Тихомир Ђорђевић — разлика између измена
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
мНема описа измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је у патријахалној породици. Отац Раја је служио као свештеник у Брестовцу и Лужану код Алексинца. О детињства се налазио у непосредном додиру са селом и народом, што је утицало да се још од младости, па све до смрти посвети проучавању народа, његова живота и културе.{{sfn|Марјановић|2018|p=68}} |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији ([[Роми|Рома]], [[Власи (Србија)|Влаха]], [[Цинцари|Цинцара]], [[Грци|Грка]], [[Черкези|Черкеза]] итд) до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и [[Балканско полуострво|Балкана]]. |
||
⚫ | Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији ([[Роми|Рома]], [[Власи (Србија)|Влаха]], [[Цинцари|Цинцара]], [[Грци|Грка]], [[Черкези|Черкеза]] итд), до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и [[Балканско полуострво|Балкана]]. |
||
Први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара и дао теоријске и историјске погледе на народне игре релевантне за време у којем је радио. Поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описивачен ародних игара.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Одржавајући је сталне везе с колегама из иностранства, била му је доступна најважнија литература тадашњих прегалаца на пољу етнологије и фолклористике. Имао је добар увид у најновије научне правце, посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Захваљујући њему и подршци коју је добијао од колега из иностранства, крајем 19. века стварени су услови за сакупљање народних игара у најширем њиховом значењу.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Расправу и класификацију народних игара је објавио у књизи „Српске народне игре” (као девету књигу Српског етнографског зборника), која представља незаобилазно дело у проучавању народних игара у ширем смислу речи.{{sfn|Марјановић|2018|p=67}} До објављивања овог дела Ђоршевић није објавио ниједан чланак у издањима Српске краљевске академије наука у Београду, и тек након његове објаве је успоставио тешњи контакт са академијом, коју је иначе веома уважавао.{{sfn|Марјановић|2018|p=69}} |
|||
Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај [[палеоантропологије]] за историју и етнологију. Године [[1908]]. је кроз рад ''Незнано гробље у [[Жагубица|Жагубици]]'', показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.<ref>Ђорђевић, Т: ''Незнано гробље у Жагубици'', Старинар за 1908, Београд [[1909]]</ref> У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости. |
Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај [[палеоантропологије]] за историју и етнологију. Године [[1908]]. је кроз рад ''Незнано гробље у [[Жагубица|Жагубици]]'', показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.<ref>Ђорђевић, Т: ''Незнано гробље у Жагубици'', Старинар за 1908, Београд [[1909]]</ref> У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости. |
||
Ред 29: | Ред 34: | ||
Најважнија дела: |
Најважнија дела: |
||
* ''Из Србије кнеза Милоша'', I и II, 1922-1924 |
* ''Из Србије кнеза Милоша'', I и II, 1922-1924 |
||
* ''Цигани у Србији'', докторска дисертација |
* ''Цигани у Србији'', докторска дисертација |
||
Ред 35: | Ред 41: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Литература == |
|||
* {{cite journal| ref = harv|title= Тихомир Ђорђевић и народне|last=Марјановић|first=Весна|year=2018|journal=Фолклористика|volume=3/2|url=http://folkloristika.org/site/assets/files/1347/marjanovic.pdf|ISSN=2560-3191 |place=Београд|publisher= Удружења фолклориста Србије|editor-first1=Соња|editor-last1=Петровић|editor-first2=Смиљана|editor-last2=Ђорђевић Белић}} |
|||
* http://folkloristika.org/site/assets/files/1350/mladenovic_mitrovic.pdf |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 12. јануар 2020. у 03:12
Тихомир Ђорђевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. фебруар 1868. |
Место рођења | Књажевац, Србија |
Датум смрти | 28. мај 1944.76 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Тихомир Ђорђевић (Књажевац, 19. фебруар 1868 — Београд, 28. мај 1944) је био етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.
Биографија
Рођен је у патријахалној породици. Отац Раја је служио као свештеник у Брестовцу и Лужану код Алексинца. О детињства се налазио у непосредном додиру са селом и народом, што је утицало да се још од младости, па све до смрти посвети проучавању народа, његова живота и културе.[1]
Завршио је историјски-филолошки одсек Велике школе у Београду, а затим је студирао у Бечу и Минхену, где је докторирао 1902. године.
Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији (Рома, Влаха, Цинцара, Грка, Черкеза итд), до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и Балкана.
Први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара и дао теоријске и историјске погледе на народне игре релевантне за време у којем је радио. Поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описивачен ародних игара.[2] Одржавајући је сталне везе с колегама из иностранства, била му је доступна најважнија литература тадашњих прегалаца на пољу етнологије и фолклористике. Имао је добар увид у најновије научне правце, посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Захваљујући њему и подршци коју је добијао од колега из иностранства, крајем 19. века стварени су услови за сакупљање народних игара у најширем њиховом значењу.[2] Расправу и класификацију народних игара је објавио у књизи „Српске народне игре” (као девету књигу Српског етнографског зборника), која представља незаобилазно дело у проучавању народних игара у ширем смислу речи.[3] До објављивања овог дела Ђоршевић није објавио ниједан чланак у издањима Српске краљевске академије наука у Београду, и тек након његове објаве је успоставио тешњи контакт са академијом, коју је иначе веома уважавао.[4]
Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију. Године 1908. је кроз рад Незнано гробље у Жагубици, показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.[5] У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921, а за редовног 16. фебруара 1937.
Најважнија дела:
- Из Србије кнеза Милоша, I и II, 1922-1924
- Цигани у Србији, докторска дисертација
- Наш народни живот, I-X
Референце
- ^ Марјановић 2018, стр. 68.
- ^ а б Марјановић 2018, стр. 73.
- ^ Марјановић 2018, стр. 67.
- ^ Марјановић 2018, стр. 69.
- ^ Ђорђевић, Т: Незнано гробље у Жагубици, Старинар за 1908, Београд 1909
Литература
- Марјановић, Весна (2018). Петровић, Соња; Ђорђевић Белић, Смиљана, ур. „Тихомир Ђорђевић и народне” (PDF). Фолклористика. Београд: Удружења фолклориста Србије. 3/2. ISSN 2560-3191.
- http://folkloristika.org/site/assets/files/1350/mladenovic_mitrovic.pdf
Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Тихомир Р. Ђорђевић - знаменита личност у области традиционалних игара
- Заоставштина Тихомира Р. Ђорђевића у легату сестара Јанковић