Арханђел Гаврило

Арханђел Гаврило
Икона светог архангела Гаврила.
Лични подаци
Друга имена	Гаврил, Габријел, Џибрил
Датум рођења	Безвременски (пре стварања, као арханђео)
Место рођења	Рај,
Датум смрти	Бесмртно биће
Световни подаци
Поштује се у	јудаизам све хришћанске деноминације које поштују свеце ислам бахаи вера
Канонизација	Није канонизован (анђели нису канонизовани као свеци)
Беатификација	Није применљиво (хијерархија пре светаца)
Главно светилиште	Црква Светог архангела Гаврила у Београду (Србија); Светилиште Светог Гаврила (Италија)
Празник	26. јул Православна црква 29. септембар Католичка црква
Обележја	Носи љиљан, трубу, блистави фењер, грану из раја, свитак и жезло
Заштитник	курири (укључујући раднике у телекомуникацијама, поштански радници, радио-емитери, дипломате и амбасадори), колекционари поштанских маркица,

Арханђел Гаврило, Гаврил, Габријел или Џибрил (хебр. גַּבְרִיאֵל — „снага Божја“; грч. Αρχάγγελος Γαβριήλ) је у аврамским религијама (јудаизам, хришћанство, ислам) арханђео са моћи да објави Божју вољу човечанству, Божји гласник. Помиње се у Танаху, Новом завету и Курану.

У Књизи пророка Данила, Гаврило се јавља пророку Данилу да би му објаснио своје визије. Арханђео се такође појављује у Књизи пророка Еноха и другим древним јеврејским списима који нису сачувани на хебрејском. Уз арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израелита, бранилац од анђела других народа.

У Новом завету, Јеванђељу по Луки, Гаврило се јавља Захарији предсказујући рођење Јована Крститеља. Гаврило се касније јавља Девици Марији да би јој објавио да ће зачети и родити сина кроз девичанско рођење. Многе хришћанске традиције – укључујући православље, католицизам, лутеранизам и англиканизам – поштују Гаврила као свеца.

Ислам сматра Гаврила арханђелом кога је Бог послао разним пророцима, укључујући Мухамеда. Муслимани верују да су првих пет стихова Ал-Алака, 96. поглавља Курана, први стихови које је Гаврило објавио Мухамеду.

Јудаизам

Статуа арханђела Гаврила (15. век), која краси врх северозападног угаоног стуба палате Дукала у Венецији

У хебрејској Библији, Габријел се појављује пророку Данилу да би објаснио своје визије (Данило 8:15–26, 9:21–27). Арханђел се такође појављује у Књизи Еноха и другим древним јеврејским списима. Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани свој народ од анђела других народа. Гаврило се на неким језицима преводи и као „Божја снага“.

Благовести Гаврилове по Јан ван Ајку, 1434

Талмудски рабини су тумачили „човека у платну“ као Габријела у Књизи Данила и Књизи Језекиља. У Књизи Данила, Габријел је одговоран за тумачење Данилових визија. Габријелова главна функција у Даниелу је улога откривача, улога коју наставља у каснијој књижевности. У Књизи о Језекиљу, Гаврило је схваћен као анђео који је послат да уништи Јерусалим. Према Јеврејској енциклопедији, Гаврило узима лик човека, и стоји с леве стране Бога. Шимон бен Лакиш (Сирија Палаестина, 3. век) је закључио да су анђеоска имена Михаило, Рафаило и Гаврило изашла из вавилонског изгнанства (Пост. Раб. 48:9). Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани народ Израиља од анђела других народа.

У Кабали, Габријел се поистовећује са Јесодовом сефиром. Гаврило такође има истакнуту улогу као један од Божјих арханђела у литератури о Кабали. Тамо је Габријел приказан како ради заједно са Михаилом као део Божјег суда. Гаврилу се не треба молити, јер само Бог може одговорити на молитве и шаље Гаврила као свог агента.

Према јеврејској митологији, у рајском врту постоји стабло живота или „стабло душа“ које цвета и рађа нове душе, које падају у Гаф, Ризницу душа. Гаврило посеже у ризницу и вади прву душу која му дође у руку. Тада Лејла, анђео зачећа, бди над ембрионом док се не роди.

