Пређи на садржај

Арханђел Гаврило

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Свети Архангел Гаврил)
Арханђел Гаврило
Икона светог архангела Гаврила.
Лични подаци
Друга именаГаврил, Габријел, Џибрил
Датум рођењаБезвременски (пре стварања, као арханђео)
Место рођењаРај,
Датум смртиБесмртно биће
Световни подаци
Поштује се ујудаизам
све хришћанске деноминације које поштују свеце
ислам
бахаи вера
КанонизацијаНије канонизован (анђели нису канонизовани као свеци)
БеатификацијаНије применљиво (хијерархија пре светаца)
Главно светилиштеЦрква Светог архангела Гаврила у Београду (Србија); Светилиште Светог Гаврила (Италија)
Празник
ОбележјаНоси љиљан, трубу, блистави фењер, грану из раја, свитак и жезло[1]
Заштитниккурири (укључујући раднике у телекомуникацијама, поштански радници, радио-емитери, дипломате и амбасадори), колекционари поштанских маркица,[2]

Арханђел Гаврило, Гаврил, Габријел или Џибрил (хебр. גַּבְרִיאֵל — „снага Божја“; грч. Αρχάγγελος Γαβριήλ) је у аврамским религијама (јудаизам, хришћанство, ислам) арханђео са моћи да објави Божју вољу човечанству, Божји гласник. Помиње се у Танаху, Новом завету и Курану.

У Књизи пророка Данила, Гаврило се јавља пророку Данилу да би му објаснио своје визије. Арханђео се такође појављује у Књизи пророка Еноха и другим древним јеврејским списима који нису сачувани на хебрејском. Уз арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израелита, бранилац од анђела других народа.

У Новом завету, Јеванђељу по Луки, Гаврило се јавља Захарији предсказујући рођење Јована Крститеља. Гаврило се касније јавља Девици Марији да би јој објавио да ће зачети и родити сина кроз девичанско рођење. Многе хришћанске традиције – укључујући православље, католицизам, лутеранизам и англиканизам – поштују Гаврила као свеца.

Ислам сматра Гаврила арханђелом кога је Бог послао разним пророцима, укључујући Мухамеда. Муслимани верују да су првих пет стихова Ал-Алака, 96. поглавља Курана, први стихови које је Гаврило објавио Мухамеду.

Јудаизам

[уреди | уреди извор]
Статуа арханђела Гаврила (15. век), која краси врх северозападног угаоног стуба палате Дукала у Венецији

У хебрејској Библији, Габријел се појављује пророку Данилу да би објаснио своје визије (Данило 8:15–26, 9:21–27). Арханђел се такође појављује у Књизи Еноха и другим древним јеврејским списима. Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани свој народ од анђела других народа. Гаврило се на неким језицима преводи и као „Божја снага“.[3]

Благовести Гаврилове по Јан ван Ајку, 1434

Талмудски рабини су тумачили „човека у платну“ као Габријела у Књизи Данила и Књизи Језекиља. У Књизи Данила, Габријел је одговоран за тумачење Данилових визија. Габријелова главна функција у Даниелу је улога откривача, улога коју наставља у каснијој књижевности. У Књизи о Језекиљу, Гаврило је схваћен као анђео који је послат да уништи Јерусалим. Према Јеврејској енциклопедији, Гаврило узима лик човека, и стоји с леве стране Бога.[4] Шимон бен Лакиш (Сирија Палаестина, 3. век) је закључио да су анђеоска имена Михаило, Рафаило и Гаврило изашла из вавилонског изгнанства (Пост. Раб. 48:9).[5] Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани народ Израиља од анђела других народа.[3]

У Кабали, Габријел се поистовећује са Јесодовом сефиром. Гаврило такође има истакнуту улогу као један од Божјих арханђела у литератури о Кабали. Тамо је Габријел приказан како ради заједно са Михаилом као део Божјег суда. Гаврилу се не треба молити, јер само Бог може одговорити на молитве и шаље Гаврила као свог агента.[4]

Према јеврејској митологији, у рајском врту постоји стабло живота или „стабло душа“[6] које цвета и рађа нове душе, које падају у Гаф, Ризницу душа. Гаврило посеже у ризницу и вади прву душу која му дође у руку. Тада Лејла, анђео зачећа, бди над ембрионом док се не роди.

Међузаветна књижевност

[уреди | уреди извор]

Интертестаментални период (отприлике 200. године пре нове ере – 50. године нове ере) произвео је обиље литературе, од које је велики део апокалиптичке оријентације. Имена и чинови анђела и ђавола су били знатно проширени, и сваки је имао посебне дужности и статус пред Богом.

У 1. Еноху 9:1–3, Габријел је, заједно са Михаилом, Уријелом и Сурилом, „видео много крви како се пролива на земљу“ (9:1) и чуо је како душе људи вичу: „Изнесите наше страдање пред Свевишњег “ (9:3). У 1. Еноху 10:1, одговор је дошао од „Свевишњег, Светог и Великог“ који је послао агенте, укључујући Гаврила—

И Господ је рекао Гаврилу: „Поступи против копилана и безбожника и против деце блудника; и уништи [децу блуда и] децу Стражара међу људима [и натерај их да изађу]: пошаљите их једног на другог да се међусобно униште у борби, јер много дана они имати неће“.

— 1 Енох 10:9

Гаврило је пети од пет анђела који бдију: „Гаврило, један од светих анђела, који је над Рајем и змијама и Херувимима“ (1 Енох 20:7).

