Пређи на садржај

Франко Каузио

С Википедије, слободне енциклопедије
Франко Каузио
Лични подаци
Датум рођења (1949-02-01)1. фебруар 1949.(75 год.)
Место рођења Лече, Италија
Висина 1,70 m
Позиција Десно крило
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1964—1965
1965—1966
1966—1968
1968—1969
1969—1970
1970—1981
1981—1984
1984—1985
1985—1986
1986—1988
Леће
Самбенедетезе
Јувентус
Ређина
Палермо
Јувентус
Удинезе
Интер Милано
Леће
Триестина
3
13
1
30
22
304
83
24
26
64
(0)
(0)
(0)
(5)
(3)
(49)
(11)
(0)
(3)
(5)
Репрезентативна каријера
1972—1983  Италија 63 (6)

Франко Каузио (итал. Franco Causio; 1. фебруар 1949) бивши је италијански фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Прешао је у Јувентус када је имао 17 година. После неколико година био је на позајмици у Серији Б (играо за Ређину и Палермо), вратио се у Јувентус током 1970. године, да би потом 11 година носио дрес торинског клуба са бројем 7. Играо је уз познате играче као што су: Роберто Бетега, Роберто Бонинсења, Пјетро Анастаси, Клаудио Ђентиле, Марко Тардели, Дино Зоф, Гаетано Ширеа и Антонио Кабрини. Током веома успешног периода проведеног у Јувентусу, освојио је Скудето шест пута, као и један Куп Италије и Куп УЕФА.

Такође је стигао до финала Купа европских шампиона са Јувентусом током сезоне 1972/73, као и до финала Интерконтиненталног купа те године. Поражени су у финалу Купа Италије, али су освојили Серију А. Његов најбољи резултат у Купу победника купова био је у сезони 1979/80, када је Јувентус стигао до полуфинала такмичења.

Од 1972. до 1983. одиграо је 63 утакмице за репрезентацију Италије и постигао 6 голова.[1]

Учесник Светског првенства 1974. (одиграо 2 утакмице, без голова) и Светског првенства 1978. (7 утакмица, 1 гол на утакмици за 3. место),

Полуфиналиста Европског првенства у Италији 1980.

Са 33 године уврштен је у репрезентацију на Светском првенству у Шпанији 1982. где је углавном био резерва, али је изашао на терен у два меча (друго полувреме у мечу са Перуом, а такође и као у знак његовог великог поштовања и у знак захвалности тренер Енцо Беарцот га је увео у игру у финалу од 89 минута), није постигао ниједан гол. Азури су на крају постали шампиони света.[2][3]

Јувентус

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Италија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Franco Causio, eu-football.info, 28. 6. 2024.
  2. ^ Roberto Di Maggio (29. 5. 2005). „Franco Causio - International Appearances”. RSSSF. Приступљено 23. 1. 2016. 
  3. ^ „Franco Causio Statistics”. FIFA.com. 2. 2. 2010. Архивирано из оригинала 8. 6. 2008. г. Приступљено 23. 1. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]