Клифтон Вилијамс

С Википедије, слободне енциклопедије
Клифтон Вилијамс
Си-Си Вилијамс као астронаут НАСА
Лични подаци
Пуно имеКлифтон Кертис Вилијамс млађи
Датум рођења(1932-09-26)26. септембар 1932.
Место рођењаМобил, Алабама, САД,
Датум смрти5. октобар 1967.(1967-10-05) (35 год.)
Место смртиблизу Талахасија, Флорида, САД
ГробНационално гробље Арлингтон
ДржављанствоСАД
НационалностАмериканац
ОбразовањеУО(BS, 1954)
Занимањеастронаут
опитни пилот
машински инжењер
Каријера
ТипАстронаут НАСА
Статуспреминуо
Чин Мајор(МКСД)
СелекцијаНасина група 3 из 1963.

Клифтон Кертис Вилијамс млађи (енгл. Clifton Curtis Williams Jr.), познатији као Си-Си Вилијамс (енгл. C.C. Williams; Мобил, 26. септембар 1932 — близу Талахасија, 5. октобар 1967) био је амерички пилот, инжењер машинства, астронаут. По завршетку факултета, ступио је у Марински корпус Сједињених Држава и служио као борбени пилот и пробни пилот током Хладног рата.

Изабран је за астронаута у јесен 1963. године, и требало је да лети као пилот лунарног модула на Аполу 12, али га је прерана смрт у томе спречила. Погинуо је у октобру 1967. године, у паду авиона. Имао је чин мајора и 35 година.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рана младост, образовање и војна служба[уреди | уреди извор]

Вилијамс је рођен у Мобилу, Алабама, 26. септембра 1932. године, као син Клифтона старијег (1909—1968) и Гертруд Вилијамс (рођене Медикус; 19132002). Имао је три године млађег брата Ричарда. Од младости је носио надимак Си-Си, као иницијале првог и средњег имена. Био је активан у Младим извиђачима САД, и завредео други по рангу чин, Life Scout.[1] Након завршетка средње школе 1949, отишао је на студије медицине на Спринг Хил колеџ, али се 1951. године пребацио на Универзитет Оберн као стипендиста Морнарице. Дипломирао је машинство 1954. године, а 9. августа те године регрутован је у Марински корпус САД. До краја године је окончао успешно базичну обуку и послат је на летачку обуку. Пилот је постао у августу 1956. године и као такав је служио до 1961. године, када постаје пробни пилот, завршивши успешно јуна те године елитну школу за пробне пилоте при Америчкој ратној морнарици, у Пакс Риверу, Мериленд. Године 1962. постао је први пилот који је успешно слетео млазни двосед на носач авиона пилотирајући из задње кабине. У јесен 1963. изабран је као један од четрнаест нових америчких астронаута. Са њим су у селекцији били и Баз Олдрин и Џин Сернан.

Током каријере је забележио преко 2.500 часова лета на разним типовима авиона, од тога више од 2.100 на млазњацима.[2]

Астронаут[уреди | уреди извор]

Након селекције 1963, започета је тешка обука за будуће космичке летове. Вилијамс је био један од највиших астронаута са званичном висином од 1,83м (иако је незванично био висок око 1,85) и други је тек маринац након Џона Глена изабран у астронаутски корпус. Вилијамс је био резервни пилот на мисији Џемини 10 и био је одређен у резервну посаду Апола 9. То га је сврстало у ред за позицију пилота лунарног модула у мисији Аполо 12, која ће у новембру 1969. слетети на Месец. Тиме би постао 4. човек на Месецу.[3] Међутим, погинуо је 1967. године у паду авиона Т-38А.[4] Ипак, Пит Конрад и Алан Бин, који је Вилијамса заменио, однели су његова пилотска крила и оставили их на Месечевој површини, као знак да његова жртва није заборављена и допринос који је дао космичком програму САД у периоду од 1963. до 1967. године. Његово име се нашло на плакети Пали астронаут коју су астронаути Апола 15 оставили на Месечевој површини 1971. године у знак сећања на колеге који су положили своје животе у име освајања космичких пространстава.

Приватни живот и смрт[уреди | уреди извор]

Вилијамс се у јулу 1964. венчао са дугогодишњом девојком Џејн Елизабет Ланш, са којом је имао двоје деце: ћерке Кетрин Ен, рођену 1967. и Џејн Ди, рођену 1968. Занимљиво је да је у тренутку селекције за астронаута био једини нежења међу астронаутима. Погинуо је 5. октобра 1967. године након пада авиона којим је управљао идући у посету оцу који је умирао од рака. Вилијамс је сахрањен уз војне почасти на Националном гробљу Арлингтон.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2018. 
  2. ^ „C.C. Williams bio”. NASA. Архивирано из оригинала 20. 2. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  3. ^ „People who would likely have walked on the moon if they had lived:”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  4. ^ Jean, Charlie (18. 3. 1986). „Memorial Will Honor All Who Died”. Orlando Sentinel. стр. 2. Архивирано из оригинала 08. 07. 2012. г. Приступљено 4. 7. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]