Ватрено оружје — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 17. новембар 2018. у 19:58

Ватрена оружја су специјално пројектоване и направљене справе - направе које великим брзинама испаљују, један или више пројектила, користећи добијену потисну кинетичку енергију гаса ослобођеног у делићу секунде сагоревањем експлозива, односно пуњења, у метку, односно цеви.^[1]^[2]^[3]^[4] Пројектил може да буде чврст, течан, гасовит или сама енергија, и може да буде слободан, као што су меци и артиљеријски шрапнели, или заробљен, као што је случај са тазерским сондама и харпунима за китове. Средства пројекције варирају у зависности од дизајна, мада су пројектили обично је под утицајем притиска гаса, произведеног било брзим сагоревањем пропеланта или компримираним и ускладиштеним механичким средствима, која делују на пројектил унутар отворене цеви попут клипа. Затворени гас убрзава покретни пројектил дуж цеви, дајући довољну брзину да се одржи лет пројектила након престанка дејства гаса на крају цеви. Алтернативно, може се применити убрзавање генерисањем електромагнетног поља, у ком случају цев није неопходна, већ се користи вођица. If gas pressurization is achieved through mechanical gas compression rather than through chemical propellant combustion, then the gun is technically an air gun, not a firearm.^[5]

Први уређаји који су идентификовани као оружје појавили су се Кини око 1000. године, when bamboo tubes containing gunpowder and pellet projectiles were mounted on spears into the one-person-portable fire lance,^[6], which was later used as a shock weapon to good effect in the Siege of De'an in 1132. До 12. века технологија се проширила широм Азије, и у Европи током 13. века.^[7] In the 13th century the Chinese invented the metal-barrelled hand cannon, widely considered the true ancestor of all firearms. The technology gradually spread through the rest of East Asia, South Asia, the Middle East, and Europe. Older firearms typically used black powder as a propellant, but modern firearms use smokeless powder or other propellants. Most modern firearms (with the notable exception of smoothbore shotguns) have rifled barrels to impart spin to the projectile for improved flight stability.

Modern firearms can be described by their caliber (i.e. their bore diameter; this is given in millimeters or inches e.g. 7.5 mm, .357 in.) or in the case of shotguns their gauge (e.g. 12 ga.); by the type of action employed (muzzle, breech, lever, bolt, pump, revolver, semi-automatic, automatic etc.) together with the usual means of deportment (hand-held or mechanical mounting). Further classification may make reference to the type of barrel used (rifled) and to the barrel length (24 inch), to the firing mechanism (e.g. matchlock, wheellock, flintlock, percussion lock), to the design's primary intended use (e.g. hunting rifle), or to the commonly accepted name for a particular variation (e.g. Gatling gun).

Shooters aim firearms at their targets with hand-eye coordination, using either iron sights or optical sights. The accurate range of pistols generally does not exceed 110 yd (100 m), while most rifles are accurate to 550 yd (500 m) using iron sights, or to longer ranges using optical sights (firearm rounds may be dangerous or lethal well beyond their accurate range; the minimum distance for safety is much greater than the specified range). Purpose-built sniper rifles and anti-materiel rifles are accurate to ranges of more than 2.200 yd (2.000 m).

Историја ватреног оружја

У последњим вековима, ватрено оружје је постало оружје које је у најчешћој употреби. Масовно су почели да га употребљавају Хусити у Хуситским ратовима. Савремено ратовање се од ренесансе ослања на оваква оружја, која су имала велики утицај на експанзију и историју западне цивилизације. Ватрено оружје је на многе начине променило вођење ратова у многим видовима.

Код историјског ватреног оружја је уобичајено употребљаван пројектил у облику кугле. Савремено ватрено оружје употребљава увек огивални облик пројектила, где врх има шпицасти облик код оружја дуге цеви, док је код оружја кратке цеви пројектил у виду параболе, кугле или конуса односно купе док задња страна има облик облице која се понекад и сужава ка задњој страни. Топовске гранате су сличног облика, али по правилу садрже експлозивно пуњање.

Први уређај идентификован као ватрено оружје, бамбусова цев која је користила барут за отпуштање копља, појавила се у Кини око 1000.те године.^[7] Кинези су претходно измислили барут у 9. веку.^[13]^[14]^[15]

Један рани тип ватреног оружја (портабилна пушка) је ватрено копље, што је цев напуњена црним барутом причвршћена на крај копља. Она се користила као пламенобацач; шрапнел је понекад стављан у цев тако да би излетао заједно са пламеном.^[15]^[16] Најранији приказ барутног оружја је илустрација ватреног копља из средине 10. века на свиленој застави из Дуенхуанга.^[17] Де'ан Шоуџенг Лу, један запис опсаде Де'ана из 1132. године, сведочи да су Сунг снаге користиле ватрена копља против Џурџија.^[18]

