Пређи на садржај

Придворје (Конавле)

Координате: 42° 33′ 04″ С; 18° 20′ 59″ И / 42.5510961243835° С; 18.34969725746718° И / 42.5510961243835; 18.34969725746718
С Википедије, слободне енциклопедије
Придворје
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаДубровачко-неретванска
ОпштинаКонавле (општина)
Становништво
 — 2011.236
Географске карактеристике
Координате42° 33′ 04″ С; 18° 20′ 59″ И / 42.5510961243835° С; 18.34969725746718° И / 42.5510961243835; 18.34969725746718
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина219 m
Придворје на карти Хрватске
Придворје
Придворје
Придворје на карти Хрватске
Придворје на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Придворје
Придворје
Придворје на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број20217 Придворје
Позивни број+385 20

Придворје је насељено место у саставу општине Конавле, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

У Придворју је за време Дубровачке републике било седиште кнеза и кнежев двор, па је место због близине двора названо Придворје (при двору).

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Придворје се налази под планином Снијежницом уз ивицу Конавоског поља, 3 км источно од аеродрома Дубровник у Чилипима.

Историја

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу старе општине Дубровник.

Дубровачка република је 1419. купила Горње Конавле (источни део Конавала) од српског великаша Сандаља Хранића а 1426. Доње (западни део) од српског кнеза Радослава Павловића. Становништво је било делом богумилско, па је Република позвала фрањевце из Босне ради проповедања хришћанства, а 1429. године је одлучила да им изгради самостан у Поповићима, да би им мало касније дала локацију уз црквицу св. Мартина у Придворју (седишту кнеза) и доделила материјална средства. Овај највећи грађевински подухват у Конавлима завршен је 1438, а 1464. самостан је под управом Провинције св. Франа у Дубровнику. Грађевина је клаустралног типа с црквом као јужним крилом. Остала три крила су стамбена (једноспратна). Црква је обновљена и освећена 1822. године. Источно крило датира из 1894. године.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Придворје је имало 236 становника.

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
433 450 441 458 466 412 378 358 382 379 359 310 249 266 255 236

Напомена: Од 1857. до 1971. садржи податке за бивша насеља Драговине и Опраси која су 1900, 1910. и 1948. исказивана као насеља.

На попису становништва 1991. године, насељено место Придворје је имало 266 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
245 92,10%
Срби
  
8 3,00%
неопредељени
  
4 1,50%
непознато
  
9 3,38%
укупно: 266

Привреда

[уреди | уреди извор]

Привреда у Придворју се заснива на пољопривреди.

Културни споменици

[уреди | уреди извор]
  • Црква св. Влаха

У оквиру самостана Св. Влаха постоји истоимена црква. Површина цркве износи 245 м², а звоника 16 м². Звоник је висок 21 метар. Црква има три мермерна олтара саграђена приликом обнове 1819. Главни олтар, св. Влаха (слика с ликовима св. Влаха, св. Фрање, св. Мартина, св. Николе и Госпе — олеат (уљани рад) Целестина Медовића из 1880), св. Крижа (дрвен целина Христа 15. век, Петровићева пластика, пренесена из самостана на Дакси) и св. Анте (кип свеца серијске производње). Слика Госпе од седам жалости набављена је 1893. у Италији. Три звона су набављена и благословљена 1936. Платан пред самостаном је засађен 1810. године. Ту је било и гробље становника Придворја до почетка 19. века.[2]

Самостан је региствован као споменик културе прве категорије код Регионалног завода за заштиту споменика културе и природе у Сплиту.

  • МНК „Придворје“ је основан 2003. Такмичи се у 1. ЖМНЛ Дубровник — Неретва исток
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857—2001.
  2. ^ Маријан Зловечера: Конавоски зборник I, Dubrovnik 1982. pp. 174-179.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Фотографије

[уреди | уреди извор]