Пређи на садржај

Регија велике северне равнице

С Википедије, слободне енциклопедије
Регија велике северне равнице

Регија велике северне равнице (мађ. Észak-Alföld), је једна од седам европских административних јединица Мађарске, налази се на североистоку државе. Припадајуће жупаније су Хајду-Бихар, Јас-Нађкун-Солнок и Саболч-Сатмар-Берег. Центар регије је град Дебрецин.

Формирање регија

[уреди | уреди извор]

Првобитни облик регија се јавио на географској обради мапе Ђуле Принца (Prinz Gyula). Замишљена регија је имала за главни град дебрецен, једино што је била додата жупанија Бекеш. Каснија административна прерасподела из 1923. године је целу ту концепцију одбацила и жупанија Јас-Нађкун-Солнок је била централно самостална а жупаније Хајду-Бихар и Саболч-Сатмар-Берег су упали у источне административне јединице. У току два светска рата концепција административне расподеле је остала иста.

После Другог светског рата је новом реформом Мађарска подељена на девет административних делова и та подела је већ постала веома слична данашњој подели. Међутим доласком Совјетског Савеза и комуниста на власт и ова подела је изгубила на важности. тек педесетих година двадесетог века је поново заживела идеја о оваквој подели, али почетни кораци су направљени тек 1971. године.

Оснивањем Европске уније и НУТС је коначно дошло до остваривања давно зачете идеје о регијама и административним јединицама.

Званично, Мађарска је признала ове јединице 1998. године.


Унутрашње уређење

[уреди | уреди извор]
Положај регије велике северне равнице на мапи Мађарске

(У загради, поред котарског имена и оригиналног Мађарског имена, су подаци о броју становника из пописа од 1. јануара 2005. године.)[1]:

Хајду-Бихар

Јас-Нађкун-Солнок

Саболч-Сатмар-Берег

Административне границе Регије велике северне равнице се великим делом поклапају са туристичким регионима целине, једино се регија око Тисе одваја у другу туристичку целину.

Хајду-Бихар

У овој жупанији се издвајају историјски споменици око дебрецена и Национални парк Хортобађшки национални парк. Такође велики број средњовековних утврђења и цркви је овде присутан, а интересантно је поменути да ту живе и потомци некадашњих српских досељеника из средњег века Хајдуи.


Јас-Нађкун-Солнок

Најпознатији туристички центар је у околини језера Тисе и термални извори, бање. Сеоски туризам је такође веома развијен у овој области.

У овој жупанији живе потомци Кумана и Јаса. Саболч-Сатмар-Берег

Овде се могу видети велики број споменика из средњег века, око Њиређхазе, дрвени држачи (кућиште) звона из 13. века у Њирбатору. Такође је парк дивљих животиња у оквиру ове области.

Жупанијски центри

[уреди | уреди извор]
  • Хајду-Бихар (жупанија): Дебрецен Debrecen;
  • Јас-Нађкун-Солнок (жупанија): Солнок Szolnok;
  • Саболч-Сатмар-Берег (жупанија): Њиређхаза Nyíregyháza;

Хајду-Бихар (жупанија)

[уреди | уреди извор]
Општине

Јас-Нађкун-Солнок (жупанија)

[уреди | уреди извор]
Општине

Саболч-Сатмар-Берег (жупанија)

[уреди | уреди извор]
Општине

Због свог облика ову регију такође зову и кер који скаче (мађ. ugró kutya),

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]