Временом је пропорција шалитре у пропеланту повећана да би се максимизовала експлозивна снага.^[16] Ради примене те експлозивне снага, папир и бамбус од којих су ватрена копља оригинално била направљена су били замењени металом.^[15] Исто тако је шрапнел замењен пројектилима чија величина и облик су такви да су потпуније попуњавали цев.^[16] С тим су остварене три основне каратеристике ватреног оружја: цев направњена од метала, барут са високим садржајем нитрата, и пројектил који у потпуности затвара отвор цеви тако да се потпуније искориштава ослобођена енергија пропеланта.^[19]

Једна теорија о томе како је барут донет у Европу је да је пренет дуж пута свиле кроз Блиски исток; једна друга је да је доспео у Европу током Монголске инвазије у првој половини 13. века.^[20]^[21] Енглески државни рекорди садрже „рибалдис“, тип топа из 1340-тих, и опсадне топове које су Енглези користили у опсади Калеа 1346. године.^[22] Најраније преживело ватрено оружје у Европи је пронађено Отепу у Естонији и датира из 1396. године.^[23]

У касном 14. веку у Европи, мања и портабилнија ручна ватрена оружја су развијена, чиме су створени први облици личног ватреног оружја. У касном 15. веку Отоманко царство је користило ватрено оружје у својој редовној пешадији.

Прво успешно ватрено оружје брзе паљбе је била Гатлингова пушка, који је изумео Ричард Гатлинг. Њу су користиле снаге Уније током Америчког грађанског рата 1860-тих.

Први подморнички пиштољ (потпуно аутоматско ватрено оружје које користи пиштољске шанжере) за личну употребу је био MP18.1. Изумитељ овог оружја је Теодор Бергман. Уведен је у употребу 1918. године у немачкој армији током Првог светског рата, као примарно оружје јуришних трупа (нападних јединица специјализованих за рововску борбу).

Прву аутоматску пушка су увели Немци у Другом светском рату, под називом StG44. То је било прво ватрено оружје које премоштава јаз између далеко-дометних пушака, митраљеза, и кратко-дометних подморничких пиштоља. Од средине 20. века ватрено оружје које ипаљује снопове енергије уместо чврстих пројектила је развијено, као и оружје које није базирано на употреби барута.

Врсте ватреног оружја

Класично ватрено оружје

Проналазак класичног ватреног оружја датира из XIII века. Класично ватрено оружје користи класичне експлозивне материје - барут, чијим се сагоријевањем у цијеви односно чаури, хемијска енергија претвара у кинетичку енергију гаса која потискује пројектил великим брзинама. Аркебуза је једно од првих ручно израђених примерака ватреног оружја, а археолози сматрају да њена појава датира из 14 века. Настала је као замена за самострел, али је због своје тежине од преко 5 кг и дужине око 2 метра била изузетно непрактична за коришћење јер је морала да се користи ослоњена на металну потпору што је онемогућавало померање војника током битке. Имала је дрвени кундак и металну цев, а домет јој је био 200 - 250 корака.

Мушкета настаје у 16. веку као замена за Аркебузу и биле су много лакше и самим тим омогућавале су војнику да се креће. Мана им је била што су се јако споро пуниле и што су биле доста непрецизне на даљину од 100 метара. Прве мускете за испаљивање су користиле механизам испаљивања помоћу фитиља.

Топ је једно од ретких оружја које се са напретком цивилизације унапређивало и које се и дан данас користи. Ово оружје глатке цеви испочетка је имало веома мали домет и углавном се користило приликом опсада за разбијање бедема. Данас се топови користе у скоро свим родовима војске, напретком технологије повећан им је домет, калибар, као и покретљивост.

Пиштољ се као посебно оружје развио из пушке крајем 15 века а разликовало се од ње по дужини цеви, тежини и домету, а најчешће се користио за самоодбрану.

Пушка је вероватно оружје које је претрпело највише измена кроз историју а ипак се користи и данас, иако ређе за ратовање већ све чешће за лов.

Ловачко оружје

Ловачки карабини (изолучене цеви - кугларе)
Ловачке пушке „сачмарице“ (неизолучене цеви - сачмарице)
Комбиноване пушке са двије или више цијеви са комбинацијом кугле и сачме

Полицијско оружје

Сачмарица-пумпарица (неизолучене цеви - сачмаре)

Ракетно оружје

Проналазак ракетног оружја датира из XX века. Ракетно оружје користи Ракетно гориво чијим се сагоријевањем у ракетном мотору хемијска енергија претвара у кинетичку енергију млаза гасова, који по законима физике, излазећи великом брзином кроз отвор мотора развијају реактивну силу за покретање пројектила.

