Манастир Бешеново
| Манастир Бешеново | |
|---|---|
 Манастирска црква у изградњи (снимак пре завршетка обнове) | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Епархија | Сремска |
| Оснивање | Крај XIII века (према предању)[1] |
| Оснивач | Краљ Стефан Драгутин (према предању)[1] |
| Локација | |
| Место | Фрушка гора, Бешеновачки Прњавор |
| Држава | Србија |
| Координате | 45° 07′ 01″ С; 19° 42′ 25″ И / 45.117040° С; 19.706994° И |
Манастир Бешеново је мушки манастир Епархије сремске Српске православне цркве. Један је од 16 Фрушкогорских манастира у Војводини. Налази се на јужним падинама средишњег дела Фрушке горе, у близини насеља Бешеновачки Прњавор, које је некада било манастирски прњавор. Манастир је у процесу обнове након потпуног уништења у Другом светском рату.[1]
Манастирска црква је посвећена Светим Арханђелима Михаилу и Гаврилу (Сабор Светих Арханђела). Архимандрит цркве је Арсеније Матић.[2]
Положај
[уреди | уреди извор]Манастир Бешеново се налази код насеља Бешеновачки Прњавор. Смештен је на месту где валовити и брежуљкасти терен Фрушке горе прелази у брдовити, на почетку долине између брегова.
Историја
[уреди | уреди извор]Према предању, манастир је основао српски краљ Стефан Драгутин крајем XIII века за своју „грешну душу”.[1] Први поуздани писани подаци о постојању манастира потичу из турских пописа из 1545/1548. године, где се наводи да је имао цркву посвећену Светим Арханђелима и да је плаћао порез.[3] На зиду старе манастирске цркве била је забележена 1467. година као година осликавања.[1]
По подацима са краја XVIII века, зна се да је манастирска црква већ дуго била озидана од цигле. Године 1783. први пут се спомиње звоник са капелом, посвећеном светим Кирику и Јулити. Следећих деценија подизани су манастирски конаци, који су у завршној фази били са два спрата и изграђени са три стране (јужне, источне и северне), док је улаз у манастир био са западне, слободне стране.[3] Иконостас старе цркве осликао је Стеван Алексић 1909. године.
Када је манастир Витовница код Пожаревца био уништен од стране Турака, његови калуђери су са највреднијим литургијским предметима пребегли у манастир Бешеново. Међу тим предметима било је и Четворојеванђеље које је 1557. године оковао Кондо Вук, а које се данас чува у Музеју Српске православне цркве у Београду.[1]
У манастиру се налазила гробница пуковника Александра Рашковића из 1773. године.[4]
Године 1817. као претплатници једне књиге јављају се калуђери бешеновачки: игуман Нестор Јовановић, те јеромонаси - Александар Радоновић, Авакум Живковић и учитељ, Сава Андрејевић намесник и Јосиф Михаиловић.[5]
Током Другог светског рата, манастир је претрпео огромна разарања. Пљачкале су га и уништавале усташе, да би коначно био бомбардован и потпуно уништен 1944. године. Сачувани су само неки делови иконостаса, који се данас чувају у Музеју Срема у Сремској Митровици и Музеју Војводине у Новом Саду.[1] Пошто је Бешеново до те мере страдало, у деценијама после рата није обнављано.
Обнова манастира
[уреди | уреди извор]
Дуги низ година на месту манастира биле су само рушевине. Иницијатива за обнову покренута је почетком XXI века. Године 2012. рашчишћен је терен, а 2013. године подигнут је дрвени звоник и започети су радови на обнови.[4][6] Копање темеља за нову манастирску цркву и грађевински радови на обнови манастира почели су септембра 2013. године, по пројекту који се ослања на изглед старе цркве.[7][8] Оригинална манастирска звона, која су била сачувана, враћена су на новоподигнути звоник.[9] Крст на новој цркви постављен је 10. јула 2015. године.[10] Обнова манастира и даље траје, уз помоћ донација и прилога верника и поштовалаца.
Игуман манастира је архимандрит Арсеније Матић.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Капела на месту манастира Бешеново пре почетка реконструкције (2003) -
Манастир Бешеново у обнови -
Обнова манастира -
Радови на цркви -
Поглед на комплекс у обнови -
Детаљ обнове -
Звоник -
Унутрашњост цркве у изградњи -
Наос цркве у обнови -
Улазна капија (новоизграђена) -
Икона Светог цара Николаја са породицом у новој цркви -
Икона Светог Василија Острошког -
Информативна табла о историји манастира -
Икона Светог Архангела Михаила -
Целиваоница у новој цркви
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е „Историјат манастира - Манастир Бешеново”. besenovo.org. Приступљено 30. мај 2025.
- ^ а б „Братија манастира - Манастир Бешеново”. besenovo.org. Приступљено 30. мај 2025.
- ^ а б Ковачевић, Душко М.; Нинковић, Ненад (2010). „Инвентар манастира Бешенова из 1896. године”. Истраживања (Journal of Historical Researches) (21): 263—282. Приступљено 30. мај 2025.
- ^ а б „Манастир Бешеново ниче из пепела”. Политика. 23. јун 2013. Приступљено 30. мај 2025.
- ^ Видаковић, Милован (1817). Љубомир у Елисијуму, или Светозар и Драгиња: єдна нравствена повѣст. Будим: Печатана писмены Кралєвског Всеучилишта Венгерског. стр. (страна са списком претплатника).
- ^ „Фрушка Гора: Манастири тек треба да засијају”. Вечерње новости. 8. септембар 2013. Приступљено 30. мај 2025.
- ^ „Фрушкогорској светињи нови темељи”. Вечерње новости. 20. септембар 2013. Приступљено 30. мај 2025.
- ^ „Из темеља опет граде фрушкогорску светињу”. Вечерње новости. 20. септембар 2013. Приступљено 30. мај 2025.
- ^ „Опет зазвонила звона Бешенова”. Вечерње новости. 21. новембар 2013. Приступљено 30. мај 2025.
- ^ „Опет сија злато Немањића”. Вечерње новости. 11. јул 2015. Приступљено 30. мај 2025.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђурковић, Радован (2011). Манастир Бешеново: културна, уметничка и духовна оставштина. Београд. Архивирано из оригинала 02. дец 2013. г. Приступљено 29. сеп 2018. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |archive-date=(помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Званична Фејсбук страница Манастира Бешеново
- О манастиру на сајту Манастири-Цркве
- Манастир Бешеново на сајту manastirispc.com (архивирано)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
