Света земља

Света земља, мапа из 1759.

Црква Рођења Христовог, Витлејем

Храм Васкрсења Христовог (Храм Христовог гроба), Јерусалим

Џамија Ел Акса

Свети град Јерусалим

Света земља је првенствено верско значење за простор који данас политички и географски називамо Израел и Палестина, а у ширем значењу и делове суседних простора (Либан, Сирија, Синај). Овај простор је кроз историју мењао називе од Ханан, Палестина, Јудеја, Обећана земља, Земља Израел (Ерец Израел)... и има историју дугу од 3.500 година. У Светој земљи постоји око 3.500 историјских или светих места. Ту се налазе најсветија места хришћана, јевреја и муслимана.

Света земља, религијски

Света земља као што и име каже има велико значење за три светске религије: хришћанство, јудаизам и ислам. У Светој земљи се налазе значајна религијска места, од светог града Јерусалима (унутар којег је и Стари град), Витлејема, Хеброна, Сионска гора, Маслинска гора, Назарет, Кедронска долина, Синај, Јерихон, Галилејско језеро, река Јордан, и др.

Хришћанство

За хришћане је ово место рођења хришћанске вере, место где се по традицији родио Исус Христос — Витлејем, где је црква Рођења Христовог, где је пророковао (Назарет), и место смрти и васкрснућа Исуса Христа (Јерусалим). Библија, као света књига описује догађаје и предања са подручја Свете земље. Једна од најважнији одредишта приликом поклоничких путовања хришћана из целог света је свети град Јерусалим, и Пут суза која води до брда Голгота где је Гроб Спаситеља и црква Христовог Васкрсења (саборна црква Христовог гроба), која се сматра центром хришћанског света.

Јудаизам

За јевреје је ово Земља од Бога, „обећана” јеврејском народу. У њој се налази свети град Јерусалим (и Стари град), а у њему и Јерусалимски храм, Зид плача (Западни зид), ту је и пећина Макпела (Хеброн) где почивају скоро сви јеврејски преци, ту је и гроб краља Давида и др. (на брду Сион), гробови пророка и судија (Кедронска долина, Маслинова гора...), место полагања заветног ковчега са Десет божјих заповести (данас Набулус), морални кодекс код Јевреја.

Ислам

За муслимане је Јерусалим трећи по важности град за исламску веру, после Меке и Медине, јер је то место (стена) одакле је Мухамед уснуо да је одлетео у небо. Ту, на том месту (стени), на темељима порушеног јеврејског Храма, арапски калиф Абед ел Малик је саградио џамију Купола над стени (Омарова џамија), и џамију Ел Акса. Муслимани поштују и јеврејског праоца Абрахама (зову га Ибрахим), као оца њиховог праоца Исмаила, и поштују и место где је сахрањен Абрахам, пећина Макбела (Хеброн).

Срби и Света земља

Од давнина су Срби походили на поклоничким путовањима Свету земљу и Јерусалим. Од времена Светог Саве ходочашћа у Свету земљу су надахнула многе владаре, црквене великодостојнике, монахе, побожан народ, уметнике, и то надахнуће траје и данас. Међу значајнијим дародавцима православних манастира и цркава на Светој земљи су били први српски архиепископ Свети Сава, потом и други владари Немањићи, краљ Милутин и др., као и први српски патријарх Јоаникије и други.

• Свети Сава је подигао конаке за српске монахе у ђурђијанском манастиру Светог Крста недалеко од Јерусалима. Потом је откупио земљиште на брду Сион и ту сазидао манастир за српске монахе, док је у Акри, у тада палестинском пристаништу, од Латина откупио цркву Светог Ђорђа, да послужи као прихватилиште монасима. Био је ктитор и дародавац манастира Светог Јована Богослова (кућа Ј. Богослова коју је Сава купио, позната као Сионска Горница, па конак и црква), такође је био други ктитор манастира Часног крста и др.. Приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио је великој грчкој лаври Светог Саве Освећеног, којим су Срби управљали пуних 130 година и чији је Свети Сава (српски) био сабрат. Походио је и даривао и православни манастир Свете Катарине на Синају, где су Срби дали велики допринос (и где је једно време био игуман Србин Јоаникије, 14 век).
• Краљ Милутин је био велики ктитор манастира, па је и у Светој земљи саградио задужбину, манастир Светих архангела Михаила и Гаврила, који се налази у Старом граду Јерусалима у близини цркве Христовог Гроба и Грчке патријаршије, који је био српски око 300 година и који је садржао вредне рукописе који су данас похрањени у библиотеци Јерусалимске патријаршије, сведочећи о српском манастиру и Србима. Овај српски манастир су обилато помагали и Стефан Дечански, цар Душан, поклоник дародавац манастиру је био и српски патријарх Арсеније III Чарнојевић, и други црквени великодостојници СПЦ све до данашњих дана.
• Први српски патријарх Јоаникије је био поклоник и велики ктитор на Светој земљи, који је на Гори Тавор подигао цркву посвећену Светом Илији, а код Средоземног мора подигао је манастир Светог Николе. Оба ова храма порушили су муслимани, тако да им се не знају места, где су били.

И данас, Светој земљи у ходочашће иду црквени великодостојници, патријарси, владике СПЦ, монаси, побожан народ, путевима којима је ишао Свети Сава и други преци.

Спољашње везе

• Срби и Јерусалим, Политика
• Св. Сава у Светој Земљи, Српско наслеђе Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2012)
• Макабијада (Мала енцикло.)
• O Svetoj zemlji