Још једна подела ватреног оружја

Опасности по здравље

Assault by firearm resulted in 173,000 deaths, globally, in 2015, up from 128,000 deaths in 1990.^[24]^[25] Additionally, there were 32,000 unintentional firearm global deaths in 2015.^[24] In 2017, there were 15,613 deaths caused by firearms in the US.^[26] Additionally, there were 61,599 firearms related incidents in the US in 2017.^[26] Over 50% of suicides in the United States are firearm suicides.^[27] More than 60% of firearms deaths in the United States are suicide.^[28] Firearms are the second leading mechanism of injury deaths, after motor vehicle accidents.^[29]^[30] To prevent unintentional injury, gun safety training includes education on proper firearm storage and firearm-handling etiquette.^[31]^[32]

Референце

^ The Chambers Dictionary, Allied Chambers - 1998, "gun". стр. 717.
^ Cole, Suzanne N. (19. 11. 2016). „Association of Firearm Instructors - Glossary of Firearm Terms”. Association of Firearm Instructors. Приступљено 29. 4. 2017.
^ „Merriam-Webster Dictionary, "Firearm"”. Merriam-webster.com. 2012-08-31. Приступљено 2014-04-19.
^ „Firearm”. American Heritage Dictionary of the English Language (4 изд.). Houghton Mifflin Company. 2000. „Firearm”. Collins English Dictionary – Complete and Unabridged. HarperCollins Publishers. 2003.
^ US Federal Govt does not consider an air gun to be a firearm and does not regulate airguns as firearms
^ Helaine Selin (1. 1. 1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Springer. стр. 389. ISBN 978-0-7923-4066-9. Приступљено 30. 7. 2013.
^ ^а ^б Herbst, Judith (1. 9. 2005). The History of Weapons. Lerner Publications. стр. 8. ISBN 978-0-8225-3805-9.
^ Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, Utah State University Press
^ Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7
^ Chartrand, Rene (2013). French Musketeer 1622-1775. Osprey Publishing. стр. 8, 15. ISBN 9781780968612.
^ „Gun - The Great Turkish Bombard (1464), Great bronze gun also known as the 'Dardanelles gun'.”. Fort Nelson, Voice of the Guns Gallery, Object Number: XIX.164.
^ Ffoulkes, Charles, "The 'Dardanelles' Gun at the Tower", Antiquarian Journal, Vol. 10 (1930), pp. 217–227
^ Buchanan 2006, стр. 2 "With its ninth century AD origins in China, the knowledge of gunpowder emerged from the search by alchemists for the secrets of life, to filter through the channels of Middle Eastern culture, and take root in Europe with consequences that form the context of the studies in this volume."
^ Needleham 1986, стр. 7 "Without doubt it was in the previous century, around +850, that the early alchemical experiments on the constituents of gunpowder, with its self-contained oxygen, reached their climax in the appearance of the mixture itself."
^ ^а ^б ^в Chase 2003, стр. 31–32
^ ^а ^б ^в Crosby 2002, стр. 99
^ Needham 1986, стр. 8–9
^ Needham 1986:222
^ Needham 1986, стр. 10
^ Norris 2003:11
^ Chase 2003:58
^ Nicolle, David (2000). Crécy 1346: Triumph of the longbow. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-966-9.
^ „Ain Mäesalu: Otepää püss on maailma vanim”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2017.
^ ^а ^б Wang, Haidong; Naghavi, MohsenA (октобар 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet. 388 (10053): 1459—1544. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1.
^ GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2.
^ ^а ^б „Past Summary Ledgers | Gun Violence Archive”. www.gunviolencearchive.org. Приступљено 2018-04-09.
^ Lang, Matthew (2013). „Firearm background checks and suicide” (PDF). The Economic Journal. 123: 1085—1099. doi:10.1111/ecoj.12007.
^ Sanger-Katz, Margot (8. 10. 2015). „Gun Deaths Are Mostly Suicides”. The New York Times. Приступљено 28. 6. 2018. „More than 60 percent of people in this country who die from guns die by suicide.”
^ Anderson, RN; Miniño, AM; Fingerhut, LA; Warner, M; Heinen, MA (2. 6. 2004). „Deaths: injuries, 2001”. National Vital Statistics System. National Center for Health Statistics. 52 (21): 1—86. PMID 15222463.
^ Miniño, AM; Anderson, RN; Fingerhut, LA; Boudreault, MA; Warner, M (31. 1. 2006). „Deaths: injuries, 2002”. National Vital Statistics System. National Center for Health Statistics. 54 (10): 1—124. PMID 16485447.
^ United States Government Accountability Office (септембар 2017). „Personal Firearms Programs that Promote Safe Storage and Research on Their Effectiveness” (PDF).
^ Aero Precision. „Gun Safety and Instruction Manual” (PDF).

