Фрушкогорски манастири — разлика између измена
Нема описа измене |
м fotografije preglednije raspoređene i dodana još jedna |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Vojvodina manastiri.png|мини|250п|Мапа манастира Српске Православне Цркве на Фрушкој Гори]] |
[[Слика:Vojvodina manastiri.png|мини|left|250п|Мапа манастира Српске Православне Цркве на Фрушкој Гори]] |
||
[[Слика:2006 Vrdnik 010.jpg|мини|250п|Манастир [[Манастир Врдник|Раваница]] у Врднику]] |
[[Слика:2006 Vrdnik 010.jpg|мини|left|250п|Манастир [[Манастир Врдник|Раваница]] у Врднику]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[Слика:Šišatovac monastery.jpg|мини|250п|десно|[[Манастир Шишатовац|Шишатовац]], главни прилаз манастирској цркви]] |
|||
На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на [[Срем|сремској]] планини [[Фрушка гора]], смештено је шеснаест [[Српска православна црква|српских]] [[Православље|православних]] [[манастир]]а, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за [[култура|културно]] добро од изузетног значаја за [[Република Србија|Републику Србију]] [[1990]]. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине [[УНЕСКО]]-а. |
На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на [[Срем|сремској]] планини [[Фрушка гора]], смештено је шеснаест [[Српска православна црква|српских]] [[Православље|православних]] [[манастир]]а, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за [[култура|културно]] добро од изузетног значаја за [[Република Србија|Републику Србију]] [[1990]]. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине [[УНЕСКО]]-а. |
||
Шире подручје [[Фрушка гора|Фрушке горе]] од давнина је било богато светилиштима, а током [[16. век|16]]. и [[17. век]]а на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Неколико [[манастир]]а је тешко оштећено и током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] [[1999]]. |
Шире подручје [[Фрушка гора|Фрушке горе]] од давнина је било богато светилиштима, а током [[16. век|16]]. и [[17. век]]а на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Неколико [[манастир]]а је тешко оштећено и током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] [[1999]]. |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
Од запада ка истоку налазе се манастири: |
Од запада ка истоку налазе се манастири: |
||
Ред 28: | Ред 29: | ||
Истраживачи српске нововековне [[уметност]]и у [[Подунавље|Подунављу]] утврдили су извесну правилност у просторном склопу [[манастир]]ских [[храм]]ова, те су оне саграђене у [[16. век]]у повезали са [[Моравски стил|моравском архитектуром]] средњовековне Србије. |
Истраживачи српске нововековне [[уметност]]и у [[Подунавље|Подунављу]] утврдили су извесну правилност у просторном склопу [[манастир]]ских [[храм]]ова, те су оне саграђене у [[16. век]]у повезали са [[Моравски стил|моравском архитектуром]] средњовековне Србије. |
||
⚫ | |||
Манастирски храмови саграђени током [[18. век|18. век]]а представљју занимљиву комбинацију традиционалне [[архитектура|архитектуре]], по угледу на [[Манастир Ново Хопово| Ново Хопово]], и [[барок]]ног модела преузетог из репертоара западноевропске [[архитектура|архитектуре]]. |
Манастирски храмови саграђени током [[18. век|18. век]]а представљју занимљиву комбинацију традиционалне [[архитектура|архитектуре]], по угледу на [[Манастир Ново Хопово| Ново Хопово]], и [[барок]]ног модела преузетог из репертоара западноевропске [[архитектура|архитектуре]]. |
Верзија на датум 28. мај 2009. у 21:10
На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.
Од запада ка истоку налазе се манастири:
- Привина Глава
- Дивша
- Кувеждин
- Петковица
- Шишатовац
- Бешеново
- Мала Ремета
- Беочин
- Раковац
- Јазак
- Врдник
- Старо Хопово
- Ново Хопово
- Гргетег
- Велика Ремета
- Манастир Крушедол.
Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.
Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.
Литература
- Бојана Ибрајтер, историчар уметности (НИН, 29.9.2005)