Привреда — разлика између измена
м Враћене измене корисника 89.216.141.83 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic ознака: враћање |
→Литература: Mnogo je tacnije razumnije i bolje ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 162: | Ред 162: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* Мастило, Наталија |
* Мастило, Наталија ''Речник савремене српске терминологије'', Географски факултет, Београд |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Сатирица|first=Рада|last2=Тадић|first2=Милутин|edition=седмо|title=Географија за 6. разред основне школе|publisher=Завод за уџбенике |
* {{Cite book|ref=harv|last=Сатирица|first=Рада|last2=Тадић|first2=Милутин|edition=седмо|title=Географија за 6. разред основне школе|publisher=Завод за уџбенике |
||
I средства|location=Београд|year=2006|isbn=978-86-17-19478-7|pages=10} |
|||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 2. фебруар 2022. у 19:46
Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара.[1] У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба.
У главне привредне делатности спадају:
- пољопривреда (најважнија привредна делатност);
- индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору);
- грађевинарство;
- занатство;
- саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору);
- трговина;
- туризам.
Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.
Подела привреде
Према сроднсти привредне делатности делимо на секторе:
Подела сектора:
- Производни сектори:
- примарни сектор и секундарни сектор.
- Непроизводни сектори:
- терцијарни сектор и квартни сектор.
Подела по секторима:
- Примарни сектор:
- пољопривреда (земљорадња, сточарство, лов и риболов) и шумарство.
- Секундарни сектор (лака индустрија и тешка индустрија):
- Терцијарни сектор:
- Квартарни сектор:[н 1]
Делатности | |
---|---|
Производне | Непроизводне |
Примарни сектор | Терцијарни сектор |
Секундарни сектор | Квартарни сектор |
Примарни сектор
Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:
- пољопривреда (најважнија привредна делатност) и
- шумарство.
Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.
У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.
Секундарни сектор
Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:
- индустрија (најбитнија делатност у овом сектору);
- грађевинарство и
- производно занатство.[2]
Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угња, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.
Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:
Тешка индустрија
Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.
Лака индустрија
Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.
Терцијарни сектор
Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:
Квартарни сектор
Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности.[н 1] У овом сектору спадају:
Тржишна привреда
Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.
Недостаци тржишне привреде
Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.
Улога државе у привреди
Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:
- војска;
- образовање;
- здравство;
- медицина...
Развој привреде
Подела
На развој привреде утичу:
- природни фактори и
- друштвени фактори.
Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:
Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:
- економско-политички фактори;
- демографски фактори;
- економски фактори;
- научно-технолошки фактори...[1]
Види још
Напомене
Литература
- Мастило, Наталија Речник савремене српске терминологије, Географски факултет, Београд
- {{Cite book|ref=harv|last=Сатирица|first=Рада|last2=Тадић|first2=Милутин|edition=седмо|title=Географија за 6. разред основне школе|publisher=Завод за уџбенике
I средства|location=Београд|year=2006|isbn=978-86-17-19478-7|pages=10}
Референце
- ^ а б „Основне одлике и подела привреде”. Штребер.
- ^ а б в „Презентација привреда”. slideshare.net. 16. 12. 2014.