Литература

Chase, Kenneth (2003). Firearms: A Global History to 1700. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82274-9.
Cole, Suzanne N. (2017). Association of Firearm Instructors Glossary of Firearm Terms: 2017-2018 Edition. United States: The Association of Firearm Instructors. ISBN 978-0-9982150-3-7.
Crosby, Alfred W. (2002). Throwing Fire: Projectile Technology Through History. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79158-8.
Needham, Joseph (1986). Science & Civilisation in China. 7 The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30358-3.
Nicolle, David (2000). Crécy 1346: Triumph of the longbow. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-966-9.
Herbst, Judith (1. 9. 2005). The History of Weapons. Lerner Publications. стр. 8. ISBN 978-0-8225-3805-9.
Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд. 2005.
Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд. 1978.
Група аутора , Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд. 1982.
Kelly, Jack (2004). Gunpowder: Alchemy, Bombards, and Pyrotechnics: The History of the Explosive That Changed the World. New York: Basic Books. ISBN 978-0-7867-3900-4.
Lee, R. Geoffrey (1981). Introduction to Battlefield Weapons Systems and Technology. Oxford: Brassey's Defence Publishers. ISBN 978-0-08-027043-2.
Mahoney, P. F., Ryan, J., Brooks, A. J., Schwab, C. W. (2004) Ballistic Trauma – A practical guide 2nd ed. Springer:Leonard Cheshire
Krug E. E., ed. World Report on Violence and Health. Geneva: World Health Organization; 2002.
World Health Organization (WHO). Small arms and global health. Paper prepared for SALW talks. Geneva: July 2001.
Reeves, Ira L. (1913). The A B C of Rifle, Revolver and Pistol Shooting. Kansas City, MO, USA: Franklin Hudson Publishing Company.
Morrison, Gregory Boyce (1991). Cooper, Jeff, ур. The Modern Technique of the Pistol. Paulden, Arizona, USA: Gunsite Press. ISBN 0-9621342-3-6. LCCN 91072644.
RCMP-GRC (2008). Canadian Firearms Safety Course (4th изд.). Royal Canadian Mounted Police. стр. 87—90. ISBN 978-0-660-19826-2.
GAO (1991). Accidental Shootings: Many Deaths and Injuries Caused by Firearms Could Be Prevented. стр. 35. ISBN 9781568065533.

Спољашње везе

[1] The Chambers Dictionary, Allied Chambers - 1998, "gun". стр. 717.

[2] Cole, Suzanne N. (19. 11. 2016). „Association of Firearm Instructors - Glossary of Firearm Terms”. Association of Firearm Instructors. Приступљено 29. 4. 2017.

[3] „Merriam-Webster Dictionary, "Firearm"”. Merriam-webster.com. 2012-08-31. Приступљено 2014-04-19.

[4] „Firearm”. American Heritage Dictionary of the English Language (4 изд.). Houghton Mifflin Company. 2000. „Firearm”. Collins English Dictionary – Complete and Unabridged. HarperCollins Publishers. 2003.

[atfairgun-5] US Federal Govt does not consider an air gun to be a firearm and does not regulate airguns as firearms

[Helaine-6] Helaine Selin (1. 1. 1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Springer. стр. 389. ISBN 978-0-7923-4066-9. Приступљено 30. 7. 2013.

[books.google.com-7] а ^б Herbst, Judith (1. 9. 2005). The History of Weapons. Lerner Publications. стр. 8. ISBN 978-0-8225-3805-9.

[8] Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, Utah State University Press

[9] Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7

[10] Chartrand, Rene (2013). French Musketeer 1622-1775. Osprey Publishing. стр. 8, 15. ISBN 9781780968612.

[royalarmouries-11] „Gun - The Great Turkish Bombard (1464), Great bronze gun also known as the 'Dardanelles gun'.”. Fort Nelson, Voice of the Guns Gallery, Object Number: XIX.164.

[12] Ffoulkes, Charles, "The 'Dardanelles' Gun at the Tower", Antiquarian Journal, Vol. 10 (1930), pp. 217–227

[13] Buchanan 2006, стр. 2 "With its ninth century AD origins in China, the knowledge of gunpowder emerged from the search by alchemists for the secrets of life, to filter through the channels of Middle Eastern culture, and take root in Europe with consequences that form the context of the studies in this volume."

[14] Needleham 1986, стр. 7 "Without doubt it was in the previous century, around +850, that the early alchemical experiments on the constituents of gunpowder, with its self-contained oxygen, reached their climax in the appearance of the mixture itself."

[chase-15] а ^б ^в Chase 2003, стр. 31–32

[crosby-16] а ^б ^в Crosby 2002, стр. 99

[17] Needham 1986, стр. 8–9

[18] Needham 1986:222

[19] Needham 1986, стр. 10

[20] Norris 2003:11

[chase58-21] Chase 2003:58

[22] Nicolle, David (2000). Crécy 1346: Triumph of the longbow. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-966-9.

[23] „Ain Mäesalu: Otepää püss on maailma vanim”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2017.

[GBD2015-24] а ^б Wang, Haidong; Naghavi, MohsenA (октобар 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet. 388 (10053): 1459—1544. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1.

[GDB2013-25] GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2.

[:0-26] а ^б „Past Summary Ledgers | Gun Violence Archive”. www.gunviolencearchive.org. Приступљено 2018-04-09.

[27] Lang, Matthew (2013). „Firearm background checks and suicide” (PDF). The Economic Journal. 123: 1085—1099. doi:10.1111/ecoj.12007.

