Манастир Старо Хопово

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Манастир Старо Хопово
Manastir Staro Hopovo 006.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање15. век
ОснивачЂорђе Бранковић
МестоФрушка гора
Држава Србија

Манастир Старо Хопово је у сремској епархији Српске православне цркве. Смештен у источном делу Фрушке горе на 2 km удаљености од манастира Ново Хопово.

Историја[уреди | уреди извор]

Оба истоимена, суседна манастира, Старо и Ново Хопово имају готово истоветну историју. Манастире је подигао исти ктитор Бранковић а манастирске цркве су дуго имале истог патрона.[1] Оба манастира су на истом грунту и деле исте привилегије. С тим да је Старо Хопово увек мањи и сиромашнији манастир - називан и "манастирчић". Манастирска црква је првобитно била посвећена Св. Николи,[2] а касније у 18. веку св. Пантелејмону. Према предању манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић крајем 15. века, (1496-1502)[3], а први запис о манастиру је из 1545-1546. године.[4] Старо Хопово је 1753. године био филијала Новог Хопова или "Хопова", а њиме руководи новохоповски игуман.

Уместо старе дрвене цркве изграђена је 1752. године данашња зидана манастирска грађевина. Црква је патосана циглом а покривена храстовом шиндром. Било је то у време заслужног хоповског архимандрита Кир Захарија Миливојевића, дугогодишњег игумана.[5] Он је дао да се промени патрон новог храма, да би се разликовао од Новог Хопова, а узео је за храмовног - свог "заветног заштитника" Пантелејмона. Од старе цркве је остала незаштићена часна трпеза, коју су морали или пренети у нови храм или закопати у земљу. Мошти Св. Теодора Тирона пренете су из Старог у Ново Хопово, где се и данас налазе. Претходно је игуман Захарије нашао бечејског поседника Михајла Чокића, да плати (513 форинти) израду уметнички израђеног ћивота од ораховине, у које су мошти 1747. године похрањене.[6] У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности, на коме је престоне иконе сликао иришки иконописац самоук Јефрем Исајловић 1793. године.[7] По неким нагађањима иконе је можда радио и иконописац Јанко Халкозовић.

Приликом пописа 1753. године уз манастирски храм је био манастирски "дом" (конак) који су чиниле две монашке ћелије и трпезарија.[8] По правилу новохоповски игуман је редовно слао из Новог Хопова по два калуђера, да извесно време ту бораве и службују; на смену. Манастир тада био сиромашан, са мајданом пешчара камена (отворен 1856), четири воденице и ливаде од пет коса.

У Другом светском рату од стране усташа иконостас је оштећен и демонтиран, а манастирски конак разрушен. У току су припремни радови за обнову манастира, а у самом храму су урађени већ неки радови.[9]

Поново је манастир Старо Хопово оживео 2008. а отворен 2014. године.[10] Седамдесет година је био напуштен (пред Други светски рат) па оштећен, у рушевинама. Остао је мушки, а манастиром руководи настојатељ протосинђел Атанасије Гатало, са монасима. У близини се налази капелица над старим извором потока Јеленца - Извор Старо Хопово.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Фрушкогорски манастири", Београд 1963.
  2. ^ Олга Зиројевић: "Турци у Подунављу", Панчево 2009.
  3. ^ Слободан Милеуснић: "Српски манастири", Београд 2004.
  4. ^ Олга Зиројевић: "Турци у Подунављу", Панчево 2009.
  5. ^ Српски сион", Семски Карловци 30. септембар 1903.
  6. ^ "Српски књижевни гласник", Београд 1.јул 1906.
  7. ^ Мирјана Лесек: "Уметничка баштина у Срему", Нови Сад 2000.
  8. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 30. септембар 1903.
  9. ^ О манастиру на сајту Манастири-Цркве[мртва веза]
  10. ^ "Вечерње новости", Београд 24. август 2014.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]