Пређи на садржај

Салих-паша Невесињац

С Википедије, слободне енциклопедије
Салих-паша Невесињац
Лични подаци
Друга именаНевесинли Салих-паша
Датум рођењаоко 1607.
Место рођењаНевесиње, Херцеговачки санџак, Босански пашалук
(данашња Босна и Херцеговина)
Датум смрти16. септембар 1647.(1647-09-16) (39/40 год.)[1]
Место смртиИстанбул, Османско царство
(данашња Турска)
Узрок смртипогубљење
17. децембар 1645. — 16. септембар 1647.
МонархИбрахим
ПретходникСултаназад Семиз Мехмед-паша
НаследникКара Муса-паша

Салих-паша Невесињац (Невесиње, око 1607. – Истанбул, 16. септембар 1647), такође познат и као Невесинли Салих-паша, био је османлијски цивилни службеник и велики везир.

Салих-паша рођен је у Невесињу, Херцеговачком санџаку у Босанском пашалуку, а у раној младости путем данка у крви послат је у Константинопољ. За вријеме владавине султана Мурата IV (1623–1640), Салих-паша је био цивилни службеник специјализован за трезор. Служио је и на неким другим мјестима, а коначно је за вријеме владавине султана Ибрахима (1640–1648), 1644. године, постављен за дефтердара, на највишу позицију у трезору. Султаназад Семиз Мехмед-паша смијењен је са функције великог везира 1645. године, а први избор султана за то мјесто био је Јусуф-паша. Међутим, Јусуф-паша није прихватио ту функцију, а Салих Паша је именован за великог везира 17. децембра 1645. године.[2]

Велико везирство

[уреди | уреди извор]

Најважнији проблем 1646. године био је рат на Криту, важном острву у Егејском мору, које је у првој половини 17. вијека било колонија Млетачке републике (види Кандијски рат (1645–1669)). Салих-паша је послао Султаназада Семиза Мехмед-пашу, свог претходника, на Крит као генералног команданта (турски: сердар). Када је убрзо након тога Мехмед-паша умро, Гази Хусеин-паша постављен је за на његову функцију команданта. Био је успјешан у освајању Ретимна. Још један важан проблем у то вријеме била је непослушност Мегрелије (такође позната и као Самегрело, провинције на западу Грузије), која је била вазална држава Османског царства. Салих-паша успио је да тамо одржи ред.[3]

Према аустријском оријенталисту Јозефу фон Хамер-Пургшталу, султан Ибрахим, неуравнотежени монарх, издао је стриктна наређења да се забрани саобраћај за све коњске запреге у престоници, Истанбулу. С обзиром да је његово наређење прекршено, наредио је погубљење свог великог везира, Салих-паше.[4] Током једног засједања дивана, Салих-паша је ухапшени погубљен 16. септембра 1647. године.[3][5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ MagazinStart. „DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN @ StartBiH.ba”. startbih.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 15. 12. 2018. 
  2. ^ Buz, Ayhan (2009). Osmanlı Sadrazamları. İstanbul: Neden Kitap. стр. 100—101. ISBN 978-975-254-278-5. 
  3. ^ а б von Hammer, Joseph. Osmanlı Tarihi. İstanbul: Milliyet yayınları. стр. 237—238. 
  4. ^ „::: KASABA NEVESINJE - PUTOPISI EVLIJE CELEBIJE 1660. GODINE :::”. www.camo.ch. Архивирано из оригинала 07. 03. 2019. г. Приступљено 15. 12. 2018. 
  5. ^ Saff.ba. „Lista Bošnjaka jugoslovenskih prostora spomenutih u Sejahtnami (s-z) | SAFF Portal” (на језику: бошњачки). Приступљено 15. 12. 2018.