Калошемјен

Координате: 48° 02′ С; 21° 29′ И / 48.04° С; 21.48° И / 48.04; 21.48
С Википедије, слободне енциклопедије
Калошемјен
мађ. Kállósemjén
Цркве у Калошемјену
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике северне равнице
ЖупанијаСаболч-Сатмар-Берег
СрезНађкало
Становништво
Становништво
 — 2015.3,537[1]
 — густина73,02 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 02′ С; 21° 29′ И / 48.04° С; 21.48° И / 48.04; 21.48
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина54,52 km2
Калошемјен на карти Мађарске
Калошемјен
Калошемјен
Калошемјен на карти Мађарске
Поштански број4324
Позивни број(+36) 42
Веб-сајт
kallosemjen.hu

Калошемјен (мађ. Kállósemjén) је град у жупанији Саболч-Сатмар-Берег, у региону Северне Велике равнице у источној Мађарској.

Географија[уреди | уреди извор]

Покрива површину од 5.452 km2 (2.105 sq mi) и има популацију од 3.537 становника (2015).[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Калошсемјен се спомиње као посед породице Калаи. Ова породица је овде подигла свој центар за имање и изградила замак, који је током времена нестао. Некада су у околини Калоа постојала два Шемјена: Кишшемјен и Нађшемјен.

Према повељи из 1471. године, један од два Шемјена је написан као Опидум Шемиен (Oppidum Semyen). У оба семестра био је у власништву породице Калај. Године 1446. овде су имали имање чланови породице Стритеј. Године 1454. био је у власништву породице Цудар из Онода.

Крајем 17. века, за време турске окупације, и почетком 18. века гркокатолички румунски кметови су настањени у дивљини око садашњег насеља и ту су остали и потпуно помађарили, тако да данас нема неких извора ко је ко. У другој половини 18. века и првој половини 19. века, поред породице Калај, поседовале су је и породице Ердег и гроф Десеуфи.

Почетком 20. века, поред чланова породице Калај, Тибора Каусаја и Виктора, Густав Ковер и Палма, удовица. Едене Хегедуш, Игнац Манди, Мартон Левелеки и Мор Клеин су такође били власници овог места.

Насеље, које је до тада имало статус великог села, постало је град од 1. јула 2005. године. Од 2013. године град је центар округа Кемече.

Становништво[уреди | уреди извор]

Године 2001. 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% Цигани.[2]

Током пописа из 2011. године, 87% становника се изјаснило као Мађари, а 4% као Цигани (13% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 30,7%, реформисани 13,9%, гркокатолици 29%, лутерани 0,2%, неденоминациони 4,4% (23,5% није одговорило).[3]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]