Пређи на садржај

Френк Запа

С Википедије, слободне енциклопедије
Френсис Запа
Френк Запа у Ослу, Норвешка, 1977
Лични подаци
Пуно имеФренсис Винсент Запа
Име по рођењуFrank Vincent Zappa
Датум рођења(1940-12-21)21. децембар 1940.
Место рођењаБалтимор, САД
Датум смрти4. децембар 1993.(1993-12-04) (52 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД
Узрок смртиканцер
ПребивалиштеАмерика
Држављанствоамериканац
Занимање
  • музичар
  • композитор
  • певач
  • текстописац
  • вођа бенда
Породица
СупружникКеј Шерман (1960—1963)
Гејл Запа
Деца4
Музички рад
Активни период1955—1993
ЖанрПсиходелични рок, прогресивни рок, фјужн, хард рок, блуз, џез
Инструментгитара, вокал
Остало
НаградеГреми награда за животно дело
Уврштен у Дворану славних рокенрола
Веб-сајтzappa.com

Френсис Винсент Запа (енгл. Frank Vincent Zappa; Балтимор, 21. децембар 1940Лос Анђелес, 4. децембар 1993) био је амерички музичар, сатиричар, гитариста, текстописац и певач.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Његови родитељи су били из Сицилије. Запина музичка каријера трајала је 30 година, а започео ју је 1956. године у тинејџерском саставу The Blackouts.[2] Током тог раздобља Запа се показао као врстан композитор, гитариста и вођа састава. С њим су увек наступали велики музичари, а у пратећем саставу обично је имао око девет свирача. Почетком 1960-их основао је рок састав The Mothers of Invention с којим је остварио бројну дискографију.[3] Запа је такође режирао дугометражне филмове и музичке спотове и дизајнирао насловне стране албума. Он се сматра једним од најиновативнијих и стилски најразноврснијих рок музичара своје ере.[4][5] Умро је 1993. од рака.[6]

Као остварења самоуког композитора и извођача, Запини разнолики музички утицаји довели су до стварања музике коју је понекад било тешко категорисати. Док је био тинејџер, развио је интерес за класични модернизам 20. века, афроамерички ритам и блуз и музику ду-вопа.[7] Класичну музику почео је да пише у средњој школи, док је истовремено свирао бубњеве у ритам и блуз бендовима, касније прелазећи на електричну гитару. Његов дебитантски албум из 1966. године са the Mothers of Invention, Freak Out!, комбиновао је песме у конвенционалног рокенрол формата са колективним импровизацијама и студијски генерисаним звучним колажима. Он је наставио овај еклектични и експериментални приступ независно од тога да ли је основни формат био рок, џез или класика.

Запин резултат је обједињен концептуалним континуитетом који је називао „Пројекат/објекат“, са бројним музичким фразама, идејама и ликовима који се поново појављују у његовим албумима.[1] Његови текстови одражавали су његове иконокластичке ставове о успостављеним друштвеним и политичким процесима, структурама и покретима, често духовито, и описиван је као „кум“ комичног рока.[8] Он је био оштар критичар редовног образовања и организоване религије, и искрени и страствени заговорник слободе говора, самообразовања, политичког учешћа и укидања цензуре. За разлику од многих других рок музичара његове генерације, није одобравао дрогу, али је подржавао њихову декриминализацију и регулативу.

Запа је био високо продуктиван и плодан уметник са критичким ставом; присталице његове музике дивиле су се њеној композиционој сложености, док су критичари истицали да му недостаје емоционална дубина. Он је постигао известан комерцијални успех, посебно у Европи, и већи део своје каријере радио је као независни уметник.

Запа и даље има велики утицај на музичаре и композиторе. Његове почасти укључују увођење у Дворану славних рокенрола 1995. године и награду Греми за животно дело 1997. године. Године 2000, он је рангиран на 36. месту VH1 списка 100 највећих извођача хард рока.[9] Часопис Ролинг стоун га је 2004. рангирао на 71. место на листи „100 највећих уметника свих времена“,[10] а 2011. на 22. место на листи „100 највећих гитариста свих времена“.[11]

Дискографија

[уреди | уреди извор]
Улични графит у Београду

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Semley, John (9. 8. 2012). „Where to dive into Frank Zappa's weird, unwieldy discography”. The A.V. Club. Архивирано из оригинала 22. 12. 2017. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  2. ^ „Frank Zappa | Biography, Albums, Songs, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  3. ^ Ruhlmann, William. „Frank Zappa – Biography & History”. AllMusic. Приступљено 8. 8. 2017. 
  4. ^ Whitaker, Sterling (4. 12. 2015). „The Day Frank Zappa Died”. Ultimate Classic Rock. 
  5. ^ Maume, Chris (12. 10. 2015). „Gail Zappa: Frank Zappa's wife, muse and manager who ferociously protected his musical legacy”. The Independent. Архивирано из оригинала 10. 09. 2017. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  6. ^ „Тако је говорио Френк Винсент Запа...”. Хеадлинер. Архивирано из оригинала 24. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  7. ^ Buckley, Peter (17. 11. 2003). The Rough Guide to Rock: [The Definitive Guide to More Than 1200 Artists and Bands] (3rd изд.). London, United Kingdom: Rough Guides. стр. 1211. ISBN 978-1-84353-105-0. „As a teenager Zappa was simultaneously enthralled by black R&B (Johnny 'Guitar' Watson, Guitar Slim), doo-wop (The Channels, The Velvets), the modernism of Igor Stravinsky and Anton Webem, and the dissonant sound experiments of Edgard Varese. 
  8. ^ „Comedy rock”. AllMusic. Приступљено 14. 11. 2020. 
  9. ^ „VH1 100 Greatest Artists of Hard Rock - YouTube”. YouTube. 6. 11. 2018. Приступљено 14. 11. 2020. 
  10. ^ „100 Greatest Artists”. Rolling Stone. 3. 12. 2010. Приступљено 14. 3. 2019. 
  11. ^ „100 Greatest Guitarists”. Rolling Stone. 18. 12. 2015. Приступљено 14. 3. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]