Старац

Старац
Старац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Бујановац
Становништво
— 2022.	106
Географске карактеристике
Координате	42° 20′ 03″ С; 21° 52′ 04″ И / 42.334167° С; 21.867778° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	667 m
	Старац Старац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака	BU

Старац је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 106 становника.

Село Старац се налази на Старачкој планини, у непосредној близини манастира Прохора Пчињског.

Историја

Насеље је веома старо, јер се помиње у попису војника крајем XV века.^[1] Године 1570. Село Старац је имало 140 породица и било је највеће девренско насеље у врањском кадилуку. Село се данас дели на Доњи и Горњи Старац. Доњи Старац се налази поред слива Јужне Мораве. За њега су раније објављени топонимијски подаци.^[2] У Горњем Старцу се налазе следеће махале: Село, Делиновица, Крагујевци, Лискарци, Чивчије и Дошљаци. Најстарија махала је Село. У њој је раније живео и род Крагујевци, али се иселио и основао посебну махалу.^[3]

Године 1906. у месту ради основна школа. Када је прослављан школски празник Савиндан, учествовали су поп Аритон Поповић и учитељ Ђорђе Поповић. Кум школске славе био је те године мештанин Стојмен Митровић.^[4]

Турске власти су тражећи оружје код поданика Срба маја 1910. године терорисали народ и у српском селу Старцу. Турски војници су свирепо истукли свештенике Јована, Василија и Аритона Поповића, кмета села Манојла и четворо сељака: Саву Алексића, Петка Дејановића "Шестака", Алексу Поповића и Апостола Бојковића. Поп Аритона и газда Петка су затим отерали у затвор у Прешево.^[5]

Демографија

У насељу Старац живи 224 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44.6 година (43.2 код мушкараца и 46.6 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.15.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	622
1953.	613
1961.	610
1971.	509
1981.	315
1991.	225	222
2002.	260	263
2022.	106

Етнички састав према попису из 2002.^[7]‍

Срби			260	100,0%

Становништво према полу и старости


	м	ж
?	0	4
80+	2	3
75—79	6	6
70—74	8	8
65—69	13	12
60—64	6	11
55—59	15	11
50—54	9	8
45—49	3	6
40—44	14	4
35—39	12	4
30—34	21	5
25—29	13	7
20—24	6	4
15—19	5	4
10—14	2	0
5—9	5	14
0—4	7	2
Просек :	43,2	46,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	87	89	89	95	76	73	78

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	14	22	12	15	7	5	2	0	0	1	3,15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	133	46	74	10	3
Женски	97	10	72	15	0
УКУПНО	230	56	146	25	3

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	46	12	0	0	4
Женски	17	10	0	0	3
Укупно	63	22	0	0	7

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	0	1	0
Женски	0	1	0	0	0
Укупно	0	2	0	1	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	0	2
Укупно	0	0	1	1	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	18
Женски	0	0	0	1
Укупно	7	0	0	19

Познате личности

Риста Стевановић Старачки, четнички војвода у Старој Србији

Референце

^ Александар Стојановски: "Врањски кадилук у XVI веку, Врање", 1985, стр. 167.
^ Момчило Златановић: Микротопонима Врањске котлине (насеља у сливу Кленичке реке), Прилози проучавања језика, Нови Сад, 1980, књ. 16, стр. 42.
^ Момчило Златановић: Топомија насеља у средњем сливу Пчиње (пет насеља), Врањски гласник XXI, Врање 1988, стр. 155.
^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
^ "Политика", Београд 1910. године
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

Спољашње везе

[1] Александар Стојановски: "Врањски кадилук у XVI веку, Врање", 1985, стр. 167.

[2] Момчило Златановић: Микротопонима Врањске котлине (насеља у сливу Кленичке реке), Прилози проучавања језика, Нови Сад, 1980, књ. 16, стр. 42.

[3] Момчило Златановић: Топомија насеља у средњем сливу Пчиње (пет насеља), Врањски гласник XXI, Врање 1988, стр. 155.

[4] "Цариградски гласник", Цариград 1906. године

[5] "Политика", Београд 1910. године

[6] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[7] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]