[28] Sanger-Katz, Margot (8. 10. 2015). „Gun Deaths Are Mostly Suicides”. The New York Times. Приступљено 28. 6. 2018. „More than 60 percent of people in this country who die from guns die by suicide.”

[29] Anderson, RN; Miniño, AM; Fingerhut, LA; Warner, M; Heinen, MA (2. 6. 2004). „Deaths: injuries, 2001”. National Vital Statistics System. National Center for Health Statistics. 52 (21): 1—86. PMID 15222463.

[30] Miniño, AM; Anderson, RN; Fingerhut, LA; Boudreault, MA; Warner, M (31. 1. 2006). „Deaths: injuries, 2002”. National Vital Statistics System. National Center for Health Statistics. 54 (10): 1—124. PMID 16485447.

[31] United States Government Accountability Office (септембар 2017). „Personal Firearms Programs that Promote Safe Storage and Research on Their Effectiveness” (PDF).

[32] Aero Precision. „Gun Safety and Instruction Manual” (PDF).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{rut}}
 [[Датотека:SIG Pro by Augustas Didzgalvis.jpg|мини| -{[[SIG Pro]]}- семиаутоматски пиштољ]]
 [[Датотека:Uss iowa bb-61 pr.jpg|мини| [[USS Iowa (BB-61)|-{USS ''Iowa'' (BB-61)}-]] испаљује пуну салву са бока брода током маневра у близини [[Вијекес (Порторико)|острва Вијекес, Порторико]], 1. јула 1984.]]
 [[Датотека:Pistolet maszynowy MP-40, Muzeum Orła Białego.jpg|right|мини|Шмајсер [[MP 40]].]]
-'''Ватрена оружја''' су специјално пројектоване и направљене справе - [[машина|направе]] које великим [[Брзина|брзинама]] испаљују, један или више [[пројектил]]а, користећи добијену потисну кинетичку енергију [[гас]]а ослобођеног у делићу секунде сагоревањем [[експлозив]]а, односно пуњења, у метку, односно цеви.<ref>The Chambers Dictionary, Allied Chambers - 1998, "gun". стр. 717.</ref> Пројектил може да буде чврст, течан, гасовит или сама енергија, и може да буде слободан, као што су меци и артиљеријски шрапнели, или заробљен, као што је случај са [[тазер]]ским сондама и [[Харпун|харпунима за китове]]. Средства пројекције варирају у зависности од дизајна, мада су пројектили обично је под утицајем притиска гаса, произведеног било брзим сагоревањем [[пропелант]]а или компримираним и ускладиштеним механичким средствима, која делују на пројектил унутар отворене цеви попут клипа. Затворени гас убрзава покретни пројектил дуж цеви, дајући довољну брзину да се одржи лет пројектила након престанка дејства гаса на крају цеви. Алтернативно, може се применити убрзавање генерисањем електромагнетног поља, у ком случају цев није неопходна, већ се користи вођица.
+'''Ватрена оружја''' су специјално пројектоване и направљене справе - [[машина|направе]] које великим [[Брзина|брзинама]] испаљују, један или више [[пројектил]]а, користећи добијену потисну кинетичку енергију [[гас]]а ослобођеног у делићу секунде сагоревањем [[експлозив]]а, односно пуњења, у метку, односно цеви.<ref>The Chambers Dictionary, Allied Chambers - 1998, "gun". стр. 717.</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.amazon.com/dp/B0188S1QXU/|title=Association of Firearm Instructors - Glossary of Firearm Terms|last=Cole|first=Suzanne N.|date=November 19, 2016|website=|publisher=Association of Firearm Instructors|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=April 29, 2017}}</ref><ref>{{cite web|url= http://www.merriam-webster.com/dictionary/firearm |title= Merriam-Webster Dictionary, "Firearm" |publisher= Merriam-webster.com |date= 2012-08-31 |accessdate= 2014-04-19}}</ref><ref>{{cite dictionary|title= Firearm|dictionary= American Heritage Dictionary of the English Language|edition= 4|year= 2000|publisher= Houghton Mifflin Company}}{{cite dictionary|article= Firearm|dictionary= Collins English Dictionary – Complete and Unabridged|publisher= HarperCollins Publishers|year= 2003}}</ref> Пројектил може да буде чврст, течан, гасовит или сама енергија, и може да буде слободан, као што су меци и артиљеријски шрапнели, или заробљен, као што је случај са [[тазер]]ским сондама и [[Харпун|харпунима за китове]]. Средства пројекције варирају у зависности од дизајна, мада су пројектили обично је под утицајем притиска гаса, произведеног било брзим сагоревањем [[пропелант]]а или компримираним и ускладиштеним механичким средствима, која делују на пројектил унутар отворене цеви попут клипа. Затворени гас убрзава покретни пројектил дуж цеви, дајући довољну брзину да се одржи лет пројектила након престанка дејства гаса на крају цеви. Алтернативно, може се применити убрзавање генерисањем електромагнетног поља, у ком случају цев није неопходна, већ се користи вођица. If gas pressurization is achieved through ''mechanical'' [[gas compression]] rather than through chemical propellant combustion, then the gun is technically an [[air gun]], not a firearm.<ref name=atfairgun>[http://www.atf.gov/firearms/faq/firearms-technology.html#air-gun-regulation US Federal Govt] does not consider an air gun to be a firearm and does not regulate airguns as firearms</ref>
