Манастир Осовица — разлика између измена

Манастир Осовица
Манастир Осовица
Основни подаци
Јурисдикција	Српска православна црква
Оснивање	13. вијек
Оснивач	Стефан Драгутин
Локација
Место	Нова Вес
Држава	Република Српска
Координате	45° 04′ 45.2″ N 17° 44′ 36.0″ E / 45.079222° С; 17.743333° И
	Манастир Осовица Манастир Осовица на карти Босне и Херцеговине

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 7. јануар 2020. у 00:50

Манастир Осовица је манастир Српске православне цркве, припада Владичанству бањалучком.

Манастир се обнавља на подлогама некадашњег манастира.^[1] Подлоге богомоље откривени су 2003. године у мјесту Манастириште поред рјечице Осовице на Мотајици. Старост подлога се датира на крај 13. вијек или почетак 14. вијека.

Повијест

Стари манастир је припадао области Усора, која је била под влашћу Владислава Другог, сина Стефана Драгутина. Први пут је рушен почетком 16. вијека, „када су Турци освојили Босну”^[2]. Касније је више пута обнављан током 17. вијека, када је опустио све до 2003. године, када је започета његова обнова.

Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са манастиром Ступље, а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим просторима вођени током 17. и 18. вијека. Након разарања манастира муслимани су се населили на овом простору, тј. подручју јужно од Саве, која је била природна граница дуго времена. Почетком 19. вијека турски капетан из Кобаша је сав камен од порушене богомоље продао Аустријанцима у славонском Кобашу, за градњу кућа. Само је подлога остала.^[3]

У манастиру Гомионица је сачуван манастирски печат манастира Осовице. Он се 1883. године налазио код свештеника Косте Душанића.^[4]

Обнова манастира започета 2003. године са благословом владике бањалучког Јефрема је још у току. Гради се црква, конак, обједаваоница.

Дана 25. јула 2017. манастир је освештан уз присуство патријарха српског Иринеја.^[5] Један од инока овог манастира је Доситеј Црнчевић.

Извори

^ Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир
^ „Застава”, Нови Сад 1883. године
^ „Застава”…
^ „Застава”…
^ Dodik: U utorak osveštanje manastira Osovica

