Пређи на садржај

Пушкинскије Гори

Координате: 57° 01′ 00″ С; 28° 55′ 00″ И / 57.016667° С; 28.916667° И / 57.016667; 28.916667
С Википедије, слободне енциклопедије
Пушкинскије Гори
Пушкинские Горы
Научни и културни центар А. С. Пушкина
Застава
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Псковска област
РејонПушкиногорски рејон
Основанпрви помен XVI век
Варошица од1960.
Стара именаТоболенец, Свјатије Гори
Становништво
Становништво
 — 20164.699
Географске карактеристике
Координате57° 01′ 00″ С; 28° 55′ 00″ И / 57.016667° С; 28.916667° И / 57.016667; 28.916667
Временска зонаUTC+3
Пушкинскије Гори на карти Русије
Пушкинскије Гори
Пушкинскије Гори
Пушкинскије Гори на карти Русије
Пушкинскије Гори на карти Псковске области
Пушкинскије Гори
Пушкинскије Гори
Пушкинскије Гори на карти Псковске области
Остали подаци
Поштански број181370
Позивни број+7 81146
Регистарска ознака60
ОКАТО код58 251 551
ОКТМО код58 651 152 051

Пушкинскије Гори (рус. Пушкинские Горы) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Псковске области и административно припада Пушкиногорском рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело 4.699 становника, или око 60% од укупне рејонске популације.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1960. године. Насеље је име добило у част великог руског песника Александра Сергејевича Пушкина.

На око 3 километра северозападно од варошице налазе се остаци средњовековног града Воронича. У близини се налази Светогорски манастир Успења Мајке Божије из 1569. године.

Географија

[уреди | уреди извор]

Варошица Пушкинскије Гори налази се у западном делу Псковске области, на подручју Псковске низије, низводно од места где се у реку Великају улива њена десна притока Сорот. Западно од варошице налази се малено ледничко језеро Каменец. Варошица се налази на око 120 километара јужније од административног центра области Пскова, односно на око 60 км југоисточно од града Острова.

Историја

[уреди | уреди извор]

Недалеко од средњовековне тврђаве Воронич, године 1569. основан је по налогу цара Ивана Грозног Светогорски манастир. Манастир, који је све до XVIII века био опасан дрвеним, а потом и каменим зидинама, служио је уједно и као утврђење на јужним границама Псковске земље. Око манастира се убрзо развило насеље које је по оближњем језеру добило назив Тоболенец. Након што манастир губи војно-политички значај током 1690-их, насеље око њега постаје важан трговачки центар.

Александар Пушкин чија породица је имала имање у оближњем Михајловском често је посећивао Светогорски манастир у периоду између августа 1824. и септембра 1826. године. Велики песник је и сахрањен на манастирском гробљу 18. фебруара 1837. године.

Слобода Тоболенец је 1925. добила садашњи назив Пушкинскије Гори (прим.перв. Пушкиново Брдо).

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.652 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 4.699 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2016.
1.6722.4124.0375.8457.067[2]6.089[3]5.652[4]4.699

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2016)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]