Српски добровољачки корпус (Први светски рат)
Српски добровољачки корпус је била српска војна јединица из Првог светског рата, коју су углавном чинили бивши припадници аустроугарске војске српске, хрватске и словеначке националности који су ратовали на Источном фронту, а који су прешли да се боре на страни Србије.
Оснивање[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/1916_-_Divizia_1_Voluntari_sarba_-_%C5%A2arul_Nicola_II_trece_divizia_in_revista_la_Odesa.jpg/200px-1916_-_Divizia_1_Voluntari_sarba_-_%C5%A2arul_Nicola_II_trece_divizia_in_revista_la_Odesa.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/f/f6/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9D._%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83_%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_1._%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8.png/200px-%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9D._%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83_%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_1._%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/8/8d/%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8.png/200px-%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8.png)
Аустроугарска војска је мобилизовала бројне припаднике свог југословенског живља и послала их на Источни фронт. Међутим, заробљени југословенски војници и дезертери су прелазили на страну Антанте. По споразуму српске и руске владе у лето 1915, Русија је почела Дунавом да шаље добровољце у Србију. Ступањем Бугарске у рат на страни Централних сила, онемогућено је пребацивање добровољаца у Србију. Њихово окупљање у Русији је настављено, па је у Одеси новембра 1915. основан Српски добровољачки одред, који је почетком 1916. имао око хиљаду војника и официра. Прва српска добровољачка дивизија је основана 16. априла 1916. и бројала је 18.868 војника.[1] Она је укључена у састав 47. руског корпуса и упућена на фронт у Добруџи. Уз руске и румунске трупе, дивизија се борила против удружених немачких, бугарских и турских јединица од 24. августа до 16. октобра 1916. Упркос великим губицима које је претрпела Прва српска добровољачка дивизија, прилив добровољаца се наставио, па је основана и Друга српска добровољачка дивизија, а од те две дивизије је основан Српски добровољачки корпус, на чијем је челу био генерал Михаило Живковић. Штаб корпуса је био у Одеси, док су штабови Прве и Друге дивизије били у Вознесенску и Александровску. У Одеси је од 17. априла 1917. па до 1918. године излазио часопис „Словенски југ“, у ком је излаган програм за оснивање уједињене државе Јужних Словена.
До Фебруарске револуције у корпусу се нашло око 40.000 војника. Због револуционарних превирања у Царској Русији почео је да се осипа број војника, па је у лето 1917. у њему остало 20.000 војника. Дезертери из СДК су у време Октобарске револуције и Руског грађанског рата активно учествовали на страни Црвених.
Крајем лета 1917. Прва српска добровољачка дивизија је поново послата у Добруџу, али је повучена због незадовољства војске. Друга дивизија и део прве дивизије су преко Сибира пребачену у Дајрен, а одатле британским бродовима на Солунски фронт. На Солунски фронт је стигло око 12.500 војника.
Пребацивање добровољачких дивизија на Солунском фронту[уреди | уреди извор]
У марту 1917. букнула је у Русији револуција. На пространом руском фронту од Балтика до Црног мора, настало је братимљење између руских и непријатељских војника. Руски војник није хтео више да се бори, већ је одлазио кући. Настала је опасност, да се српске добровољачке дивизије не уплету у ову револуцију, нарочито када су неколицина официра добровољаца — Хрвата, на челу са резервним потпоручником Миланом Банићем, тражили да се у добровољачке јединице уведу „комитети”, подобно комитетима, који су се тада уводили у руској војсци.
У циљу спасавања добровољачких дивизија од ове опасне заразе, као и безциљности даљег останка у Русији, отпочето је 30. августа пребацивање добровољачких организованих јединица на Солунски фронт, где су биле веома потребне за попуну проређених редова српске војске.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/df/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%86%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_1918.jpg/200px-%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%86%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_1918.jpg)
Транспортовање добровољаца из Русије у Солун изведено је овим правцима:
- Преко Архангелска бродовима у Енглеску и затим жељезницом, односно бродовима преко Француске, Италије и Грчке и
- Преко Сибира на Даљни жељезницом, а затим бродовима до Суеца, па жељезницом до Александрије и најзад бродовима у Солун.
Од приспевшег првог транспорта добровољаца преко Архангелска формирано је 16 чета, које су у децембру 1917. појачале дивизије српске војске, а од добровољаца из осталих транспорта и Вардарске дивизије формирана је 14. јануара 1918. г. „Југословенска дивизија”.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
- Алекса Дундић
- Стеван Хаџић
- Споменик јунацима Прве српске добровољачке дивизије
- Бранислав Лонткијевић
- Војислав Милојевић
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Марко Јанковић: Тамо далеко на Добруџи Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2015)
- Срби марширали и пред Јапанцима („Политика“, 9. мај 2015)
- Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину („Вечерње новости”, 18. јун 2017)
- Добровољачки корпус Срба, Хрвата и Словенаца - Хрватски државни архив
- "Илустровани лист"; 1924, бр. 8; стр. 11 (фотографија официра са Пашићем 1916. у Добруџи)