Манастир Тумане — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 18: Ред 18:


== Прошлост ==
== Прошлост ==
Не зна се тачно време изградње манастира. Први пут се појављује у попису [[1572]]/[[1573|3]]. године. Попис из времена султана [[Мурат III|Мурата III]] одређује локацију манастира ''код села Туман''. У манастиру су се (1891) редовно одржавани "нарочити парастоси" Милошу Обилићу - као задужбинару.
Не зна се тачно време изградње манастира. Први пут се појављује у попису [[1572]]/[[1573|3]]. године. Попис из времена султана [[Мурат III|Мурата III]] одређује локацију манастира ''код села Туман''. У манастиру су (1891) редовно одржавани "нарочити парастоси" Милошу Обилићу - као задужбинару.


У другој половини [[16. век]]а настало је у овом манастиру једно књижевно дело - [[Тумански апокрифни зборник]]. У време Кочине крајине, манастир је паљен од стране [[Турци|Турака]]. Обновљен је [[1797]]. године а [[1879]]. године је манастир доста оштећен у [[земљотрес]]у. Године [[1883]]. извршена је санација. [[1910]]. године срушена је црква. [[Балкански ратови]] су одложили градњу нове цркве, па је садашња подигнута тек [[1924]]. године. Године [[1934]]. у Туман је пресељено руско монашко братство из [[Манастир Миљково|манастира Миљкова]]. Од [[1966]]. године Туман је женски опстежитељски манастир.
У другој половини [[16. век]]а настало је у овом манастиру једно књижевно дело - [[Тумански апокрифни зборник]]. У време Кочине крајине, манастир је паљен од стране [[Турци|Турака]]. Обновљен је [[1797]]. године а [[1879]]. године је манастир доста оштећен у [[земљотрес]]у. Године [[1883]]. извршена је санација. [[1910]]. године срушена је црква. [[Балкански ратови]] су одложили градњу нове цркве, па је садашња подигнута тек [[1924]]. године. Године [[1934]]. у Туман је пресељено руско монашко братство из [[Манастир Миљково|манастира Миљкова]]. Од [[1966]]. године Туман је женски опстежитељски манастир.

Верзија на датум 3. фебруар 2018. у 12:10

Манастир Тумане
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија браничевска
Оснивање14. век
ОснивачМилош Обилић
МестоГолубац
Држава Србија
Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане

Манастир Тумане је православни манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 km удаљен од Голупца.

Предање

За име манастира везано је неколико предања за Милоша Обилића, прослављеног косовског јунака. Милош је имао свој дворац у оближњем селу Двориште.[1] Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника Зосима Синајита који је пребивао у оближњој пећини. Када га је понео видару на лечење пустињак му рече Ту мани тј. Нема лека - пусти да ту умрем. Да окаје грех Милош подиже задужбину- манастир у који положи Зосимове мошти. Док је зидао манастир стиже кнежев позив да дође у бој. Ту мани, па дођи на Косово. Од двоструког ту мани манастир добија име Туман.

Прошлост

Не зна се тачно време изградње манастира. Први пут се појављује у попису 1572/3. године. Попис из времена султана Мурата III одређује локацију манастира код села Туман. У манастиру су (1891) редовно одржавани "нарочити парастоси" Милошу Обилићу - као задужбинару.

У другој половини 16. века настало је у овом манастиру једно књижевно дело - Тумански апокрифни зборник. У време Кочине крајине, манастир је паљен од стране Турака. Обновљен је 1797. године а 1879. године је манастир доста оштећен у земљотресу. Године 1883. извршена је санација. 1910. године срушена је црква. Балкански ратови су одложили градњу нове цркве, па је садашња подигнута тек 1924. године. Године 1934. у Туман је пресељено руско монашко братство из манастира Миљкова. Од 1966. године Туман је женски опстежитељски манастир.

Архитектура цркве

Манастирска црква посвећена је Светом архангела Гаврилу, зидана је у српско-византијском стилу. У наосу цркве се налази кивот са моштима Светог Зосима Синајита. Манастирски комплекс чине још и велики конак, мали конак, испосница изнад које се налази капела преподобног Зосима Синајита.

Братство

У манастиру је сахрањен двоструки доктор монах Јаков Арсовић (1893-1946),[2][3] чије су мошти откривене као нетрулежне.[4]

Свети Тадеј Витовнички је био духовник манастира једно време. Дуго година настојатељица манастира је била схи-игуманија Серафима Милорадовић (1933-2016).[5]

Референце

Види још

Извори

Литература

Спољашње везе