Лопардинце

Лопардинце
Лопардинце;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Бујановац
Становништво
— 2022.	691
Географске карактеристике
Координате	42° 29′ 25″ С; 21° 46′ 09″ И / 42.490333° С; 21.769166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	423 m
	Лопардинце Лопардинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака	BU

Лопардинце је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. био је 691 становник.

Овде се налази Манастир Светог архангела Гаврила у Лопардинцу.

Демографија

У насељу Лопардинце живи 617 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (36,6 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 204 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,04.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	817
1953.	910
1961.	943
1971.	937
1981.	824
1991.	797	797
2002.	825	825
2022.	691

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	817	99,03%
Албанци	2	0,24%
непознато	6	0,72%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	19	14
80+	3	10
75—79	13	14
70—74	11	24
65—69	17	22
60—64	25	24
55—59	21	14
50—54	38	31
45—49	22	15
40—44	27	10
35—39	35	25
30—34	33	27
25—29	28	28
20—24	20	32
15—19	26	21
10—14	26	33
5—9	30	28
0—4	29	30
Просек :	36,6	37,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	122	137	157	168	176	183	204

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	16	40	30	32	31	34	16	5	0	0	4,04

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	338	82	237	18	1
Женски	311	36	238	36	1
УКУПНО	649	118	475	54	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	208	35	0	1	60
Женски	82	18	0	0	44
Укупно	290	53	0	1	104

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	10	6	6	10
Женски	0	0	1	2	0
Укупно	2	10	7	8	10

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	6	3	14
Женски	0	3	1	3	2
Укупно	0	4	7	6	16

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	49
Женски	0	0	0	8
Укупно	5	0	0	57

Порекло становништва

Подаци датирају из 1963. г.^[4]

Лопардинце је старо српско село. То се види из једног историјског извора у коме је насеље означено као Лапрдинци. Њега је 1380. г. Костантин Дејановић приложио Хилендару.

Родови су:

Гарци (8 к., Ђурђиц), дошли из целишта Скок. Могућно је да су староседеоци.
Џелеповци (24 к., Ђурђиц), и ови су стари род. Дошли су са селишта Скок. Једна грана позната је под презименом Попчини. Могућно је да су староседеоци.
Доганџици (10 к., Ђурђиц), стари сеоски род. Можда су староседеоци. Дошли су са селишта Скок. Доганџици били су до 1842. г. повлашћени у плаћању данка и давању десетка јер су били "соколари“.
Масинци (10 к), Белинци (6 к), Кушинци (3 к) и Лештарци (3 к), славе Ђурђиц. Раније су били један род (били на један огањ). Сматрају се као староседеоци.
Рајковци (35 к., Св. Никола), досељени са Косова. Овде су дошли после горњих родова.
Џолци (6 к., Св. Арханђео), дошли око 1870. г. из околине Гњилана.
Мучини (6 к., Св. Арханђео), дошли за време Турака из суседног Вртогоша. Тамо припадали роду Мутавџинци, чије је даље порекло непознато.
Стаменковићи (1 к., Св. Никола), дошао дед данашњих становника из Турје. Тамо били староседеоци.
Цигани. Зека (1 к), дошао је 1959. г. из Муховца. Овде је ковач. Раније су покушавали да се населе у Лопардинце и неки други Цигани али су их сељаци спречавали: ноћу им палили колибе.

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ (др. Јован Ф. Трифуноски: Врањска Котлина

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] (др. Јован Ф. Трифуноски: Врањска Котлина

[1]

[2]

[3]

[4]