август 2017. у 19:08
У морским екосистемема разликују се два типа станишта:
- морско дно и
- слободна вода.
Њих насељавају различити организми који изграђују животну заједницу морског дна и животну заједницу слободне воде. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу (бентос) или се могу слободно кретати по морском дну (планктон - лебде у води ношени воденим струјама и нектон — активни пливачи).
Географски положај мора
Географски положај мора, дубина морске воде и природа морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских биоценоза. Тако се разликују животне заједнице:
- тропских, умерених и поларних мора,
- плиме и осеке,
- сталног ударања таласа о обалу,
- плитководних,
- дубинских и најдубљих делова мора.
Екосистем мора
За разлику од континената, од којих је већина потпуно раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 70% Земљине површине.
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских биоценоза, разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора.
Зона сталног ударања таласа о обалу
Граница између морске и копнене животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне стене морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот организмима.
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима водене средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових станишта да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора.
Због тога су се жива бића на оваквим стаништима прилагодила да се ефикасно причврсте за стеновиту подлогу, као и на повремену сушу.
У овој зони живе многобројне слузаве модрозелене алге, пужеви литорине, као и ракови витичари и мокрице.
Зона плиме и осеке
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим стаништима је ритмично повлачење морске воде и потпуно исушивање обале, која је у периоду осеке изложена јакој Сунчевој светлост и високој температури.
У време осеке концентрација соли постаје велика због испаравања воде, па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше.
У ову зону плима редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику планктона, а осека редовно односи у море отпадне материје, јаја и ларве становника обале. У зони плиме и осеке живе многобројне мрке и зелене алге, морске сасе, пужеви, шкољке и ракови.
Зона морског дна
Морско дно до дубине од око 50 m је најповољније место за живот. У овој зони има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
Дејство таласа није тако снажно као на обали, а притисак због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима мора. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - камен, песак или муљ - чине морско дно још разноврснијим типом станишта. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50m најбујнија и најразноврснија. На морском дну живе многобројне врсте алги, малобројне цветнице, сунђери, корали, морске сасе, црви, ракови, пужеви, шкољке, главоношци, бодљокошци и рибе.
Животна заједница слободне воде
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50 m, представља повољно место за живот. И овде има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот најразличитијих организама.
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама биљке и животиње које чине ову биоценозу развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања. У овој зони живе многобројне једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама. Планктон чине алге, које формирају фитопланктон и животиње, које формирају зоопланктон. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста медуза, главоножаца, риба и сисара, који активно пливају.
Зона дубинских делова мора
Са повећањем дубине мора погоршавају се услови за живот. У великим морским дубинама влада потпуни мрак, температура је веома ниска, у неким деловима чак близу нуле, а притисак висок. Због тога су животне заједнице у најдубљим деловима мора веома сиромашне.
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге еволуције пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима. Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте бескичмењака, као што су морске сасе, морски црви, ракови и морски краставци, али и најнеобичније врсте риба.