-Први уређаји који су идентификовани као оружје појавили су се [[Историја Кине|Кини]] око 1000. године. До 12. века технологија се проширила широм Азије, и у Европи током 13. века.<ref name="books.google.com">{{Cite book| last = Herbst| first = Judith| title = The History of Weapons| url = https://books.google.com/books?id=U-5T2Zs5qG8C&pg=PA8| date = 1. 9. 2005.| publisher = Lerner Publications| isbn = 978-0-8225-3805-9| pages = 8}}</ref>
+Први уређаји који су идентификовани као оружје појавили су се [[Историја Кине|Кини]] око 1000. године, when [[bamboo]] tubes containing [[gunpowder]] and [[Lead shot|pellet]] projectiles were mounted on spears into the one-person-portable [[fire lance]],<ref name=Helaine>{{cite book|author= Helaine Selin|title= Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures|url= https://books.google.com/books?id=raKRY3KQspsC&pg=PA389|accessdate= 30 July 2013|date= 1 January 1997|publisher= Springer|isbn= 978-0-7923-4066-9|page= 389}}</ref>, which was later used as a shock weapon to good effect in the [[Siege of De'an]] in 1132. До 12. века технологија се проширила широм Азије, и у Европи током 13. века.<ref name="books.google.com">{{Cite book| last = Herbst| first = Judith| title = The History of Weapons| url = https://books.google.com/books?id=U-5T2Zs5qG8C&pg=PA8| date = 1. 9. 2005.| publisher = Lerner Publications| isbn = 978-0-8225-3805-9| pages = 8}}</ref> In the 13th century the Chinese invented the metal-barrelled [[hand cannon]], widely considered the true ancestor of all firearms.  The technology gradually spread through the rest of [[East Asia]], [[South Asia]], the [[Middle East]], and Europe. Older firearms typically used [[Gunpowder|black powder]] as a [[propellant]], but modern firearms use [[smokeless powder]] or other propellants. Most modern firearms (with the notable exception of [[smoothbore]] [[shotgun]]s) have [[rifling |rifled]] barrels to impart spin to the [[projectile]] for improved flight stability.
+Modern firearms can be described by their [[caliber]] (i.e. their bore diameter; this is given in millimeters or inches e.g. 7.5&nbsp;mm, .357 in.) or in the case of shotguns their [[Gauge (bore diameter)|gauge]] (e.g. 12 ga.); by the type of action employed (muzzle, breech, lever, bolt, pump, revolver, semi-automatic, automatic etc.) together with the usual means of deportment (hand-held or mechanical mounting). Further classification may make reference to the type of barrel used (rifled) and to the barrel length (24 inch), to the firing mechanism (e.g. [[matchlock]], [[wheellock]], [[flintlock]], [[percussion lock]]), to the design's primary intended use (e.g. hunting rifle), or to the commonly accepted name for a particular variation (e.g. [[Gatling gun]]).
+Shooters aim firearms at their targets with [[hand-eye coordination]], using either [[iron sights]] or [[Telescopic sight| optical sight]]s. The accurate range of pistols generally does not exceed {{convert|110|yd|m}}, while most rifles are accurate to {{convert|500|m|yd|order= flip}} using iron sights, or to longer ranges using optical sights (firearm rounds may be dangerous or lethal well beyond their accurate range; the minimum distance for safety is much greater than the specified range). Purpose-built [[sniper rifle]]s and [[anti-materiel rifle]]s are accurate to ranges of more than {{convert|2000|m|yd|order=flip}}.
 == Историја ватреног оружја ==
-[[Датотека:Yuan chinese gun.jpg|мини|лево|Ручни топ из кинеске [[Династија Јуан|династије Јуан]] (1271-1368)]]
+[[Датотека:Yuan chinese gun.jpg|мини|лево|Ручни топ из кинеске [[Династија Јуан|династије Јуан]] (1271-1368)<ref>{{Citation |last=Patrick |first=John Merton |title=Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries |year=1961 |publisher=Utah State University Press}}</ref><ref>{{Citation |last=Andrade |first=Tonio |year=2016 |title=The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History |publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-13597-7}}</ref>]]