Спољашње везе

[1] Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир

[2] „Застава”, Нови Сад 1883. године

[3] „Застава”…

[4] „Застава”…

[5] Dodik: U utorak osveštanje manastira Osovica

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 | гдужина = 17.725754
 | држава = {{застава|Република Српска}}
-| година оснивања = [[13. век]]
+| година оснивања = [[13. вијек]]
 | ктитор = [[Стефан Драгутин]]
 | локација = [[Нова Вес (Србац)|Нова Вес]]
@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 | longd = 17  | longm = 44 | longs = 36.0 | longEW = E
 }}
-'''Манастир Осовица''' је [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада [[Епархија бањалучка|Епархији бањалучкој]].
+'''Манастир Осовица''' је [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада [[Епархија бањалучка|Владичанству бањалучком]].
-[[Манастир]] се обнавља на темељима некадашњег манастира.<ref>[http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Na-temeljima-Osovice-nice-novi-manastir/42940.html Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир]</ref> Темељи манастира откривени су 2003. године на локалитету Манастириште поред речице [[Осовице]] на [[Мотајица|Мотајици]]. Старост темеља се датира на крај [[13. век|13.]] или почетак [[14. век]]а.
+[[Манастир]] се обнавља на подлогама некадашњег манастира.<ref>[http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Na-temeljima-Osovice-nice-novi-manastir/42940.html Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир]</ref> Подлоге богомоље откривени су 2003. године у мјесту Манастириште поред рјечице [[Осовице]] на [[Мотајица|Мотајици]]. Старост подлога се датира на крај [[13. вијек]] или почетак [[14. вијек]]а.
-== Повест ==
+== Повијест ==
-Стари манастир је припадао области [[Усора (област)|Усора]], која је била под влашћу [[Стефан Владислав II|Владислава Другог]], сина [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]]. Први пут је рушен почетком [[16. век]]а, „када су Турци освојили Босну”<ref>„Застава”, Нови Сад 1883. године</ref>. Касније је више пута обнављан током [[17. век]]а, када је опустео све до 2003. године, када је започета његова обнова.
+Стари манастир је припадао области [[Усора (област)|Усора]], која је била под влашћу [[Стефан Владислав II|Владислава Другог]], сина [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]]. Први пут је рушен почетком [[16. вијек]]а, „када су Турци освојили Босну”<ref>„Застава”, Нови Сад 1883. године</ref>. Касније је више пута обнављан током [[17. вијек]]а, када је опустио све до 2003. године, када је започета његова обнова.
-Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са [[Манастир Ступље|манастиром Ступље]], а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим теренима вођени током 17. и 18. века. Након разарања манастира [[муслимани]] су се населили на овом терену, тј. подручју јужно од [[Сава|Саве]], која је била природна граница дуго времена. Почетком 19. века турски капетан из Кобаша је сав камен од порушене цркве продао Аустријанцима у славонском Кобашу, за градњу кућа. Само је темељ остао.<ref>„Застава”…</ref>
+Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са [[Манастир Ступље|манастиром Ступље]], а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим просторима вођени током 17. и 18. вијека. Након разарања манастира [[муслимани]] су се населили на овом простору, тј. подручју јужно од [[Сава|Саве]], која је била природна граница дуго времена. Почетком 19. вијека турски капетан из Кобаша је сав камен од порушене богомоље продао Аустријанцима у славонском Кобашу, за градњу кућа. Само је подлога остала.<ref>„Застава”…</ref>
-У [[Манастир Гомионица|манастиру Гомионица]] је сачуван манастирски печат манастира Осовице. Он се 1883. године налазио код свештеника поп Косте Душанића.<ref>„Застава”…</ref>
+У [[Манастир Гомионица|манастиру Гомионица]] је сачуван манастирски печат манастира Осовице. Он се 1883. године налазио код свештеника Косте Душанића.<ref>„Застава”…</ref>
-Обнова манастира започета [[2003]]. године са благословом [[Јефрем Милутиновић|епископа бањалучког Јефрема]] је још у току. Гради се [[Црква (грађевина)|црква]], [[Конак (објекат)|конак]], трпезарија.
+Обнова манастира започета [[2003]]. године са благословом [[Јефрем Милутиновић|владике бањалучког Јефрема]] је још у току. Гради се [[Црква (грађевина)|црква]], [[Конак (објекат)|конак]], обједаваоница.
 Дана 25. јула 2017. манастир је освештан уз присуство патријарха српског Иринеја.<ref>[http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=262111 Dodik: U utorak osveštanje manastira Osovica]</ref>
-Један од монаха овог манастира је [[Доситеј Црнчевић]].
+Један од инока овог манастира је [[Доситеј Црнчевић]].
-== Референце ==
+== Извори ==
 {{reflist}}
@@ Ред 37: / Ред 37: @@
 * [http://www.manastirosovica.com/ Манастир Осовица]
 * [https://web.archive.org/web/20150111233941/http://manastir-rmanj.org/index.php/2013-07-21-14-16-13/manastirske-novosti/148-liturgija-osovica-arhimandrit-serafim Света Литургија у манастиру Осовица]
+* [https://www.banjaluka-tourism.com/index.php/sr/o-banjaluci/kolona-2/banjalucka-okolina/item/2512-manastir-osovica]
+* [https://micromreza.com/index.php/vijesti/zivot-zdravlje/3337-manastir-osovica-skriveni-biser-naseg-kraja]
+* [https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/805-manastir-osovica]
 {{Манастири Епархије бањалучке}}
 [[Категорија:Манастири Епархије бањалучке|Осовица]]
 [[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Осовица]]