Пређи на садржај

Унија јужноамеричких нација

С Википедије, слободне енциклопедије
Јужноамеричка унија
шп. Unión de Naciones Suramericanas
порт. União de Nações Sul-Americanas
хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties

Застава Јужноамеричке уније
Лого Јужноамеричке уније
Јужноамерички унија
  Државе чланице
  Суспендоване државе чланице
  Бивше државе чланице
СкраћеницаUNASUR • UNASUL • UZAN • USAN
Датум оснивања8. децембра 2004. (Декларација из Куска)
23. маја 2008. (Оснивачки споразум)
11. марта 2011. (Споразум на снази)
Типконтинентална унија
СедиштеКочабамба
 Боливија
(парламент)
Чланови Боливија,
 Гвајана,
 Суринам,
 Венецуела
Посматрачи:
 Мексико,
 Панама
Службени језиципортугалски, шпански, енглески и холандски
ПредседникЕво Моралес
 Боливија[1]
Веб-сајтwww.unasur.int

Унасур Унија нација Јужне Америке (шп. Unión de Naciones Suramericanas, порт. União de Nações Sul-Americanas, хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties, скраћено Унасур или Унасул) наднационална је и међувладина унија која обједињује две постојеће организације слободне трговинеМеркосур и Андску заједницу — као део текућег процеса интеграције Јужне Америке. Организација је настала по узору на Европску унију.

Споразум о оснивању Јужноамеричке уније је потписан 23. маја 2008. на Трећем самиту шефова држава у Бразилији.[2] Према овом споразуму, седиште Уније ће бити у Киту. Јужноамерички парламент ће се налазити у Кочабамби, док ће се њена банка Банка Југа (хол. Bank van het Zuiden, порт. Banco do Sul), налазити у Каракасу.[3]

У априлу 2018. године шест земаља - Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Парагвај и Перу[4][5] - прекинуло је чланство, а у августу исте године Колумбија је најавила иступање из ове организације.[6] У марту 2019. године, председник Бразила Жаир Болсонаро најавио је намеру своје земље да се повуче из организације.[7] Еквадор је 13. марта 2019. објавио да ће се повући из организације. Председник земље Лењин Морено такође је затражио од блока да врати зграду седишта организације са седиштем у Киту.[8]

У јануару 2019, усред све веће забринутости због венецуеланског Николаса Мадура, нова група, PROSUR, напредовала је како би се супротставила утицају онога што земље у региону називају диктатуром у Венецуели.[9] Чилеански самит за организацију PROSUR одржан је 22. марта 2019. године и искључио је Венецуелу. Аргентина, Бразил, Боливија, Колумбија, Чиле, Еквадор, Уругвај, Парагвај, Перу, Гвајана и Суринам позвани су да се придруже новом регионалном блоку.[10] Уругвај је 10. марта 2020. званично најавио повлачење из организације.[11]

Потписивање споразума о оснивању Унасур-а на Самиту у Бразилији 2008.

Посматрачи

[уреди | уреди извор]

 Мексико
 Панама

Структура

[уреди | уреди извор]
Бивше седиште UNASUR

Председници сваке земље чланице имали су годишње састанке, што је био највиши политички мандат. Први састанак одржан је у Бразилији 29. и 30. септембра 2005. Други састанак је одржан у Кочабамби, Боливија, 8. и 9. децембра 2006. Трећи састанак је одржан у Бразилији - овај састанак је требало да се одржи у Картагени (Колумбија), али је одгођен због напетости између Еквадора, Колумбије и Венецуеле. На овом састанку је формализован UNASUR и потписан је Конститутивни уговор организације.[12]

Министри иностраних послова сваке земље састајали су се једном сваких шест месеци. Они су давали конкретне предлоге за акције и извршне одлуке. Одбор сталног представника председника Меркосура и директора одељења Меркосур, генерални секретар Андске заједнице, генерални секретар ALADI-ја и стални секретари било које институције за регионалну сарадњу и интеграцију, Организација Уговора о сарадњи Амазона, између осталих, такође су присуствовали овим састанцима.[13]

Дана 9. децембра 2005. основана је Комисија за стратешко разматрање процеса интеграције Јужне Америке. Она се састојала од 12 чланова, чија је функција била израда предлога који ће помоћи у процесу интеграције јужноамеричких нација. Ови предлози су требало да биду изнети на 2. састанку UNASUR-а (2006).[14]

Јужноамерички парламент се налазио у Кочабамби у Боливији, док је седиште Банке Југа било лоцирано у Каракасу у Венецуели.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Guardia (24. 11. 2016). „El secretario general de la Unasur lanza la campaña "Soy del Sur". 
  2. ^ South America nations found union BBC, accessed on May 23 2008.
  3. ^ South American Presidents Agree to Form Unasur Bloc, Приступљено 27. 4. 2013.
  4. ^ „Six South American nations suspend membership of anti-U.S. bloc”. Reuters. 20. 4. 2018. Приступљено 4. 10. 2018. 
  5. ^ „Colombia y cinco países más dejarán de participar en Unasur” [Colombia and five more countries will stop participating in Unasur]. El Tiempo (на језику: шпански). 21. 4. 2018. Приступљено 21. 4. 2018. 
  6. ^ „Colombia y cinco países más dejarán de participar en Unasur” [Colombia will cease its membership in the Unasur]. CNN en Español (на језику: шпански). 8. 8. 2018. Приступљено 8. 8. 2018. 
  7. ^ „Governo Bolsonaro enterra Unasul criada por Lula e adere a novo organismo regional” [Bolsonaro's Government buries Unasul created by Lula and joins the new regional organization]. O Globo (на језику: португалски). 7. 3. 2019. Приступљено 8. 3. 2019. 
  8. ^ España, Sara (14. 3. 2019). „Ecuador se retira de Unasur y abre la puerta a nuevas iniciativas de integración” [Ecuador withdraws from Unasur and opens the door to new integration initiatives]. El País (на језику: шпански). Приступљено 14. 3. 2019. 
  9. ^ „South America creating regional bloc to counter Venezuela: Colombia”. Reuters. 14. 1. 2019. Приступљено 18. 2. 2019. 
  10. ^ „Chile confirma cumbre de presidentes para crear foro sudamericano sin Venezuela”. El Comercia (на језику: шпански). 19. 2. 2019. Приступљено 19. 2. 2019. 
  11. ^ „Gobierno anunció retiro de Uruguay de la Unasur” [Govt announced Uruguay's withdrawal from Unasur]. El País (на језику: шпански). 10. 3. 2020. Приступљено 24. 3. 2020. 
  12. ^ Entrada em vigor do Tratado Constitutivo da UNASUL Архивирано 1 фебруар 2012 на сајту Wayback Machine. Ministério das Relações Exteriores do Brasil. Accessed on 14 February 2014.
  13. ^ „Reunião Extraordinária do Conselho de Ministras e Ministros das Relações Exteriores da UNASUL”. Ministério das Relações Exteriores do Brasil. 12. 3. 2014. Архивирано из оригинала 09. 12. 2014. г. Приступљено 5. 12. 2014. 
  14. ^ „Brasil e Chile reafirmam aposta na integração sul-americana”. UOL. 30. 5. 2006. Приступљено 5. 12. 2014. 
  15. ^ Goodman, Joshua (23. 5. 2008). „South American Presidents Agree to Form Unasur Bloc (Update3)”. Bloomberg. Приступљено 25. 2. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]