Приштински санџак
| Приштински санџак Priştine sancağı | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| средина 19. века—1912. | |||||||||
.svg) Приштински санџак (најтамнија зелена), према стању из 1900. године | |||||||||
| Главни град | Приштина | ||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | средина 19. века | ||||||||
• Укинуто | 1912. | ||||||||
| |||||||||
.jpg)
Приштински санџак (тур. Priştine sancağı) био је санџак (административна јединица) Османског царства, са седиштем у Приштини. Основан је након низа административних реформи које су спроведене средином 19. века, а постојао је све до 1912. године. Налазио се у саставу тадашњег Косовског вилајета. На челу Приштинског санџака налазио се управитељ - мутесариф, а нижим административним јединицама (казама) управљали су кајмаками. Територијални опсег Приштинског санџака мењан је у неколико наврата услед управних промена, а његово постојано средиште чиниле су казе (Приштинска, Вучитрнска, Гњиланска) у централном делу косовске области, док су казе у суседним областима (Прешевска, Митровичка, Новопазарска) накнадно укључиване или искључиване из састава овог санџака.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Средином 19. века, у Османском царству спроведен је низ административних реформи, које су довеле до неколико узастопних преуређења покрајинске управе. Реформе су обухватиле и дотадашњи Вучитрнски санџак са суседним областима.[2]
На том подручју је након реформе из 1864. године створена нова административна јединица - Приштински санџак, на челу са управником - мутесарифом. Недуго потом, Приштински санџак је 1877. године уврштен у састав новоствореног Косовског вилајета. Првобитно подручје Приштинског санџака проширено је 1902. године, када је дошло до укидања суседног Новопазарског санџака, чије су казе Нови Пазар и Митровица припојене Приштинском санџаку.[3][4]
На подручју Приштинског санџака укрштали су се супротстављени интереси Турске и Србије, а претензије пема том подручју такође су имале Аустроугарска и Бугарска. Ради заштите својих интереса на простору Приштинског санџака, Србија је успела да 1889. године отвори Српски конзулат у Приштини. Током Првог балканског рата (1912—1913), целокупно подручје Приштинског санџака ослободила је у јесен 1912. године војска Краљевине Србије, након чега је дошло до прикључења те области и стварања Приштинског округа, чиме је дотадашњи Приштински санџак престао да постоји.[5][6][7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ağanoğlu 2000.
- ^ Стојанчевић 1971, стр. 75, 81.
- ^ Мушовић 1976, стр. 164.
- ^ Ракочевић 1983, стр. 264.
- ^ Ђорђевић 1983, стр. 189.
- ^ Јагодић 2010.
- ^ Јагодић 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ağanoğlu, Yıldırım (2000). Salnâme-i Vilâyet-i Kosova: Yedinci defa olarak vilâyet matbaasında tab olunmuştur: 1896 (hicri 1314) Kosova vilâyet-i salnâmesi (Üsküp, Priştine, Prizren, İpek, Yenipazar, Taşlıca). İstanbul: Rumeli Türkleri Kültür ve Dayanışma Derneği.
- Ђорђевић, Димитрије (1983). „На почетку раздобља ратова”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 174—207.
- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912-1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.
- Микић, Ђорђе (1983). „Под младотурцима”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 330—348.
- Мушовић, Ејуп (1976). „Новопазарско-пријепољски крај у турској административној подели”. Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића (4): 161—166.
- Ракочевић, Новица (1983). „Политичке и друштвене прилике”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 263—290.
- Стојанчевић, Владимир (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.