Хеброн

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друго значење, погледајте чланак Хеброн (вишезначна одредница).
Хеброн
арап. الخليل / хеб. חֶבְרוֹן
Hebron172.JPG
Центар Хеброна
Основни подаци
Територија Палестина
Становништво
Становништво (2007) 163.000
Географске карактеристике
Координате 31°31′00″N 35°05′42″E / 31.533333, 35.095
Хеброн на мапи палестинских територија
{{{alt}}}
Хеброн
Хеброн на мапи палестинских територија
Остали подаци
Веб-страна www.hebron-city.ps (палестински)
www.hebron.org.il (израелски)


Координате: 31° 31′ 60″ СГШ, 35° 05′ 42″ ИГД

Хеброн (арап. al-Ḫalīl / al Khalīl, О овој звучној датотеци الخليل ; хеб. О овој звучној датотеци חֶבְרוֹן ; ст. хеб. Ḥeḇrôn; тиб. хеб. Ḥеḇрôн) је град у јужној Јудеји, односно делу Западне обале. У њему живи око 120.000 Палестинаца и 600 израелских насељеника,[1] а око 7.000 Јевреја живи у оближњем граду Кирјат Арба. Хеброн се налази 930m изнад нивоа мора.

Име „Хеброн“ долази од хебрејског израза за град, што потиче од речи חבר (хабар 598), односно „придружити се, спојити, бити у савезу“. Име „Хеброн“ потиче од истог корена као и Хебер."[2]

На арапском „إبراهيم الخليل“ значи „Ибрахим пријатељ“, што симболизује да је, према исламском учењу, Алах (Бог) одабрао Ибрахима (Аврама) за свог пријатеља .[3]

Хеброн се налази 30 km јужно од Јерусалима. Познат је по својој виновој лози, грнчарским и стакларским радњама. Град Хеброн карактеришу уске, гранајуће улице, камене куће с равним кровом и стари базари. У њему се налази Универзитет Хеброн и Палестински политехнички универзитет. Хеброн је други најсветији град јеврејске религије.[4]

Најважнија историјска локација у Хеброну се налази у Пећини патријараха или пећини Макпела (хебрејски: מערת המכפלה, или Ме'арат ха-Мацхпелах; арапски: الحرم الإبراهيمي, или ал-Харам ал-Ибрахими, „Уточиште Абрахамово“). Место је свето за све три најдоминантније религије на том подручју: јудаизам, хришћанство и ислам. Према „Првој књизи Мојсијевој“ Аврам је купио пећину и околно поље како би у њему сахранио супругу Сару. Јевреји верују да су Аврам, Сара, Исак, Ребека, Јаков и Леа закопани у пећини (преостали матријарх, Рахела је сахрањена ван Витлејема). Због тог разлога Јевреју град називају „Градом Патријарха“, те је због тога један од најсветијих јудаистичких градова (заједно с Јерусалимом, Тиберијадом и Тзфатом). Сама пећина је друго по светости у јудаизму, а цркве, синагоге и џамије су се у граду зидале кроз историју. Исакова хала је данас Џамија Ибрахими, док Абрахамова хала и Јаковова хала служе као јеврејске синагоге.

Током 1929. муслимански екстремисти извршили су масакр локалног јеврејског становништва. У масакру је страдало 67 цивила, а преостало јеврејско становништво избегло је из града.[5] Након Шестодневног рата 1967, и израелског заузимања Хеброна, јеврејско присуство у граду је обновљено.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. "Two Israeli troops shot in Hebron" - ББЦ, 07/03/2005
  2. The name Hebron: meaning, origin and etymology
  3. Куран—4:125 وَمَنْ أَحْسَنُ دِينًا مِّمَّنْ أَسْلَمَ وَجْهَهُ لله وَهُوَ مُحْسِنٌ واتَّبَعَ مِلَّةَ إِبْرَاهِيمَ حَنِيفًا وَاتَّخَذَ اللّهُ إِبْرَاهِيمَ خَلِيلاً
  4. Scharfstein (1994), стр. 8.
  5. Segev (2000), стр. 316.

Види још[уреди]

Литература[уреди]