-[[Датотека:HandBombardWesternEurope1380.jpg|мини|лево|Западно европски [[пиштољ]], 1380]]
+[[Датотека:HandBombardWesternEurope1380.jpg|мини|лево|Западно европски [[топ]], 1380]]
-[[Датотека:Jacob de Gheyn - Wapenhandelinge 4.jpg|мини|лево|Приказ [[мушкетир]]а (1608)]]
+[[Датотека:Jacob de Gheyn - Wapenhandelinge 4.jpg|мини|лево|Приказ [[мушкетир]]а (1608)<ref>{{cite book |first=Rene
+|last=Chartrand |pages=8, 15 |publisher=Osprey Publishing |year=2013 |title=French Musketeer 1622-1775 |isbn=9781780968612}}</ref>]]
-[[Датотека:Dardanelles Gun Turkish Bronze 15c.png|right|мини|Велики османлијски топ из 15. века]]
+[[Датотека:Dardanelles Gun Turkish Bronze 15c.png|right|мини|Велики османлијски топ из 15. века<ref name="royalarmouries">{{cite web |url= https://collections.royalarmouries.org/object/rac-object-6177.html |title= Gun - The Great Turkish Bombard (1464), Great bronze gun also known as the 'Dardanelles gun'. |location= Fort Nelson, Voice of the Guns Gallery, Object Number: XIX.164 }}</ref><ref>[[Charles Ffoulkes|Ffoulkes, Charles]], "The 'Dardanelles' Gun at the Tower", ''Antiquarian Journal'', Vol. 10 (1930), pp.&nbsp;217–227</ref>]]
 У последњим [[век]]овима, ватрено оружје је постало оружје које је у најчешћој употреби. Масовно су почели да га употребљавају [[Хусити]] у [[Хуситски ратови|Хуситским ратовима]]. Савремено ратовање се од [[Ренесанса|ренесансе]] ослања на оваква оружја, која су имала велики утицај на експанзију и историју западне цивилизације. Ватрено оружје је на многе начине променило вођење [[рат]]ова у многим видовима.
@@ Ред 60: / Ред 66: @@
 * [[Артиљеријско оруђе]]
 * [[Стрељачко оружје]]
+== Опасности по здравље ==
+{{See also|Устрелина|Gun safety}}
+Assault by firearm resulted in 173,000 deaths, globally, in 2015, up from 128,000 deaths in 1990.<ref name=GBD2015>{{cite journal|last1=Wang|first1=Haidong|last2=Naghavi|first2=MohsenA|title=Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015|journal=The Lancet|date=October 2016|volume=388|issue=10053|pages=1459–1544|doi=10.1016/S0140-6736(16)31012-1}}</ref><ref name=GDB2013>{{cite journal|last1=GBD 2013 Mortality and Causes of Death|first1=Collaborators|title=Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.|journal=Lancet|date=17 December 2014|pmid=25530442|doi=10.1016/S0140-6736(14)61682-2}}</ref> Additionally, there were 32,000 unintentional firearm global deaths in 2015.<ref name=GBD2015/> In 2017, there were 15,613 deaths caused by firearms in the US.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.gunviolencearchive.org/past-tolls|title=Past Summary Ledgers {{!}} Gun Violence Archive|website=www.gunviolencearchive.org|access-date=2018-04-09}}</ref> Additionally, there were 61,599 firearms related incidents in the US in 2017.<ref name=":0" /> Over 50% of suicides in the United States are firearm suicides.<ref>{{cite journal |first=Matthew |last=Lang |title=Firearm background checks and suicide |journal=[[The Economic Journal]] |volume=123 |pages=1085–1099 |year=2013 |doi=10.1111/ecoj.12007 |url=https://pdfs.semanticscholar.org/55d0/b6af2ed807dbd872cd7c9e40145db92c86a4.pdf}}</ref> More than 60% of firearms deaths in the United States are suicide.<ref>{{cite news |title=Gun Deaths Are Mostly Suicides |authorlink=Margot Sanger-Katz |first=Margot |last=Sanger-Katz |date=October 8, 2015 |newspaper=[[The New York Times]] |accessdate=June 28, 2018 |url=https://www.nytimes.com/2015/10/09/upshot/gun-deaths-are-mostly-suicides.html |quote=More than 60 percent of people in this country who die from guns die by suicide.}}</ref> Firearms are the second leading mechanism of injury deaths, after motor vehicle accidents.<ref>{{cite journal |journal=[[National Vital Statistics System]] |publisher=[[National Center for Health Statistics]] |date=June 2, 2004 |volume=52 |number=21 |pages=1-86 |title=Deaths: injuries, 2001 |last1=Anderson |first1=RN |last2=Miniño |first2=AM |last3=Fingerhut |first3=LA |last4=Warner |first4=M |last5=Heinen |first5=MA |pmid=15222463}}</ref><ref>{{cite journal |journal=[[National Vital Statistics System]] |publisher=[[National Center for Health Statistics]] |date=January 31, 2006 |volume=54 |number=10 |pages=1-124 |title=Deaths: injuries, 2002 |last2=Anderson |first2=RN |last1=Miniño |first1=AM |last3=Fingerhut |first3=LA |last5=Warner |first5=M |last4=Boudreault |first4=MA |pmid=16485447}}</ref> To prevent unintentional injury, gun safety training includes education on proper firearm storage and firearm-handling etiquette.