Тисадоб
| Тисадоб мађ. Tiszadob | |
|---|---|
 Тисадоб на ровашком писму | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике северне равнице |
| Жупанија | Саболч-Сатмар-Берег |
| Срез | Тисавашвар |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 3,341[1] |
| — густина | 40,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 00′ 09″ С; 21° 06′ 06″ И / 48.0025° С; 21.1016° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 382,60 km2 |
  Тисадоб Тисадоб на карти Мађарске | |
| Поштански број | 4456 |
| Позивни број | (+36) 42 |
| Веб-сајт | |
| http://tiszadob.hu/ | |
Тисадоб (мађ. Tiszadob) је град у жупанији Саболч-Сатмар-Берег, у региону Северне Велике равнице у источној Мађарској.
Географија
[уреди | уреди извор]Покрива површину од 8.260 km2 (3.189 sq mi) и има популацију од 3.341 становника (2015).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
Тисадоб и околина били су насељени већ пре освајања ових простора од стране Мађара. Приликом ископавања у околини откривени су трагови бронзанодобних и сарматских гробља, а на периферији села пронађени су и трагови Черског јарка и земљаног замка.
Први писани траг о насељу датира из 1220. године, помиње га Орадејски регистар, а затим постоји писани траг из 1336. Дуго је било краљевски посед, а потом посед добског огранка чородице Гуткелед. Краљ Жигмунд га је 1430. поклонио Егерској бискупији.
Међу поседима породице Батори налази се од 1588. Од краја 17. века посед припада Ференцу Ракоцију и његовој сестри, међутим, после неуспелог рата за независност, ово имање је одузето породици Ракоци.
Породице угледног мађарског племства за које се зна да су живеле у Тисадобу у неком тренутку између 1786. и 1895. су: Андраши, Балог, Бата, Добри, Гергеј, Лакатош, Секеш, Тот и Закањи.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Године 2001. 93% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 7% Роми.[3]
Током пописа 2011. године, 84,6% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Бугари, 14,9% као Роми и 0,3% као Румуни (15,1% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број већи може бити на 100 %). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 17,3%, реформисани 28,4%, гркокатолици 0,9%, лутерани 0,2%, неденоминациони 28% (24,5% није одговорило).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ Tiszadob Parish Registers, 1786-1895
- ^ Подаци о националности пописа из 2001. године
- ^ Тисадоб Именик места
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
