Пређи на садржај

Четврта крајишка ударна бригада

С Википедије, слободне енциклопедије
Четврта крајишка бригада
Борци Прве чете 4. крајишке бригаде, 1943.
Постојање9. септембар 1942.
Место формирања:
Тичево код Босанског Грахова
Формација3 батаљона при оснивању 4 батаљона од 30. септембра 1942.
Јачина1.097 војника и официра 14. октобра 1942.
ДеоНОВЈ
Ангажовање
ОдликовањаОрден заслуга за народ са златном звездом
Орден партизанске звезде са златним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем
Команданти
КомандантОд 9. септембра 1942. Милутин Морача
Од септембра 1943. Раде Зорић
Командант 2политички комесар Никола Котле
Командант 3заменик команданта Цветко Цвијо Орашчић
Командант 4заменик политичког комесара Милан Трнинић

Четврта крајишка бригада формирана је од батаљона „Гаврило Принцип”, „Старац Вујадин” и „Будућност”, и Омладинске чете Петог крајишког НОП одреда 9. септембра 1942. у Тичеву код Босанског Грахова.

За команданта Бригаде постављен је Милутин Морача, за политичког комесара Никола Котле, за заменика команданта Цветко Цвијо Орашчић (погинуо 1943. у источној Босни), за заменика политичког комесара Милан Трнинић, за обавештајног официра бригаде Нико Ђурић, а за интенданта бригаде Илија Миљевић. Почетком октобра за начелника штаба постављен је Васо Јовановић, који је, крајем истог месеца, повучен у Прву пролетерску бригаду, а на његово место постављен је Месуд Хотић.

Бригада је била под командом Оперативног штаба за Босанску Крајину од 9. септембра до 9. новембра 1942. При формирању Пете крајишке дивизије 9. новембра 1942. бригада је ушла у њен састав, у којем је остала до краја рата.

Септембра 1943, приликом преформирања Првог босанског корпуса у Трећи и Пети корпус НОВЈ, дотадашњи командант бригаде Милутин Морача именован је за команданта Пете крајишке дивизије, а за команданта Четврте крајишке бригаде именован је Раде Зорић, до тада заменик команданта бригаде.

Четврта крајишка бригада одликована је Орденом заслуга за народ са златном звездом, Орденом партизанске звезде са златним венцем и Орденом братства и јединства са златним венцем.

Борбени пут бригаде

[уреди | уреди извор]

У септембру и октобру дејствовала је на подручју Босанског Грахова, у околини Кључа и Бихаћа, а затим у долини Сане кад је заузела Врхпоље и водила борбе око Санског Моста. Од 10. до 20. децембра учествовала је у нападу на Сански Мост, затим до средине јануара 1943. чистила од четника просторију Марићка, Бронзани Мајдан, Перван.[1]

У Четвртој непријатељској офанзиви, од 26. јануара до 8. фебруара заједно са Првом крајишком бригадом водила је тешке борбе на правцу Кључ-Босански Петровац против главнине немачке 717. дивизије, а у другој половини фебруара на правцу Кључ-Милиниште против главнине 369. дивизије. Почетком марта њени делови заједно са Осмом крајишком бригадом и једним батаљоном Седме крајишке бригаде воде борбе на планини Шатору са деловима немачке 7. СС дивизије „Принц Еуген”. Почетком априла учествовала је у разбијању делова Динарске четничке дивизије у Книнској крајини, а од 10. до 15. априла води борбе код Босанског Петровца против немачког 741. пука 114. ловачке дивизије, затим за Гламоч, а у мају у средњој Босни са Првом крајишком бригадом против четника у рејону Котор Вароши и Прњавора. У покрету у сусрет Главној оперативној групи Врховног штаба која се пробијала са Зеленгоре у источну Босну, ослободила је 17. јуна Фојницу и Крешево; 28-30. јуна учествује у нападу Пете дивизије на рудник Какањ и железничку пругу Сарајево-Зеница, а у првој половини јула води борбе на просторији Вареш, Звијезда планина, Озрен планина с јединицама 7. СС дивизије „Принц Еуген” и 7. домобранске пуковније. У оштрим борбама 22-25. августа са Трећом крајишком и деловима Једанаесте крајишке бригаде заузела је Бугојно, кад је похваљена од Врховног команданта. Потом се истакла у борбама за ослобођење Рудог 25. октобра, Прибоја 29. октобра, с Немцима и четницима на Златибору 13-17. новембра, у заузимању Нове Вароши 26-27. новембра и у току источнобосанске зимске операције.[2]

Од средине марта до друге половине маја 1944. учествовала је у продору Друге и Пете дивизије у Србију и истакла се у борбама код Прибоја, за прелаз реке Ибра, на Повлену, Маљену, на сектору Варда-Ражана и остало. У Андријевичкој операцији водила је тешке борбе 24-26. јула у рејону Мурина и Чакора.

Народни хероји Четврте крајишке бригаде

[уреди | уреди извор]

Неки од бораца Четврте крајишке ударне бригаде, проглашени за народне хероје Југославије су:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гажевић, стр. 682.
  2. ^ Гажевић, стр. 683.

Литература

[уреди | уреди извор]