Осларе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Осларе
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2011.904
Географске карактеристике
Координате42°26′02″ СГШ; 21°43′27″ ИГД / 42.433833° СГШ; 21.724166° ИГД / 42.433833; 21.724166Координате: 42°26′02″ СГШ; 21°43′27″ ИГД / 42.433833° СГШ; 21.724166° ИГД / 42.433833; 21.724166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина406 м
Осларе на мапи Србије
Осларе
Осларе
Осларе на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Осларе је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 904 становника (према попису из 1991. било је 898 становника).

Порекло становништва[уреди]

Подаци датирају из 1951. г.[1]

Данас у селу живи староседелачко и досељено становништво. По вери се становници деле на: православне и муслимане. Муслиманске вере су и малобројни сеоски Роми.

Српски родови:

  • Марчинци (4 к., Св. Арханђео), староседеоци.
  • Шипковци (5 к., Св. Арханђео), староседеоци.
  • Марковци (3 к., Св. Петка), староседеоци.
  • Андрејци (4 к., Св. Лука), досељени око 1750. г. из околине Приштине. Причају да су из места старине добегли због Арбанаса, јер су им они тамо "турчили сестру" и зато пали на крв. Иза њих су са Косова дошли: Новаковци (5 к), Гагинци (3 к) и Илинци (5 к). Сви славе Св. Луку. По предању њихови су стари били у сродству са прецима из рода Андрејци, те је вероватно да су сви они из истог места досељени.
  • Свирини (3 к), Пиркови (4 к) и Златановци (9 к). Они су се доселили из Горње Мораве око Гњилана. Сви славе Св. Николу. Златановци као место порекла наводе село Божевац.
  • Мелини (3 к., Св. Никола), дошли из околине Гњилана Тамо су живели у селу Глоговцу, док им је даља старина у косовској котлини.
  • Голчинци (3 к., Св. Никола), доселили око 1850. г. из Турије. Тамо су живели око 50 година. И њихова је даља старина на Косову, одакле их је довео господар као чифчије. Име су добили по томе што су облачили одело на голо тело.
  • Чонинци (3 к), Кадички (2 к) и Пауновићи (2 к). Сви славе Св. Луку. И они су косовски досељеници. Овде се доселили после Голчинаца.
  • Алексини (1 к., Св. Арханђео), дошли око 1850. г. из Рајинца, пошто су тамо остали без имања.
  • Гавранци (10 к., Св. Ђорђе Алимпије), доселили се кад и Алексини из кумановског села Сушева.
  • Миљини /4 к., Св. Арханђео), дошли су 1878. г. из села Шапранца. Тамо су им Турци запалили кућу.
  • Tрајковићи (1 к., Св. Никола), доселили с у турско доба као чифчије из села Кршевице.
  • Филиповићи (1 к., Св. Арханђео), име добили по Филипу који је дошао 1915. г. на женину кућу из Билинца.
  • Младеновићи (1 к) и Рашићи (1 к), дошли су 1924. г. на купљено земљиште из Жбевца. Славе Св. Николу.
  • Пешићи (2 к., Св. Никола), досељени 1924. г. из Клиновца. Овде живе на купљеном имању.
  • Крстићи (1 к., Св. Ђорђе), дошли из 1926. г. из Жбевца. Овде живе на купљеном имању.
  • Стојменовићи (1 к., Св. Арханђео), дошли 1926. г. из Клиновца.
  • Ристићи или Овиларски (1 к., Св. Арханђео), дошли 1930. г. из Жбевца, на купљеном имању. Род су са Ристићима у Несалцу.

Родови српског поисламљеног становништва:

  • Ибраимови или Потуровци (5 к), староседеоци. Име Имраимови добили по Ибраиму, сину помухадењеног Филипа. Филип је на ислам прешао пре три појаса. (Филип је у исламу прозван Рамадан - Ибраим - Селман - Лим, ан, данас жив). Филип је примио и фис Тсач, тј. фис коме припадају лучански Арбанаси.
  • Гавранци или Арани (3 к), род су са истоименим православним осларским становницима. Пореклом су из кумановског села Сушева. На ислам прешао предак Анђелко одмах по досељењу. Данас се рачунају у фис Тсач. Начин мењања вере код овог рода је нејасан.

Арбанашки родови:

  • Ајрединци (5 к), од фиса Бериш. Досељени су 1878. г. из Масурице. Даља им је старина у северној Албанији.
  • Деветинци (5 к), од фиса Соп. Досељени као мухаџири из Јабланице у исто време када и Ајрединци. Даљу старину знају у Малесији.
  • Махсутови (1 к), од фиса Бериш. Мухаџири из Масурице. Дисшли су 1878. г.
  • Емин (1 к), дошли су као мухаџири из Јелашнице. Старина им је у Шатри у северној Албанији. Фисову припадност не знају.
  • Исмаилови (1 к), дошли су 1878. г. као мухаџири из Јабланице. Даља старина им је у северној Албанији. Фисову припадност не знају.

Роми:

  • У селу има 5 циганских породица. Сви су скитачи по околним селима. Место сталног боравка немају.

Демографија[уреди]

У насељу Осларе живи 641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,6 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,66.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 816
1953. 904
1961. 892
1971. 943
1981. 1.009
1991. 898 826
2002. 904 1.160
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Албанци
  
 498 55,08 %
Срби
  
 400 44,24 %
Муслимани
  
 1 0,11 %
непознато
  
 2 0,22 %


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 6
  
  
 8
80+ 3
  
  
 7
75—79 6
  
  
 12
70—74 21
  
  
 21
65—69 18
  
  
 16
60—64 22
  
  
 29
55—59 27
  
  
 23
50—54 20
  
  
 19
45—49 25
  
  
 16
40—44 33
  
  
 34
35—39 32
  
  
 25
30—34 29
  
  
 28
25—29 35
  
  
 32
20—24 25
  
  
 34
15—19 48
  
  
 36
10—14 36
  
  
 33
5—9 35
  
  
 36
0—4 42
  
  
 32
Просек : 33,6 35,4
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 126 149 160 162 176 159 194

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 12 33 18 35 29 30 19 9 1 8 4,66
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 350 111 216 17 6 0
Женски 340 76 230 28 4 2
УКУПНО 690 187 446 45 10 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 122 34 0 3 44
Женски 53 24 0 0 16
УКУПНО 175 58 0 3 60
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 3 5 7 2
Женски 0 0 2 5 0
УКУПНО 0 3 7 12 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 0 2 8 4
Женски 0 1 0 0 1
УКУПНО 1 1 2 8 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 8
Женски 1 0 0 3
УКУПНО 2 0 0 11

Референце[уреди]

  1. ^ "Насеља" књ.33 (др. Јован. Ф. Трифуноски: Кумановско-Прешевска Црна Гора
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Осларе&oldid=22675484”