<ref>{{cite journal|last1=United States Government Accountability Office|title=Personal Firearms Programs that Promote Safe Storage and Research on Their Effectiveness|date=September 2017|url=https://www.gao.gov/assets/690/687239.pdf}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Aero Precision|title=Gun Safety and Instruction Manual|url=https://aeroprecisionusa.com/media/file_mgr/Aero-Precision-Gun-Safety-and-Instruction-Manual.pdf}}</ref>
 == Референце ==
@@ Ред 65: / Ред 76: @@
 == Литература ==
+{{refbegin|30em}}
 * {{Cite book | ref = harv | title = Firearms: A Global History to 1700| last = Chase| first = Kenneth| publisher = Cambridge University Press| year = 2003| isbn = 978-0-521-82274-9| location = | pages = }}
 * {{Cite book | ref = harv | title = Association of Firearm Instructors Glossary of Firearm Terms: 2017-2018 Edition| last = Cole| first = Suzanne N.| publisher = The Association of Firearm Instructors| year = 2017| isbn = 978-0-9982150-3-7| location = United States| pages = }}
-{{refbegin|}}
 * {{Cite book | ref = harv | title = Throwing Fire: Projectile Technology Through History| last = Crosby| first = Alfred W.| publisher = Cambridge University Press| year = 2002| isbn = 978-0-521-79158-8| location = | pages = }}
 * {{Cite book | ref = harv | title = Science & Civilisation in China| last = Needham| first = Joseph| publisher = Cambridge University Press| year = 1986| isbn = 978-0-521-30358-3| volume = 7 The Gunpowder Epic| location = | pages = | authorlink = Joseph Needham}}
@@ Ред 77: / Ред 88: @@
 * {{Cite book | ref = harv | last =Kelly| first = Jack| title = Gunpowder: Alchemy, Bombards, and Pyrotechnics: The History of the Explosive That Changed the World | url = https://books.google.com/books?id=8xfs8tC8Ow0C| year = 2004| publisher = Basic Books| location = New York| isbn = 978-0-7867-3900-4}}
 * {{Cite book | ref = harv | last =Lee| first = R. Geoffrey| title = Introduction to Battlefield Weapons Systems and Technology | year = 1981| publisher = Brassey's Defence Publishers | location = Oxford | isbn=978-0-08-027043-2}}
+* Mahoney, P. F., Ryan, J., Brooks, A. J., Schwab, C. W. (2004) ''Ballistic Trauma – A practical guide'' 2nd ed. Springer:Leonard Cheshire
+* Krug E. E., ed. [http://www5.who.int/violence_injury_prevention/main.cfm?p=0000000675#Appendix%204 World Report on Violence and Health]. Geneva: World Health Organization; 2002.
+* World Health Organization (WHO). [http://www5.who.int/violence_injury_prevention/download.cfm?id=0000000158 Small arms and global health]. Paper prepared for SALW talks. Geneva: July 2001.
+*{{Cite book | title = The A B C of Rifle, Revolver and Pistol Shooting | first = Ira L. | last = Reeves | year = 1913 | publisher = Franklin Hudson Publishing Company | location = Kansas City, MO, USA | url = https://books.google.com/books?pg=PA10&id=5hwxAQAAMAAJ#v=onepage&q&f=false}}
+* {{Cite book | title = The Modern Technique of the Pistol | first = Gregory Boyce | last = Morrison |editor=Cooper, Jeff | year = 1991 | publisher = Gunsite Press | location = Paulden, Arizona, USA | isbn = 0-9621342-3-6 | lccn = 91072644 }}
+* {{cite book|last1=RCMP-GRC|title=Canadian Firearms Safety Course|date=2008|publisher=Royal Canadian Mounted Police|isbn=978-0-660-19826-2|pages=87–90|edition=4th}}
+* {{cite book | url=https://books.google.com/books?id=wNkBIEjeePEC | title=Accidental Shootings: Many Deaths and Injuries Caused by Firearms Could Be Prevented | author=GAO | year=1991 | pages=35 | isbn=9781568065533}}
 {{refend}}
@@ Ред 94: / Ред 113: @@
 * -{[http://www.enemyforces.net/firearms.htm Enemy Forces - Firearms]}-
 * -{[http://world.guns.ru/index-e.html World Guns]}-
+* -{[http://www.gunproof.org/index.html GunProof]}-
+* -{[https://web.archive.org/web/20120425143747/http://www.nwpublichealth.org/docs/nph/f2009/gomez_fw2009.pdf LOK-IT-UP]}-
+* -{[https://www.ncjrs.gov/pdffiles1/nij/242500.pdf A Review of Gun Safety Technologies]}-
+* -{[http://www.nrahq.org/education/guide.asp NRA Gun Safety Rules]}-
+* -{[http://www.projectchildsafe.org Project ChildSafe]}-
 {{Authority control}}

Нормативна контрола
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика