Њирмада

Координате: 48° 00′ 24″ С; 22° 11′ 18″ И / 48.0067° С; 22.1882° И / 48.0067; 22.1882
С Википедије, слободне енциклопедије
Њирмада
мађ. Nyírmada
Њирмада на ровашком писму
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике северне равнице
ЖупанијаСаболч-Сатмар-Берег
СрезВашарошнамењ
Становништво
Становништво
 — 2009.4,886
 — густина125,86 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 00′ 24″ С; 22° 11′ 18″ И / 48.0067° С; 22.1882° И / 48.0067; 22.1882
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина38,82 km2
Њирмада на карти Мађарске
Њирмада
Њирмада
Њирмада на карти Мађарске
Поштански број4564
Позивни број(+36) 45
Веб-сајт
https://www.nyirmada.hu/

Њирмада (мађ. Nyírmada) је град у жупанији Саболч-Сатмар-Берег, у региону Северне Велике равнице у источној Мађарској.

Географија[уреди | уреди извор]

Покрива површину од 38,82 km2 (15 sq mi) и има популацију од 4.886 становника (2009).[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Јевреји су почели да се насељавају у Њирмаду средином 19. века. Постојо је млин за брашно у власништву Јевреја и фабрике соде, ликера, сирћета, сапуна и хемикалија. Јеврејска заједница је почела да функционише 1860. године, а у време раскола у мађарском јеврејству на Конгресу мађарских Јевреја (1869,1868) прикључила се православној струји. У пожару који је избио у граду 1892. године изгорела је зграда синагоге и зграда школе. Неколико година касније зграде су обновљене.[2]

У марту 1944. године, уласком немачке војске у Мађарску, локалним Јеврејима је наређено да носе жуте значке и 19. априла 1944. Јевреји су концентрисани у зградама „беит мидраша“ (beit midrash), а синагога и њихови домови су конфисковани. Крајем априла превезени су у гето Кишварда, а месец дана касније послани у логор Биркенау код Аушвица. Најмлађи од њих су пребачени у концентрациони логор Дахау у Немачкој.[3]

После рата, 40 преживелих вратило се у Њирмаду. Обновили су живот у заједници, али су током година напустили то место, а до 1957. Јевреји више нису живели у граду.[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

Године 2001. 91,5% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 8,5% роми.[5]

Током пописа 2011, 92,3% становника се изјаснило као Мађари, 20,3% као Роми, 0,4% као Немци и 0,4% као Украјинци (7,5% се није изјаснило. Због двојног идентитета, укупан број већи може бити на 100 %). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 18%, реформисани 50,1%, гркокатолици 11,8%, неденоминациони 6% (12,6% се није изјаснило).[6]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]