Када је Енох упитао ко су четири фигуре које је видео:

И рече ми: „Ово је први Михаило, милостиви и дуготрпељиви; а други, који је постављен над свим болестима и свим ранама деце људске, је Рафаило; и трећи, који је постављен над свим силама је Гаврило; а четврти, који је постављен над покајањем у наду оних који наслеђују живот вечни, зове се Фануило. А ово су четири анђела Господара духова и четири гласа која сам чуо тих дана.

Хришћанско виђење

[уреди | уреди извор]
Фреска арханђела Гаврила у манастиру Студеница

Јеванђеље по Луки односи се на приче о Благовести, у којима се анђео Гаврило јавља Захарију и Девици Марији, предвиђајући рођење Јована Крститеља, односно Исуса (Лука 1:11–38). Многе хришћанске традиције — укључујући англиканство, источно православље и римокатолицизам — поштују Гаврила као свеца.[7][8]

Према Библији је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. Према Новом завету, Гаврило је првосвештенику Захарији јавио о рођењу Јована Крститеља, и сам је о себи рекао: "Ја сам Гаврил што стојим пред Богом" (Лк 1, 19). Такође је саопштио радосну вест Марији да ће родити Исуса Христа и тај празник се слави као Благовести. Неки тврде да је Гаврил јавио и Јоакиму и Ани о рођењу Дјеве Марије, и да је он поучавао Мојсија у пустињи, како да напише књигу Постања.[9]

Према хришћанском учењу, он је један од седам великих анђела (арханђела или серафима) који стоје најближе Богу. На православним иконама се приказује са упаљеним фењером у десној и огледалом од јасписа у левој руци. Православна црква слави га 26. марта по јулијанском, а 8. априла по грегоријанском календару.

Према једном древном гностичком рукопису, Светој књизи Великог невидљивог духа, Гаврило је божанско биће и становник Плероме које је постојало пре Демијурга.[10] Језиди сматрају Гаврила једном од седам мистерија, хептадом којем је Бог поверио свет, а понекад се поистовећује са арханђелом Мелеком Таусом.[11]

Исламско виђење

[уреди | уреди извор]
Гаврило објављује Ислам сматра Габријела арханђелом посланим од Бога разним пророцима, укључујући Мухамеда.[12] Муслимани верују да су првих пет стихова Ал-Алака, 96. поглавља Курана, били први стихови које је Габријел открио Мухамеду.[12] Свеци последњих дана сматрају да је анђео Гаврило иста особа као и пророк Ноје у својој смртној служби.[13][14] Куран Мухамеду, персијска илустрација из 1307. год.

Џибрил (арап. جبريل) је исламски назив који одговара хришћанском називу за Гаврила. Џибрил се у исламској традицији често јавља посланицима, почевши од Адема, којег је тешио након његове грешке. Према веровању муслимана, Џибрил је пренео Куран Мухамеду у пећини Хири, на планини Џабал Нур. Сматра се једним од великих мелека (анђела).

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ronner, John (1993). Know Your Angels: The Angel Almanac with Biographies of 100 Prominent Angels in Legend & Folklore-and Much More!. Murfreesboro, Tennessee: Mamre Press. стр. 70—72, 73. ISBN 978-0932945402. 
  2. ^ Guiley, Rosemary Ellen (2004). The Encyclopedia of Angels (2 изд.). New York: Facts on File, Incorporated. стр. 140. ISBN 0-8160-5023-6. 
  3. ^ а б Ginzberg, Louis. 1909. Legends of the Jews „Vol I : The Creation of The World - The First Things Created”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 01. 06. 2022. ., translated by H. Szold. Philadelphia: Jewish Publication Society.
  4. ^ а б Gabriel. Jewish Encyclopedia. 5. 1906. стр. 540—543. Приступљено 2. 12. 2016. 
  5. ^ Everson, David L. „"Gabriel Blow Your Horn! - A Short History of Gabriel within Jewish Literature", Xavier University, December 2009”. bibleinterp.arizona.edu. Приступљено 1. 5. 2014. 
  6. ^ Scholem, Gershom Gerhard (1990). Origins of the Kabbalah. Princeton University Press. ISBN 0691020477. Приступљено 1. 5. 2014. 
  7. ^ Zimmerman, Julie. „Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels”. AmericanCatholic.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012. 
  8. ^ For example, Book of Common Prayer 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".
  9. ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
  10. ^ James M. Robinson (2007) [First published 1978]. „The Holy Book of the Great Invisible Spirit”. The Nag Hammadi Scriptures. HarperCollins. ISBN 9780060523787. 
  11. ^ Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi p. 14 (German)
  12. ^ а б Webb, Gisela (2006). „Gabriel”. Ур.: McAuliffe, Jane Dammen. Encyclopaedia of the Qurʾān. II. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-14743-0. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00071. 
  13. ^ Skinner, Andrew C (1992), „Noah”, Ур.: Ludlow, Daniel H, Encyclopedia of Mormonism, New York: Macmillan Publishing, стр. 1016—1017, ISBN 0-02-879602-0, OCLC 24502140, Архивирано из оригинала 17. 09. 2016. г., Приступљено 01. 06. 2022 .
  14. ^ Romney, Joseph B. „Noah, The Great Preacher of Righteousness”. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Приступљено 22. 9. 2019. „the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood; 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]