Манастир Осовица — разлика између измена
м враћам ручно јер долази до сукоба измена због Аутоботове измене |
м razne izmene |
||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
| јурисдикција = [[Српска православна црква]] |
| јурисдикција = [[Српска православна црква]] |
||
| мапа = Bosnia and Herzegovina |
| мапа = Bosnia and Herzegovina |
||
| latd = 45 | latm =04 |
| latd = 45 | latm =04 | lats = 45.2 | latNS = N |
||
| longd = 17 |
| longd = 17 | longm = 44 | longs = 36.0 | longEW = E |
||
}} |
}} |
||
'''Манастир Осовица''' је [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада [[Епархија бањалучка|Епархији бањалучкој]]. |
'''Манастир Осовица''' је [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада [[Епархија бањалучка|Епархији бањалучкој]]. |
||
Верзија на датум 9. фебруар 2020. у 19:03
| Манастир Осовица | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Оснивање | 13. век |
| Оснивач | Стефан Драгутин |
| Локација | |
| Место | Нова Вес |
| Држава |  Република Српска |
| Координате | 45° 04′ 45.2″ N 17° 44′ 36.0″ E / 45.079222° С; 17.743333° И |
  Манастир Осовица Манастир Осовица на карти Босне и Херцеговине | |
Манастир Осовица је манастир Српске православне цркве, припада Епархији бањалучкој.
Манастир се обнавља на темељима некадашњег манастира.[1] Темељи манастира откривени су 2003. године на локалитету Манастириште поред речице Осовице на Мотајици. Старост темеља се датира на крај 13. или почетак 14. века.
Повест
Стари манастир је припадао области Усора, која је била под влашћу Владислава Другог, сина Стефана Драгутина. Први пут је рушен почетком 16. века, „када су Турци освојили Босну”[2]. Касније је више пута обнављан током 17. века, када је опустео све до 2003. године, када је започета његова обнова.
Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са манастиром Ступље, а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим теренима вођени током 17. и 18. века. Након разарања манастира муслимани су се населили на овом терену, тј. подручју јужно од Саве, која је била природна граница дуго времена. Почетком 19. века турски капетан из Кобаша је сав камен од порушене цркве продао Аустријанцима у славонском Кобашу, за градњу кућа. Само је темељ остао.[3]
У манастиру Гомионица је сачуван манастирски печат манастира Осовице. Он се 1883. године налазио код свештеника поп Косте Душанића.[3]
Обнова манастира започета 2003. године са благословом епископа бањалучког Јефрема је још у току. Гради се црква, конак, трпезарија.
Дана 25. јула 2017. манастир је освештан уз присуство патријарха српског Иринеја.[4] Један од монаха овог манастира је Доситеј Црнчевић.
Референце
- ^ Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир
- ^ „Застава”, Нови Сад 1883. године
- ^ а б „Застава”…
- ^ Dodik: U utorak osveštanje manastira Osovica
