Српско-византијски стил — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м То није простор за списак свих споменика,већ списак најрепрезентативнијих примера,према наведеној референци...
мНема описа измене
Ред 2: Ред 2:
[[Датотека:Gracanica1.jpg|мини|300п|[[Манастир Грачаница]]]]
[[Датотека:Gracanica1.jpg|мини|300п|[[Манастир Грачаница]]]]
[[Датотека:Monastir_Studenica_II.JPG|мини|300п|Краљева црква у Студеници]]
[[Датотека:Monastir_Studenica_II.JPG|мини|300п|Краљева црква у Студеници]]
'''Српско-византијски стил''' или '''Српско-византијска школа''' или '''Вардарски стил''' (''Византијски стил'') у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[средњи вијек|средњег века]] обухвата временски период од краја [[13. век|XIII века]] до краја [[14. век|XIV века]] и географски простор [[Метохија|Метохије]], [[Косово|Косова]] и [[север]]не [[Македонија (област)|Македоније]].
'''Српско-византијски стил''' или '''Српско-византијска школа''' или '''Вардарски стил''' (''Византијски стил'') у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[средњи вијек|средњег века]] обухвата временски период од краја [[13. век|XIII века]] до краја [[14. век|XIV века]] и географски простор [[Метохија|Метохије]], [[Косово|Косова]] и северне [[Македонија (област)|Македоније]].


Сам стил се назива ''Византијски'' због чињенице да су за узор узимане [[Византијско царство|византијске]] грађевине, као и то да је настао под утицајем [[Ренесанса Палеолога|''Ренесансе Палеолога'']].
Сам стил се назива ''Византијски'' због чињенице да су за узор узимане [[Византијско царство|византијске]] грађевине, као и то да је настао под утицајем [[Ренесанса Палеолога|''Ренесансе Палеолога'']].


== Историјат ==
== Историјат ==
Као почетак епохе се могу узети [[Стефан Урош II Милутин|Милутинове]] цркве [[Црква светог мученика Христова Никите у Бањанима|светог Никите]] на [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној Гори]] (подигнута пре [[1307]]) и [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] у [[Призрен]]у (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у [[Манастир Светог Андреје на Трески|Андрејашу]] (подигнута [[1389]]), [[Драгобриља|Драгобриљи]] (подигнута [[1395]]) и [[Црколез]]у (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Српско-византијском стилу''.
Као почетак епохе се могу узети [[Стефан Урош II Милутин|Милутинове]] цркве [[Црква Светог мученика Христова Никите у Бањанима|Светог Никите]] на [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној Гори]] (подигнута пре [[1307]]) и [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] у [[Призрен]]у (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у [[Манастир Светог Андреје на Трески|Андрејашу]] (подигнута [[1389]]), [[Драгобриља|Драгобриљи]] (подигнута [[1395]]) и [[Црколез]]у (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Српско-византијском стилу''.


Основну особеност овог стила представља [[основа у облику уписанога крста]] са једним или пет [[Купола|кубета]], док се са [[запад]]не стране обично налази [[нартекс|припрата]]. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[Византијска архитектура|византијском стилу]], што се манифестује употребом [[Сива боја|сивог]] или [[Жута боја|жућкастог]] [[Камен|камења]] и [[Црвена боја|црвене]] [[Опека|опеке]] који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на [[Фасада|фасади]]. За разлику од ''Рашког стила'' и [[Златно доба српског сликарства|оригиналног фрескосликарства]] које га је пратило, грађевине ''Вардарског стила'' су украшене [[фреска]]ма које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.
Основну особеност овог стила представља [[основа у облику уписанога крста]] са једним или пет [[Купола|кубета]], док се са [[запад]]не стране обично налази [[нартекс|припрата]]. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[Византијска архитектура|византијском стилу]], што се манифестује употребом [[Сива боја|сивог]] или [[Жута боја|жућкастог]] [[Камен|камења]] и [[Црвена боја|црвене]] [[Опека|опеке]] који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на [[Фасада|фасади]]. За разлику од ''Рашког стила'' и [[Златно доба српског сликарства|оригиналног фрескосликарства]] које га је пратило, грађевине ''Вардарског стила'' су украшене [[фреска]]ма које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.


Пред крај епохе српско-византијског стила у [[север]]ним деловима некадашњег [[Српско царство|Српског царства]] почео је да се развија тзв. ''[[Моравски стил]]'' који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини [[14. век|XIV века]].
Пред крај епохе српско-византијског стила у северним деловима некадашњег [[Српско царство|Српског царства]] почео је да се развија тзв. ''[[Моравски стил]]'' који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини [[14. век|XIV века]].


== Најважнији споменици стила ==
== Најважнији споменици стила ==

Верзија на датум 10. март 2019. у 18:42

Манастир Грачаница
Краљева црква у Студеници

Српско-византијски стил или Српско-византијска школа или Вардарски стил (Византијски стил) у српској архитектури током средњег века обухвата временски период од краја XIII века до краја XIV века и географски простор Метохије, Косова и северне Македоније.

Сам стил се назива Византијски због чињенице да су за узор узимане византијске грађевине, као и то да је настао под утицајем Ренесансе Палеолога.

Историјат

Као почетак епохе се могу узети Милутинове цркве Светог Никите на Скопској Црној Гори (подигнута пре 1307) и Богородице Љевишке у Призрену (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у Андрејашу (подигнута 1389), Драгобриљи (подигнута 1395) и Црколезу (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Српско-византијском стилу.

Основну особеност овог стила представља основа у облику уписанога крста са једним или пет кубета, док се са западне стране обично налази припрата. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у византијском стилу, што се манифестује употребом сивог или жућкастог камења и црвене опеке који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на фасади. За разлику од Рашког стила и оригиналног фрескосликарства које га је пратило, грађевине Вардарског стила су украшене фрескама које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.

Пред крај епохе српско-византијског стила у северним деловима некадашњег Српског царства почео је да се развија тзв. Моравски стил који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини XIV века.

Најважнији споменици стила

Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у српско-византијском стилу су[1]:

(Основна црква светих Апостола у Пећкој патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)

Референце

Литература

Спољашње везе