Гојник — разлика између измена
| Ред 55: | Ред 55: | ||
=== Викизворник === |
=== Викизворник === |
||
{{Commonscat|Vlastimirović dynasty}} |
|||
* [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|„-{De administrando Imperio}-“ („О управљању Царством“)]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]]) |
* [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|„-{De administrando Imperio}-“ („О управљању Царством“)]] ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32]]) |
||
{{Властимировићи}} |
|||
{{Authority control}} |
{{Authority control}} |
||
Верзија на датум 27. јул 2018. у 17:08
| Гојник | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. век |
| Датум смрти | 9. век |
| Породица | |
| Потомство | Петар Гојниковић |
| Родитељи | Кнез Властимир |
| Династија | Властимировићи |
| Кнез Србије | |
| Период | 860 — 891 |
| Претходник | Кнез Властимир |
| Наследник | Стројимир Властимировић |
Гојник је био српски кнез из друге половине IX века који је припадао династији Властимировића и био је најмлађи син њеног родоначелника, кнеза Властимира.
Након очеве смрти (око 851. године), он је са старијом браћом (Мутимиром и Стројимиром) преузео власт у Србији. Они су заједничким снагама одбили напад суседних Бугара, али је касније дошло до сукоба међу њима из којих је Мутимир изашао као победник, док су млађа браћа заробљена и послата у Бугарску као заробљеници.
Гојников син Петар, рођен почетком осме деценије IX века, спада међу прве српске принчеве који носе хришћанска имена, због чега се сматра да су Гојник и његова браћа у то доба примила хришћанство. Сам Петар је касније преузео власт у Србији (око 892. године) и владао њоме више од две деценије.
Види још
 | Овај чланак везан за историју Србије је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Извори и литература
Извори
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Литература
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Živković, Tibor (2007). „The Golden Seal of Stroimir” (PDF). Historical Review. Belgrade: The Institute for History. 55: 23—29.
- Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита”. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313—332.
- Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 14 (1): 69—76.
- Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
- Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарскее”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156—169.