Међузаветна књижевност

Интертестаментални период (отприлике 200. године пре нове ере – 50. године нове ере) произвео је обиље литературе, од које је велики део апокалиптичке оријентације. Имена и чинови анђела и ђавола су били знатно проширени, и сваки је имао посебне дужности и статус пред Богом.

У 1. Еноху 9:1–3, Габријел је, заједно са Михаилом, Уријелом и Сурилом, „видео много крви како се пролива на земљу“ (9:1) и чуо је како душе људи вичу: „Изнесите наше страдање пред Свевишњег “ (9:3). У 1. Еноху 10:1, одговор је дошао од „Свевишњег, Светог и Великог“ који је послао агенте, укључујући Гаврила—

И Господ је рекао Гаврилу: „Поступи против копилана и безбожника и против деце блудника; и уништи [децу блуда и] децу Стражара међу људима [и натерај их да изађу]: пошаљите их једног на другог да се међусобно униште у борби, јер много дана они имати неће“.

— 1 Енох 10:9

Гаврило је пети од пет анђела који бдију: „Гаврило, један од светих анђела, који је над Рајем и змијама и Херувимима“ (1 Енох 20:7).

Када је Енох упитао ко су четири фигуре које је видео:

И рече ми: „Ово је први Михаило, милостиви и дуготрпељиви; а други, који је постављен над свим болестима и свим ранама деце људске, је Рафаило; и трећи, који је постављен над свим силама је Гаврило; а четврти, који је постављен над покајањем у наду оних који наслеђују живот вечни, зове се Фануило. А ово су четири анђела Господара духова и четири гласа која сам чуо тих дана.

— Енох 40:9

Хришћанско виђење

Фреска арханђела Гаврила у манастиру Студеница

Јеванђеље по Луки односи се на приче о Благовести, у којима се анђео Гаврило јавља Захарију и Девици Марији, предвиђајући рођење Јована Крститеља, односно Исуса (Лука 1:11–38). Многе хришћанске традиције — укључујући англиканство, источно православље и римокатолицизам — поштују Гаврила као свеца.

Према Библији је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. Према Новом завету, Гаврило је првосвештенику Захарији јавио о рођењу Јована Крститеља, и сам је о себи рекао: "Ја сам Гаврил што стојим пред Богом" (Лк 1, 19). Такође је саопштио радосну вест Марији да ће родити Исуса Христа и тај празник се слави као Благовести. Неки тврде да је Гаврил јавио и Јоакиму и Ани о рођењу Дјеве Марије, и да је он поучавао Мојсија у пустињи, како да напише књигу Постања.

Према хришћанском учењу, он је један од седам великих анђела (арханђела или серафима) који стоје најближе Богу. На православним иконама се приказује са упаљеним фењером у десној и огледалом од јасписа у левој руци. Православна црква слави га 26. марта по јулијанском, а 8. априла по грегоријанском календару.

Према једном древном гностичком рукопису, Светој књизи Великог невидљивог духа, Гаврило је божанско биће и становник Плероме које је постојало пре Демијурга. Језиди сматрају Гаврила једном од седам мистерија, хептадом којем је Бог поверио свет, а понекад се поистовећује са арханђелом Мелеком Таусом.

Исламско виђење

Гаврило објављује Ислам сматра Габријела арханђелом посланим од Бога разним пророцима, укључујући Мухамеда. Муслимани верују да су првих пет стихова Ал-Алака, 96. поглавља Курана, били први стихови које је Габријел открио Мухамеду. Свеци последњих дана сматрају да је анђео Гаврило иста особа као и пророк Ноје у својој смртној служби. Куран Мухамеду, персијска илустрација из 1307. год.

Џибрил (арап. جبريل) је исламски назив који одговара хришћанском називу за Гаврила. Џибрил се у исламској традицији често јавља посланицима, почевши од Адема, којег је тешио након његове грешке. Према веровању муслимана, Џибрил је пренео Куран Мухамеду у пећини Хири, на планини Џабал Нур. Сматра се једним од великих мелека (анђела).

