Муслиманско освајање Персије

Муслиманско освајање Персије
Део Муслиманских освајања
Праведни калифат, Сасанидско краљевство и Византијско царство
Време 633-644. година Место Месопотамија, Кавказ, Персија, Бактрија Исход Победа Арапа
Сукобљене стране
Сасанидско царство	Праведни калифат
Команданти и вође
Издигерд III†	Абу Бекр
Јачина
~120.000-150.000	~80.000-110.000

Муслиманско освајање Персије назив је за серију похода муслимана Праведног калифата вођених од 633. до 644. године који су резултирали сломом Сасанидске Персије и припајањем њених територија Калифату.

Увод

Године 629. шеик Медине шаље сасанидском цару писмо у коме му наређује да му преда своје огромно царство, одрекне се вере у погрешног бога (заратустризам) и прихвати Алаха. Гласници који су писмо донели на персијски двор у Ктесифону сигурно нису имали прилике да разговарају лично са царем. Сасанидски владари у Персији су владали као богокраљеви и само мали број високих чиновника имао је прилике да лично разговара са својим господарем. Шеиково писмо вероватно је примио неки нижи чиновник који га је, након што га је прочитао, одложио у архив сматрајући га неважним. Тако шеикова претња није ни стигла до цара. Чак и да је цар прочитао писмо тешко да би оно изазвало било какву реакцију сем смеха јер је владар једног безначајног градића претњу упутио великој сили каква је Персија тада још увек била. Слично писмо послато је и Византијском царству и слично је и дочекано. Међутим, цареви су грешили што су потцењивали овога шеика. Они то тада нису могли знати, али шеик који је послао писмо убрзо ће постати једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности историје. Био је то пророк Мухамед, оснивач исламске религије.

Рат

Мухамед 630. године тријумфално улази у Меку. Међутим, он није доживео да покрене поход на Персију. Умро је 10. године хиџре, односно 632. године по хришћанском рачунању времена. Поход је покренуо његов наследник Халид ибн Валид који је 633. године у муњевитом нападу поразио надмоћне персијске трупе и заузео велики део Месопотамије. Потом се морао позабавити ратом са Византијом што је Персијанцима омогућило да у наредне три године поврате већину изгубљених територија. Међутим, већ следеће године Персијанци су одлучно поражени у бици код Кадисије након које су остали без престонице Ктесифона. Потом је уследило затишје. Граница између праведног калифата и Сасанидског краљевства био је Загрос. Рат је обновљен 642. године. Персијска војска потпуно је сломљена у бици код Нaхаванда. У неколико година Арапи окупирају целу сасанидску територију. Преостали чланови сасанидске куће су убијени или тајно прогнани у Кину. Последњи сасанидски цар Издигерд III убијен је 651. године.

Последице

Освајањем Персије, које је довршено у исто време као и освајање Сирије и Египта, Праведни калифат постаје једна од највећих држава света. Ислам је добио базу за своје даље ширење према централној Азији и Индијском подконтиненту. Заратустризам губи свој значај у Персији, а становништво се постепено исламизовало. Даља историја Персије биће уско повезана са историјом ислама.

Види још

• Арапска освајања
• Арапско освајање Сирије и Египта

Извори

• Иран, размеђе истока и запада - Герхард Швајцер