Тисалек

Координате: 48° 00′ 12″ С; 21° 22′ 32″ И / 48.0034° С; 21.3756° И / 48.0034; 21.3756
С Википедије, слободне енциклопедије
Тисалек
мађ. Tiszalök
Тисалек на ровашком писму
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике северне равнице
ЖупанијаСаболч-Сатмар-Берег
СрезТисавашвар
Становништво
Становништво
 — 2015.5,395
 — густина91,88 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 00′ 12″ С; 21° 22′ 32″ И / 48.0034° С; 21.3756° И / 48.0034; 21.3756
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина58,72 km2
Тисалек на карти Мађарске
Тисалек
Тисалек
Тисалек на карти Мађарске
Поштански број4450
Позивни број42
Веб-сајт
www.tiszalok.hu

Тисалек (мађ. Tiszalök) је град у жупанији Саболч-Сатмар-Берег, у региону Северне Велике равнице у источној Мађарској.

Географија[уреди | уреди извор]

Покрива површину од 5.872 km2 (2.267 sq mi) и, по попису из 2015, има популацију од 5.395 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Први писани записи о насељу датирају из 1265. године, а његово име се може наћи у неколико верзија.[1] после тога Тисалеково име се први пут помиње 1325. године у сведочанствима као Локтелек. У папском десетком регистру из периода 1332-37. већ је уписано као Лук, а 1450. године у лелеском уверењу народног архива већ се налази под именом Лек (Lökös->Lök).[1]

На садашњу локацију у XV-XVI. веку насељено је становништво села. На основу писаних података, од тада постоји трајектна линија на Тиси, која је била комерцијална веза између историјског Ердеља и тадашње Горње висоравни.[1]

Године 1893. извршена је реорганизација јавне управе, па је Тисалек изгубио статус трговишта. Статус града је повратио 6. марта 1992. године.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Године 2001. 98% градског становништва се изјаснило као Мађари, а 2% Роми.[2]

Током пописа 2011. године, 91,8% становника се изјаснило као Мађари, 12,4% као Роми, 0,3% као Немци и 0,2% као Румуни (8,1% се није изјаснило. Због двојног идентитета, укупан број већи може бити на 100 %). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 18,6%, реформисани 24,4%, гркокатолици 4%, лутерани 0,2%, неденоминациони 27,2% (24,2% се није изјаснило).[3]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]