Привреда

Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара. У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба.

У главне привредне делатности спадају:

• пољопривреда (најважнија привредна делатност);
• индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору);
• грађевинарство;
• занатство;
• саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору);
• трговина;
• туризам.

Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Подела привреде

Према сроднсти привредне делатности делимо на секторе:

Подела сектора:

• Производни сектори:
  • примарни сектор и секундарни сектор.
• Непроизводни сектори:
  • терцијарни сектор и квартни сектор.

Подела по секторима:

• Примарни сектор:
  • пољопривреда (земљорадња, сточарство, лов и риболов) и шумарство.
• Секундарни сектор (лака индустрија и тешка индустрија):
  • индустрија (рударство), грађевинарство и производно занатство.
• Терцијарни сектор:
  • саобраћај, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда.
• Квартарни сектор:
  • образовање, наука, култура, информације, здравство и социјална заштита.

Делатности
Производне	Непроизводне
Примарни сектор	Терцијарни сектор
Секундарни сектор	Квартарни сектор

Примарни сектор

Ратар оре

Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:

• пољопривреда (најважнија привредна делатност) и
• шумарство.

Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.

У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.

Секундарни сектор

Фабрика, традиционални симбол индустријског развоја

Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:

• индустрија (најбитнија делатност у овом сектору);
• грађевинарство и
• производно занатство.

Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угња, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.

Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:

• тешку индустрију и
• лаку индустрију.

Подела индустрије
Лака индустрија	Тешка индустрија
Прехрамбена индустрија	Рударство
Текстилна индустрија	Енергетика
Дрвна индустрија	Металургија
Дуванска индустрија	Машиноградња
Индустрија коже и обуће	Електроиндустрија
Лака хемијска индустрија	Тешка хемијске индустрије
Индустрија целулозе и папира	Грађевинска индустрија
Гумарска индустрија	Машинска индустрија

Тешка индустрија

Главни чланак: Тешка индустрија

Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.

Лака индустрија

Главни чланак: Лака индустрија

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.

Терцијарни сектор

Трговина

Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

• саобраћај;
• трговина;
• туризам;
• угоститељство;
• услужно занатство;
• банкарство и
• комунална привреда.

Квартарни сектор

Образовање

Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

• образовање;
• наука;
• култура;
• информације;
• здравство;
• социјална заштита и
• државна управа

Тржишна привреда

Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.

Недостаци тржишне привреде

Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.

Улога државе у привреди

Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:

• војска;
• образовање;
• здравство;
• медицина...

Развој привреде

Подела

На развој привреде утичу:

• природни фактори и
• друштвени фактори.

Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:

• рељеф;
• клима...

Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:

• економско-политички фактори;
• демографски фактори;
• економски фактори;
• научно-технолошки фактори...

Види још

• Привредни развој
• Привредна пропаганда

Литература

• Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
• Сатирица, Рада; Тадић, Милутин (2006). Географија за 6. разред основне школе (седмо изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 10. ISBN 978-86-17-19478-7.