Литература

• Abasoomar, Moulana Muhammad; Abasoomar, Moulana Haroon (2016). „Virtue of Sayyiduna Zubayr (radiyallahu 'anhu)”. Hadith Answers. Darul Hadith. Приступљено 9. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bin Al-Hassan, Abi Al-Qasim Ali; Al-Dimashqi, Ibn Asaker (2012). تاريخ مدينة دمشق 1-37 ج10 [History of the city of Damascus]. Dar Al Kotob Al Ilmiyah دار الكتب العلمية. 
• Rizqullah, Ahmad Mahdi (2005). A Biography of the Prophet of Islam In the Light of the Original Sources, an Analytical Study · Volume 1. Darussalam Publishers. стр. 410. ISBN 9789960969022. Приступљено 9. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bamberger, Bernard J (2006). Fallen Angels: Soldiers of Satan's Realm. Philadelphia, PA: Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-0797-2. . .
• Briggs, Constance Victoria. Briggs, Constance Victoria (1997). The Encyclopedia of Angels: An A-to-Z Guide with Nearly 4,000 Entries. New York , NY: Penguin. ISBN 978-0-452-27921-6. : Plume. .
• Bunson, Matthew. Bunson, Matthew (1996). Angels A to Z: A Who's Who of the Heavenly Host. New York , NY: Harmony/Rodale. ISBN 0517885379. : Crown Trade Paperbacks. .
• Cruz, Joan C. Cruz, Joan Carroll (1999). Angels and Devils. Tan Books and Publishers. ISBN 0-89555-638-3. . Rockford, IL: Tan Books & Publishers. .
• Davidson, Gustav. Davidson, Gustav (1994). A Dictionary of Angels: Including the Fallen Angels. New York , NY: Simon and Schuster. ISBN 978-0029070529. : Simon & Schuster. .
• Dennis, Geoffrey. Dennis, Geoffrey W. (2007). The Encyclopedia of Jewish Myth, Magic, and Mysticism. Llewellyn Worldwide. ISBN 9780738709055. . Woodbury, MN: Llewellyn Publications. .
• Graham, Billy (1994). Angels: God's Secret Agents. Word Pub. ISBN 9780849950742. . Woodbury, MN: Llewellyn Publications. .
• Guiley, Rosemary (1996). "G". Encyclopedia of Angels (1st ed.). New York, NY: Facts on File, Inc. стр. 69—70. ISBN 0-8160-3825-2. . LCCN 96-12009.
• Guiley, Rosemary (2004). Encyclopedia of Angels (2nd ed.). New York , NY. ISBN 9780816050239. : Facts on File, Inc. . LCCN 2003-60147.
• Kreeft, Peter J (1995). Angels and Demons: What Do We Really Know About Them?. San Francisco, CA: Ignatius Press. ISBN 9780898705508. . .
• Lewis, James R.; Oliver, Evelyn Dorothy (2008-05-01). Angels A to Z (2nd ed.). Detroit, MI: Visible Ink Press. стр. 156–157. ISBN 978-1-578592-12-8. .
• Melville, Francis (2001). The Book of Angels: Turn to Your Angels for Guidance, Comfort, and Inspiration (1st ed.). ISBN 978-0-7641-5403-4. . Hauppauge, NY: Barron's Educational Series. .
• Ronner, John (1993). Know Your Angels: The Angel Almanac With Biographies of 100 Prominent Angels in Legend & Folklore-And Much More!. Murfreesboro, TN: Mamre Press. ISBN 9780932945402. . .
• Noegel, Scott B.; Wheeler, Brannon M. (2002). Historical Dictionary of Prophets in Islam and Judaism. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6610-2. 

Спољашње везе

• (језик: српски) Арханђел Гаврило (pravoslavlje.net)
• (језик: енглески) St. Gabriel the Archangel (Catholic Encyclopedia)
• (језик: енглески) Gabriel (Jewish Encyclopedia)
• (језик: енглески) Иконе арханђела Гаврила
• Archangel Correspondence. Archangel Gabriel, Angelic & Planetary Symbols. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. август 2019) Last accessed 24 March 2017.
• Celdrán, José Alfredo González, and Ruck, Carl A. P. „Daturas for the Virgin”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 01. 06. 2022. . Last accessed 24 March 2017.
• Hassett, Maurice. „Early Christian Representations of Angels.”. The Catholic Encyclopedia. 1. . New York: Robert Appleton Company, 1907. Last accessed 24 March 2017