Суња
Суња | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сисачко-мославачка |
Општина | Суња |
Становништво | |
— 2011. | 1.412 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 22′ 07″ С; 16° 34′ 01″ И / 45.368608° С; 16.566944° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 100 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 44210 Суња |
Позивни број | +385 44 |
Регистарска ознака | SK |
Веб-сајт | www |
Суња је градић и средиште општине у Сисачко-мославачкој жупанији, Хрватска. До нове територијалне организације налазила се у саставу бивше општине Сисак.
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор]Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У Суњи су усташе дочекивали возове нарочито из Бање Луке, хапсиле све Србе железничаре и одводили их на "мрцилиште на Саву, тамо убијали и у Саву бацали".[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Попис 2011.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, општина Суња је имала 5.748 становника, од чега у самој Суњи 1.412.
година пописа | укупно | Хрвати | Срби | остали |
---|---|---|---|---|
2011. | 5.748 | 4.264 (74,18%) | 1.280 (22,27%) | 204 (3,55%) |
Попис 2001.
[уреди | уреди извор]По попису из 2001. године, општина Суња је имала 7.376 становника, распоређених у 40 насељених места, од тога је у самој Суњи живело 1.397 становника.
година пописа | укупно | Хрвати | Срби | остали |
---|---|---|---|---|
2001. | 7.376 | 5.866 | 1.288 | 222 |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]До нове територијалне организације, општина Суња се налазила у саставу бивше велике општине Сисак. Национални састав општине Суња, по попису из 1991. године је био следећи:
година пописа | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
---|---|---|---|---|---|
1991. | 12.309 | 6.996 (56,83%) | 4.294 (34,88%) | 458 (3,72%) | 561 (4,55%) |
Суња (насељено место), национални састав
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Суња је имало 2.113 становника, следећег националног састава:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 192
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Службене странице (језик: хрватски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.