Секаш (Арад)
Секаш рум. Secaș | |
---|---|
Насеље | |
Координате: 46° 13′ 44″ N 22° 18′ 16″ E / 46.22889° С; 22.30444° И | |
Земља | Румунија |
Округ | Арад |
Општина | Бразиј |
Надморска висина | 236 m (774 ft) |
Становништво (2002)[1] | |
• Укупно | 514 |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 667503 |
Секаш (рум. Secaș) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Бразиј.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 236 m.
Историја
[уреди | уреди извор]Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је "Секаш" место у Барачком округу, Липовског дистрикта. Становништво је претежно влашко.[4] Када је 1797. године извршен попис православног клира, у месту је православни парох поп Петар Поповић (рукоп. 1777) који зачудо зна само румунски језик.[5]
Године 1846. Секаш је село са 530 становника. Православна црква је посвећена Силаску Св. Духа, а све матрикуле се воде од 1799. године. Парох секашки је поп Стефан Поповић, а учитељ Вићентије Коци просвећује само шест ученика.[6]
Спахија секашки био је 1814. године Арон "от Папхази" - "славног Темишварског комунитета велики биров".[7] Године 1836. Гаврил Папхази "от Секаша" и Кекаша био је пренумерант једне популарне српске историјске књиге.[8] Његова супруга Еуфрозина земљодрж. секашка набавила је 1835. године Стаматовићев календар "Сербска пчела". Вукову књигу српских народних песама купио је у Темишвару 1846. године Данил Николић "от Секеша и Кекеша".[9]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2002. године у насељу је живело 514 становника.[1]
Попис 2002.
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године
- ^ Григориј Лазић: "Проста и наравна историја", Будим 1836. године
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846.