Порчалма

Координате: 47° 32′ С; 22° 20′ И / 47.53° С; 22.34° И / 47.53; 22.34
С Википедије, слободне енциклопедије
Порчалма
мађ. Porcsalma
Порчалма на ровашком писму
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике северне равнице
ЖупанијаСаболч-Сатмар-Берег
СрезЧенгер
Становништво
Становништво
 — 2015.2,743[1]
 — густина89,04 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 32′ С; 22° 20′ И / 47.53° С; 22.34° И / 47.53; 22.34
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина31,10 km2
Порчалма на карти Мађарске
Порчалма
Порчалма
Порчалма на карти Мађарске
Поштански број4761
Позивни број(+36) 44
Веб-сајт
http://www.porcsalma.hu/

Порчалма (мађ. Porcsalma) је град у жупанији Саболч-Сатмар-Берег, у региону Северне Велике равнице у источној Мађарској.

Географија[уреди | уреди извор]

Покрива површину од 3.110 km2 (1.201 sq mi) и има популацију од 2.743 становника (2015).[1]

Име насеља се помиње у писму Ласла Валтера које је писао породици Карољи, и он је о настанку насеља написао: Шебешчен Чахољи је 1388. године основао ново село на граници локалитета Сош и назвао га Порчалма по бројним травама које су тамо пронађене.

Историја[уреди | уреди извор]

Име насеља се први пут у писаној форми помиње 1237. године у сведочанствима. Године 1388. Шебешчен Чахољи је овде основао ново село, али је клан Каплон протестовао против илегалног насељавања пред паладином, пошто је оно било на њиховој територији. Године 1397. већ су га поседовали војводе Драг и Балк, али је удела у њему имала и породица Чахољи, јер су 1399. године, када је заузет Еке Ћукођа, становници су били пресељени на ово место. Иштван Домахиди је овде поседовао имање у 15. веку.

Становништво[уреди | уреди извор]

Године 2001. 90% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 10% Роми.[2]

Током пописа из 2011. године, 91,3% становника се изјаснило као Мађари, 27,9% као Роми, а 0,8% као Румуни (8,6% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 6,1%, реформатори 62%, гркокатолици 14,4%, неденоминациони 5,5% (10,7% није одговорило).[3]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]