Пређи на садржај

Старац

Координате: 42° 20′ 03″ С; 21° 52′ 04″ И / 42.334167° С; 21.867778° И / 42.334167; 21.867778
С Википедије, слободне енциклопедије
Старац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2022.106
Географске карактеристике
Координате42° 20′ 03″ С; 21° 52′ 04″ И / 42.334167° С; 21.867778° И / 42.334167; 21.867778
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина667 m
Старац на карти Србије
Старац
Старац
Старац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Старац је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 106 становника.

Село Старац се налази на Старачкој планини, у непосредној близини манастира Прохора Пчињског.

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље је веома старо, јер се помиње у попису војника крајем XV века.[1] Године 1570. Село Старац је имало 140 породица и било је највеће девренско насеље у врањском кадилуку. Село се данас дели на Доњи и Горњи Старац. Доњи Старац се налази поред слива Јужне Мораве. За њега су раније објављени топонимијски подаци.[2] У Горњем Старцу се налазе следеће махале: Село, Делиновица, Крагујевци, Лискарци, Чивчије и Дошљаци. Најстарија махала је Село. У њој је раније живео и род Крагујевци, али се иселио и основао посебну махалу.[3]

Године 1906. у месту ради основна школа. Када је прослављан школски празник Савиндан, учествовали су поп Аритон Поповић и учитељ Ђорђе Поповић. Кум школске славе био је те године мештанин Стојмен Митровић.[4]

Турске власти су тражећи оружје код поданика Срба маја 1910. године терорисали народ и у српском селу Старцу. Турски војници су свирепо истукли свештенике Јована, Василија и Аритона Поповића, кмета села Манојла и четворо сељака: Саву Алексића, Петка Дејановића "Шестака", Алексу Поповића и Апостола Бојковића. Поп Аритона и газда Петка су затим отерали у затвор у Прешево.[5]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Старац живи 224 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44.6 година (43.2 код мушкараца и 46.6 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.15.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 622
1953. 613
1961. 610
1971. 509
1981. 315
1991. 225 222
2002. 260 263
2022. 106
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
260 100,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Александар Стојановски: "Врањски кадилук у XVI веку, Врање", 1985, стр. 167.
  2. ^ Момчило Златановић: Микротопонима Врањске котлине (насеља у сливу Кленичке реке), Прилози проучавања језика, Нови Сад, 1980, књ. 16, стр. 42.
  3. ^ Момчило Златановић: Топомија насеља у средњем сливу Пчиње (пет насеља), Врањски гласник XXI, Врање 1988, стр. 155.
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  5. ^ "Политика", Београд 1910. године
  6. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  7. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]